Fudbaleri Novog Pazara poraženi su večeras od Altin Asira sa 1:2 u prijateljskoj utakmici igranoj u trening kampu u Beleku.
Jedini pogodak za kombinovanu ekipu Pazara postigao je Almedin Zilkić, posle vođstva šampiona Turkmenistana od 2:0.
Novopazarci će poslednju proveru u Turskoj imati sutra, a rival će im biti danski superligaš Hobro.
Utakmica će se igrati od 14.00 po lokalnom, odnosno 13.00 po srednjeevropskom vremenu.
Novi Pazar – U novopazarskom naselju Postenje, po prijavi meštana, sprovedena je vanredna akcija uklanjanja trulih stabala koja su se srušila u reku i napravila veštačku branu. Pravovremenim reagovanjem Gradskog štaba za vanredne situacije sprečeno je izlivanje reke na posede meštana tog naselja.
Problem je nastao usled pada stabala u korito,o čemu su meštani na vreme obavestili nadležne. Tri suva stabla koja su pala praveći tako veštačku branu,uspešno su uklonile ekipe JKP “Gradska čistoća”.
Meštani Postenja, zadovoljni su ,kažu, brzom reakcijom nadležnih službi, čime je sprečeno izlivanje reke,a samim tim i moguće poplave u tom naselju.
Cilj koalicije okupljene oko SNS na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima jeste da samostalno formiramo buduću vladu, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije i lider SDP Rasim Ljajić.
On je rekao da se u razgovorima njegove stranke sa SNS nije govorilo o podeli resora, već o kampanji, porukama koje će se slati i obavezama koje su pred strankama.
“Cilj je da možemo samostalno da formiramo vladu, da to odmah uradimo nakon izbora, da se to ne oduži kao španska serija. Jako je bitno da se nastavi ovo što je započeto, da imamo čvrstu i stabilnu vladu koja će nastaviti reforme”, rekao je Ljajić.
On je dodao da je koalicija sa Srpskom naprednom stranskom relativno brzo dogovorena, te da nije bilo potrebe za potpisivanjem bilo kakvog koalicionog sporazuma, s obzirom da veruju jedni drugima na reč. „Nije bilo reči o konkretnim pozicijama. Želimo da delimo sudbinu koalicije u kojoj smo i ukoliko ta koalicija osvoji približno isti broj mandata koliko i prošli put, i mi ćemo zadržati broj mandata koji smo imali. Ukoliko koalicija dobije manje, dobićemo i mi manje. Ukoliko dobijemo više, onda će i nama sledovati više.“ objašnjava Ljajić.
Govoreći o kampanji za predstojeće izbore Ljajić je kazao da će ona biti duga, teška, prljava i mučna, jer se glasa za Vučića i protiv njega, a to nije najzdraviji motiv. ’’Uprkos svim prognozama i istraživanjima javnog mnjenja, mislim da će ovo biti i neizvesna izborna trka. Koalicija koju je na prošlim izborima predvodio SNS je osvojila toliko mandata da je lestvica podignuta jako visoko. I sad vi možete da pobedite, ali ako dobijete znatno manje od toga, to može da bude Pirova pobeda. Naravno da će ova koalicija biti glavna meta svih koji učestvuju na izborima, jer je najveća i ima najveću podršku i jedino od nje možete nešto da uzmete.“ ističe Ljajić.
