Ljudi iz inostranstranstva koji imaju nameru I žele da pomognu svojim sugrađanima slabijeg imovnog stanja,od danas to mogu učini posredstvom Udruženja Otvorena ruka.
Naime ova humanitarna organizacija otvorila je svoj žiro racun kako bi obezbedila što više finansijskih sredstava za one,kojima je pomoć neophodna.
Dosadašnjim humanitarnim radom Otvorena ruka je ostvarila kontakte sa brojnim humanitarnim organizacijama,ali I humanim pojedincima.
Otvaranjem žiro računa stiču se uslovi da pomoć sto pre stigne u prave ruke.
Svi koji žele da pomognu ljudima slabijeg imovnog stanja,mogu to učiniti uplatom na žiro račun u Vojviđanskoj banci.
Novi Pazar privlači sve veći broj turista, međutim, posebno zanimljiv podatak je da su za naše krajeve najviše zainteresovani Japanci. Turistrički vodič, Irfan Nurković, kaže da inostrani turisti najviše obilaze kulturno-istorijske spomenike, ali ih impresionira i sama čaršija i gostoprimljivost naših ljudi.
Ova mapa i putokazi koji su skoro postavljeni u centru Novog Pazara koji znatno olakšavaju snalaženje turistima koji se odluče da posete grad na raskršu različitih kultura sa izuzetnim kulturno-istorijskim nasleđem.
Medjutim,da pomogne turistima da stignu do destinacija koje žele da posete, tu je i Irfan Nurković, jedan od retkih turističkih vodiča u ovom gradu.
Uvek je spreman da pokaže prave vrednosti ovog multietničkog kraja.Irfan sa zadovoljstvom obavlja posao i predstavlja svoj grad u najboljem svetlu.
Gradska uprava poslednjih godina čini velike napore kako bi sa turističkom organizacijom što bolje promovisala turističke vrednosti Novog Pazara. Upravo, zahvaljujuci tome, ovaj grad posećuje sve veći broj turista.
Košarkaši Novog Pazara poraženi su večeras od Zlatara iz Nove Varoši sa 64:83 (21:24, 12:24, 12:15, 19:20) u utakmici 15. kola Prve regionalne lige Zapad.
Predvođen novim trenerom Aldinom Muratovićem, domaći tim je bez povređenog Tarika Brunčevića i trojice igrača s kojima je nedavno raskinuta saradnja uspeo da parira rivalu samo u prvoj četvrtini.
Priboj je u ovom kolu na svom terenu savladao Zekas ‘75 iz Rače, Šabac je iznenadio Crnokosu u Kosjeriću i slavio rezultatom 100:92, dok su u ostalim utakmicama favoriti zabeležili očekivane pobede.
Vodeći Radnički 1950 iz Kragujevca ima 28 bodova, a slede Ub sa 27, Priboj sa 26, Novi Pazar sa 25, Crnokosa i čačanski Železničar sa po 24 i Zlatar sa 23 boda.
Novopazarci će u sledećem kolu gostovati Svilajncu, Priboj će igrati u Kraljevu protiv Poleta iz Ratine, dok će Zlatar biti domaćin Radničkom 1950.
Za vrijeme jednog od obroka, mama je pokušavala da svoju bebu nauči prvim riječima, i to baš riječju MAMA. Za to vrijeme, pažljivo ih je posmatrao pas, kućni ljubimac. S obzirom da je očigledno bio gladniji od bebe, odlučio je da proba da i on progovori, možda dobije obrok!
Rasim Ljajić sada bije dvostruku bitku – u rodnom Pazaru i u republici.
Jedini ste se očas posla dogovorili sa Vučićem o koaliciji, je li zaista bilo tako lako?
– Kao i prošli put relativno brzo smo se dogovorili i nema potrebe za potpisivanjem bilo kakvog koalicionog sporazuma. Verujemo jedni drugima na reč.
Šta je dogovor?