Predstojeće izbore Ljajić vidi kao mogućnost da napravi prekretnicu u političkom životu Sandžaka. „Na ovim izborima vodim dvostruku borbu – u Sandžaku i na nivou republike. Bilo gde da napravimo neuspeh, to je potpun neuspeh. Dakle ako izgubimo u Sandžaku, onda nam je pobeda na centralnom nivou značajno umanjena i suprotno. Obe bitke moramo da dobijemo ukoliko želimo da pobeda ima puni smisao. Što se Sandžaka tiče, ove izbore iščekujem sa velikim olakšanjem. Prvo, ulazimo u izbornu trku kao favoriti, a s druge strane želim da ovi izbori tamo budu jedna vrsta referenduma, da vidimo za šta je narod, za nas ili za Ugljanina i Zukorlića. Ako ljudi daju podršku za ovo što zastupamo, a sve ispod 50 odsto smatram neuspehom, to je obaveza više da nastavimo to što smo radili.“
Ljajić je mišljenja da će učešće Ugljanina toj koaliciji doneti oko jedan odsto, ili nešto manje od jedan odsto glasova, te da je to koalicija koja apsolutno ne donosi ništa ni jednima ni drugima.
“Mislim da se Ugljanin ozbiljno nudio DS, nisam primetio da su oni nešto previše gadljivi na to. Jedino gde bi moglo da dođe do problema jeste raspodela mandata, jer Ugljanin će nešto sigurno da trži, a DS neće imati puno toga da im da, jer će imati puno stranaka na listi”, rekao je Ljajić.
Pripadnici Državne agencije za istrage i zaštitu (Sipa) uhapsili su danas u Bijeljini Peru Lazića, bivšeg direktora Pavlović banke, kao i Ljiljanu Galić, nekadašnjeg referenta za obrade kredita u toj banci, saznaje Beta iz izvora bliskih Tužilaštvu BiH.
Hapšenje je, kako se saznaje, izvršeno po nalogu Tužilaštva BiH u vezi sa dodelom kredita predsedniku RS Miloradu Dodiku za kupovinu vile na Dedinju.
Isti izvor je naveo da pripadnici Sipe na području Hercegovine još tragaju za Slobodanom Pavlovićem, vlasnikom Pavlović banke, koji je takođe osumnjičen u ovom slučaju.
Pretpostavlja se da se u pokušaju da izbegne hapšenje sakrio na području Trebinja, gde ga pripadnici Sipe traže, naveli su izvori Bete.
Slučaj Pavlović banka pokrenut je pre par meseci nakon što je Srpska demokratska stranka (SDS) podnela Tužilaštvu BiH krivičnu prijavu protiv aktuelnog predsednika RS Milorada Dodika, Slobodana Pavlovića, vlasnika te banke i još nekoliko službenika banke zbog malverzacija oko dodele kredita kojim je Dodik pokušao da pokrije poreklo novca za kupovunu vile u Beogradu.
Dodik, koji je u to vreme bio premijer, preko Pavlović banke prebacio je u maju 2007. godine 750.000 evra na račun Komercijalne banke u Beogradu, koja je i bila vlasnik vile na Dedinju.
Dodik je tada tvrdio da je podigao kredit od Pavlović banke kako bi platio vilu, ali se ispostavilo da je kredit uzeo tek godinu kasnije – 27. juna 2008. godine, kada je on odobren.
Sve dokumente u vezi sa ovim transakcijama objavio je SDS na svojoj zvaničnoj internet stranici.
Iz te dokumentacije vidljivo je da su rate Dodikovog kredita uplaćivali radnici Pavlović banke.Tokom istrage u ovom slučaju salušani su službenici Pavlović banke, a u dva navrata i vlasnik banke Slobodan Pavlović.
Dodik je u nekoliko navrata tvrdio da u celom slučaju nema ništa sporno i da je potpuno regularno dobio kredit od te banke.
Dodik je vilu na Dedinju izdao pod zakup i to 31.januara2008. godine.
SDS je u svojoj krivičnoj prijavi zatražio od pravosudnih organa da istraže da li je Slobodanu Pavloviću kao kontrauslugu za plaćanje vile na Dedinju, IRB RS dala kredit od pet miliona KM njegovoj firmi “Akva siti”, za izgradnju vodenog parka.
Istovremeno, pripadnici Sipe su ušli u Agenciju za bankarstvo RS kako bi preuzeli dokumentaciju o poslovanju Bobar banke.