– Ako mislite na neke konkretne pozicije, o tome nije bilo reči. Želimo da delimo sudbinu koalicije u kojoj smo i ukoliko ta koalicija osvoji približno isti broj mandata koliko i prošli put, i mi ćemo zadržati broj mandata koji smo imali. Ukoliko koalicija dobije manje, dobićemo i mi manje. Ukoliko dobijemo više, onda će i nama sledovati više.
Kakvu kampanju očekujete, već je počelo da pršti blato?
– Ova kampanja će biti duga, teška, prljava i mučna, jer se glasa za Vučića i protiv njega, a to nije najzdraviji motiv. I uprkos svim prognozama i istraživanjima javnog mnjenja, mislim da će ovo biti i neizvesna izborna trka. Koalicija koju je na prošlim izborima predvodio SNS je osvojila toliko mandata da je lestvica podignuta jako visoko. I sad vi možete da pobedite, ali ako dobijete znatno manje od toga, to može da bude Pirova pobeda. Naravno da će ova koalicija biti glavna meta svih koji učestvuju na izborima, jer je najveća i ima najveću podršku i jedino od nje možete nešto da uzmete.
A otkud ovoliko napada na Dačića, a glavni napadi dolaze iz redova koalicije, tačnije iz SNS-a?
– Povodi su različiti, ali najnoviji su izjave iz redova SPS-a vezane za otvaranje Prokopa. To je bio lajtmotiv da se odgovori na to. Znate, ako ste član vladajuće koalicije, sigurno da postoje stvari sa kojima se čovek manje ili više slaže ili ne slaže i da postoje zakoni za koje, da možete sami da odlučujete, ne biste za njih glasali. Ali ako ste tu, onda morate da snosite i loše stvari tog aranžmana. Naročito ako ste manjinski partner, potrebno je da pokažete lojalnost i korektnost, jer ako to ne pokazujete, logično je da imate situaciju koja je sada sa SPS-om. Oko Prokopa je urađeno šta je urađeno i evo sad ću reći da sam ja pregovarao sa kuvajtskim investicionim fondom i ponosan sam što je to urađeno. Znam da treba još puno sredstava da se uloži da bi Prokop bio u punoj funkciji i to svi znaju, ali je vrlo loše i ružno da kao član vladajuće koalicije ovo što je urađeno dovodite u pitanje.
A sad jedno direktno pitanje. Da li je moguće da ćete opet biti ministar?
– Bio sam ministar u tri države i sedam vlada.
Umete li iz taka da nabrojite sve ministarske funkcije?
– Kako da ne. Ministar za nacionalne i etničke zajednice, ministar za ljudska i manjinska prava, ministar za rad i socijalnu politiku, ministar za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije i sada ministar za turizam, trgovinu i telekomunikacije (smeh). Dakle, sedam vlada, sedam premijera i vidim da je glavna kritika to što sam ja od 2000. u svim vladama. Ako neko misli da mi to više pričinjava neko zadovoljstvo i da je to neka velika privilegija, moram ga razočarati. Ja sam džuboks ili sanduče za pritužbe i žalbe. Ko u to ne veruje, voleo bih da dođe ovde, provede jedan dan sa mnom i vidi za šta sve ljudi dolaze, šta traže, na šta se sve žale i kakva očekivanja imaju. Prema tome, ovo objektivno više nije ni zadovoljstvo, a još manje privilegija. Ja sam vam kao junak one stare poslovice o babi koja je dala dinar da uđe u kolo, a dala bi pet da izađe.
Pa što ne izađete?
– Nije to lako. Sad imam obavezu prema nekim ljudima, imam obavezu za Sandžak gde bi, da nije nas, bila džamahirija. To odgovorno tvrdim. Tamo imate dve političke stranke koje su više verske nego političke i napravile bi haos. Što se mene tiče, bio bih najsrećniji da mogu izaći iz politike. Ali ako već igram tu igru, onda igram da pobedim u toj utakmici.
Dotakli ste se Sandžaka i planirate da ovim izborima napravite prekretnicu u tamošnjem političkom životu. Kako?
– Na ovim izborima vodim dvostruku borbu – dole u Sandžaku i na nivou republike. Bilo gde da napravimo neuspeh, to je potpun neuspeh. Dakle ako izgubimo u Sandžaku, onda nam je pobeda na centralnom nivou značajno umanjena i suprotno. Obe bitke moramo da dobijemo ukoliko želimo da pobeda ima puni smisao. Što se Sandžaka tiče, ove izbore iščekujem sa velikim olakšanjem.
Prvo, ulazimo u izbornu trku kao favoriti, a s druge strane želim da ovi izbori tamo budu jedna vrsta referenduma, da vidimo za šta je tamo narod, za nas ili za Ugljanina i Zukorlića. Ako ljudi daju podršku za ovo što zastupamo, a sve ispod 50 odsto smatram neuspehom, to je obaveza više da nastavimo to što smo radili.
Škola bi kako su nam govorili naši učitelji trebala biti naša druga kuća, a školsko dvorište naša avlija.Da li bi voleli da ovako izgleda vaša avlija i da se u ovakvoj avliji igraju vaša deca?
Hala sportova je započeta još 2003 godine (pred izbore) u dvorištu škole Rifat Burdžević Tršo, i do dan danas od nje stoji samo konstrukcija. Neshvatljivo je i zbog čega je gradnja počela na školskom dvorištu.
Iako je to trebalo biti mesto za sport i rekreaciju naših sugrađana i omladine, sada predstavlja opasnost za naše najmlađe. Cela konstrukcija je ispisana grafitima i neprikladnim porukama, zidovi su porušeni i isprobijani, a armatura viri na svakom koraku.Nezaštićene tribine na kojima se deca svakodnevno penju predstavljaju najveću opasnost, a bilo je i slučajeva gde su deca padala sa istih, srećom završivši sa manjim povredama. A,uveče se ova hala pretvara u leglo narkomana i alkoholičara i neretko se tu mogu naći polomljene flaše od piva, iskorišćene igle i stvari koje nikako ne bi smeli da gledaju naši najmlađi.Pitamo se da li su odgovorni ljudi za ovaj projekat svesni šta se dešava?! Da li su svesni da vode politiku protiv svih nas i tako nam uskraćuju pravo na bezbednost,pravo na obrazovanje, na rad i pravo na život. Ko će preuzeti odgovornost za nanetu štetu i gde je novac uzet za ceo projekat? Od strane lokalnih vlasti su potrebe mladih itekako izigrane i iskorišćene kao mamac za glasove po ko zna koji put. Ljudi nam pretvaraju grad u opasnu zonu, i svesno nanose štetu našoj deci. Pitanje je šta će biti sledeće ako i ovoga puta zažmurimo i ostavimo im prostora da i dalje uništavaju naš grad i našu omladinu.
Manje političke partije koje su na prošlim izborima nastupile na listi Srpske napredne stranke, a koje očekuju da će u istoj koaliciji ponovo izaći pred birače, ne donose značajan broj glasova naprednjacima, ocenjuju za Danas istraživači javnog mnjenja. Oni smatraju da su te stranke, među kojima su Nova Srbija, SPO, Pokret socijalista i Pokret snaga Srbije Karića, nekorisne lideru SNS Aleksandru Vučiću, jer se procenti njihovih rejtinga mere u tragovima. S druge strane, slažu se da je jedino SDP Rasima LJajića ta koja može donekle da utiče na rejting naprednjaka.
Direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić navodi da SPO, Nova Srbija, Pokret socijalista i Karići zajedno ne bi mogli da računaju na više od jedan odsto podrške, dok bi Ljajićeva stranka, koja beleži oko tri odsto, već mogla da donese koji glas SNS, sa kojom će ići na predstojeće izbore. Sagovornik Danasa dodaje i da su motivi manjih partija, čiji predstavnici tvrde da će oni Vučiću doneti glasove, sasvim jasni.