Ova akcija sprovodi se po nalogu Tužilaštva BiH, u sklopu istrage oko malverzacija sa Bobar bankom, u kojima je država oštećena za 300 miliona KM (više od 150 miliona evra).
BEOGRAD – Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović razgovarala je danas sa ambasadorom Azerbejdžana Eldarom Hasanovim koji je obavestio ministarku da se radovi na deonici Ljig-Preljina na Koridoru 11 odvijaju po planu.
Hasanov je obavestio Mihajlović o poslednjim informacijama koje je dobio od azerbejdžanske kompanije Azvirt, glavnog izvođača radova na deonici Ljig-Preljina, na Koridoru 11, da se gradnja tog autoputa odvija po planu i da se očekuje da će biti završena do 25. avgusta ove godine, saopštilo je Ministarstvo građevionarstva.
Mihajlović i Hasanov, takođe, su razgovarali o mogućnostima saradnje na drugim infrastrukturnim projektima, uključujući izgradnju Obilaznice oko Beograda, za koje je azerbejdžanska kompanija Azvirt ranije iskazala zainteresovanost.
Mihajlović je obavestila azerbejdžanskog ambasadora i o projektima Pojate-Preljina, Beograd-Zrenjanin i Novi Sad-Ruma, koje Srbija planira da realizuje u narednom periodu i gde postoje mogućnosti za proširenje saradnje, navodi se u saopštenju.
Ankara — Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan rekao je da će njegova zemlja “imati strpljenja do određene granice, ali da će posle toga morati da reaguje u Siriji”.
Erdogan je rekao i da je čelnicima EU jasno rekao da će doći vreme kada će Turska otvoriti kapije izbeglicama ka Evropskoj uniji.
“Mi smo zaustavljali ljude na vratima ka Evropi, zaustavljali smo autobuse. To se desi jednom ili dva puta, ali mi ćemo jednom te kapije otvoriti i poželeti im srećan put. To sam im rekao”, rekao je Erdogan.
Kako je rekao, ono što je rečeno na sastanku sa briselskim liderima Donaldom Tuskom i Žan-Klodom Junkerom nije nešto čega se treba stideti.
“To nije nikakva tajna i to nismo rekli samo tada i tamo, to je rečeno u svakoj prilici”, rekao je Erdogan.
U svom govoru, Erdogan je rekao i da Ujedinjene nacije imaju dvostruke aršine po pitanju krize u Siriji i da je neiskreno to što UN apeluje na Tursku oko puštanja izbeglica iz Sirije u zemlju, a ne reaguje u samoj Siriji.
“Licemerno je podsećati Tursku na njene međunarodne obaveze. Turska je uradila više od bilo koje druge države, to se vidi i po brojevima – ko je koliko ljudi primio”, rekao je Erdogan.
On je pozvao UN da na isti način apeluje i na druge zemlje kako bi “Turska mogla da pošalje izbeglice u te zemlje”.
Takođe, rekao je da ksenofobija i rasizam postaju normalni u Evropi.
Beč — Austrijske vlasti otpočele su proces protiv petoro ljudi iz Srbije optuženih za krijumčarenje migranata u periodu od februara do septembra 2015. godine.
Petočlanu grupu čine tri muškarca i dve žene, svi su rođeni u Srbiji, a neki od njih imaju austrijsko državljanstvo.
Kako navode lokalni mediji, veruje se da su predvodnici grupe 60-godišnja žena koja ima državljanstvo Austrije i njen 17 godina mlađi partner. Uhapšeni su 11. septembra i prete im kazne od jedne do 15 godina zatvora.
Prema optužnici, oni su tokom više meseci prošle godine tri puta nedeljno krijumčarili izbeglice iz Srbije do Austrije u kombijima, a svoje usluge su naplaćivali od 250 do 300 evra.
Vozači stari 36 i 50 godina, takođe iz Srbije, dobijali su oko 250 evra za svaku turu, tokom kojih nije bilo stajanja, a migranti su prevoženi u lošim uslovima, bez hrane, vode ili pauze za toalet.
Veruje se da su ukupno prevezli više od 1.500 ljudi, a ponekad su granicu prelazili u konvoju sa više od 40 ljudi u kombijima i drugim vozilima. Jedno vozilo bio je i “reno espejs” kome su izvađena zadnja sedišta i u koji je stajalo do 14 ljudi, koji su ležali jedni preko drugih.
Tužilac je osacpštio da su uslovi u kojima su bili migranti bili opasni po život, kao i da je nekima pretilo gušenje.
Osim dvojice vozača i dvoje vođa, u operaciji krijumčarenja je učestvovala i majka prvooptuženog stara 59 godina. U njenom stanu u Beču su se vozači odmarali, a bili su i prijavljeni na njenu adresu.
Ona je priznala da je pružala prenoćište vozačima, a isto je rekla i devojka prvooptuženog, koja je odbacila ostale optužbe.
Za razliku od njih, “vođa” je priznao krivicu po nekim tačkama optužnice i njemu, s obzirom na to da je i ranije imao problema sa zakonom, preti najveća kazna – 15 godina zatvora.
Kako je rekao, bio mu je potreban novac za lečenje bolesti pluća, jer nije osiguran, a deo novca je dao i za “renoviranje kuće roditelja u Srbiji”.
Vašington — Nakon što je Donald Tramp izgubio u Ajovi, porasle su sumnje da ovaj kandidant za predsedsednika SAD ne može medijsku podršku da pretvori u glasove, piše CNN.
Međutim, pobeda u Nju Hempširu je donela novo verovanje da je Tramp možda “najomiljeniji“ republikanski kandidat.
Trampov uspeh je realan, navodi CNN, međutim još je rano za predviđanja, s obzirom na to da Tramp ima manje od 20 od potrebnih 1.237 glasova za nominaciju.
Međutim, Trampov uspeh može da pokaže nešto veoma bitno za raspoloženje koje vlada u SAD. Dvoje kandidata koja su u trku ušli kao favoriti, Džeb Buš i Hilari Klinton, vode tešku borbu.
Činjenica da ni Buš ni Klintonova nisu lako prošli kroz nominacije pokazuje da je demokratija i dalje živa u SAD, ali ako su izbori do sada nešto pokazali, to je da postoje granice moći, navodi CNN.
Ono što spaja Trampa i demokratskog kandidata Bernija Sendersa jesu tvrdnje da je sistem povezan sa “oduzimanjem prava glasa“, da je opremljen protiv običnih Amerikanaca i da sve više postaje takav.
Ali Tramp još nije dao glasačima jasne informacije o tome kakav bi predsednik on bio.
Tramp bi, kako navodi CNN, bio prvi predsednik u američkoj istoriji bez službi u javnom, civilnom ili vojnom sektoru, tako da ne postoje zapisi kako bi se nosio sa političkim izazovima (nasuprot njemu stoji Sanders ,koji ima decenijsko iskustvo rada u Senatu).
U momentu kada je većina kandidata detaljno opisala plan rada na domaćoj ili međunarodnoj politici (od odnosa sa Rusijom do reforme obrazovanja), Tramp to nije učinio.
Trampove izjave po pitanju unutrašnje i spoljne politike su nejasne. On nije jasno izrazio kakve “odnose sa Kinom planira, niti kako će bombardovati ID“.
Tramp je specifikovao posebnu politiku izgradnje zida na meksičkoj granici i zabrani muslimana da ulaze u SAD, piše CNN.
“Amerika ima jaku demokratiju. Kao i Sanders, Tramp je povezan sa delovima društva koji se osećaju izostavljenim. Nažalost, niko od nas ne zna za šta se Tramp zalaže i šta bi uradio ako dođe na vlast“, piše CNN.
© Sandzakhaber.Net