“Na taj način oni žele sebi da podignu rejting, a njihov prvi cilj je da uđu u koaliciju, koja je prema njihovim mišljenju pobednički tim, a potom kada uđu, da zauzmu što bolje pozicije. SNS svakako dobija mnogo veći broj funkcija, ali su i one limitirane, pa se postavlja pitanje u kojoj meri će moći da ispune zahteve i želje manjih partnera”, navodi Pejić.
Prema njegovim rečima, nijedna od partija koje su bile na listi SNS samostalno ne bi prešla cenzus, te da tako “iz poraza ulaze u pobednički tim”. Kako dodaje, samostalno dobijaju jedno “veliko ništa”, a sa naprednjacima – sve.
“Nije mi jasan jedino motiv SNS, koja od tih partija ne dobija ništa, a moraju im nešto dati. Verovatno računaju da su na neki od njih na lokalu možda jaki i da u lokalnom smislu mogu da daju neke rezultate. Reč je verovatno o unutarstranačkim dogovorima, koje je teško prokljuviti”, ocenjuje Pejić dodajući da se procenti njihove podrške u istraživanjima “mere u tragovima” ne računajući stranku Rasima Ljajića.
Đorđe Vuković iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) napominje takođe da je teško merljivo to koliko manji partneri mogu doprineti rezultatu SNS, kao i da se koalicioni sporazumi baziraju “na dogovoru”. On dodaje da naprednjacima u tom smislu mogu da znače jedino Rasim Ljajić ili neka partija ili pokret koji imaju snagu na lokalnom nivou.
“Svakako te partije ne mogu da odmognu SNS, ali zasigurno nisu važne sa stanovišta ukupnog rezultata na izborima. Reč je više o dobroj volji onoga koji će ih uzeti na svoju izbornu listu”, objašnjava Vuković.
SNS, inače, za sada je dogovorila zajedničko učešće samo sa SDP-om, ali još nije poznato koliku će zastupljenost partija Rasima LJajića imati na toj zajedničkoj listi. U ovom trenutku i dalje se ne zna da li će na toj listi za naredne izbore ponovo biti i Pokret socijalista Aleksandra Vulina, Nova Srbija Velimira Ilića, SPO i Pokret snaga Srbije, niti je poznato kada će o tome imati pregovore sa najvećom vladajućom partijom.
Dubravka Filipovski iz Nove Srbije ističe za Danas da se pregovori o tome “očekuju uskoro”. “Posle vikenda ću imati konkretnije informacije”, napominje ona. S druge strane, Aleksandar Čotrić iz SPO tvrdi za naš list da nema još ništa da kaže na tu temu.
Beograd – Da bismo objasnili odnose Srbije i Turske moramo poći od tri ključne teze – ekonomskih odnosa, koji su nikad bolji, političkih odnosa, koji su u skladu sa mentalitetom oba naroda i to toplo-hladni i vođeni emotivnim reakcijama, i moramo se baviti perspektivom tih odnosa, rekao je ministar za trgovinu Rasim LJajić juče na skupu u organizaciji Centra za spoljnu politiku posvećenog odnosima Turske i jugoistočne Evrope.
“Relevantni podaci pokazuju da robna razmena iznosi 745 miliona evra, što je dva puta više nego od 2010, od primene Sporazuma o slobodnoj trgovini, izvoz je porastao čak sedam puta”, istakao je LJajić.
Prema njegovim rečima, odnosi Srbije i Turske su opterećeni brojnim stereotipima. Medijske kampanje su zastupljene u obe zemlje. U Turskom delu javnosti Srbija se posmatra kroz prizmu devedesetih, a kod nas se povremeno pojavljuju neoosmanistički tekstovi koji na Tursku gledaju sa podozrenjem. Neoosmanizam je politička floskula i besmislica, i treba se zapitati da li se bilo gde osim na Balkanu ekonomske investicije iz Turske posmatraju kao znak političkih, teritorijalnih ili bilo kakvih drugih pretenzija. Investitori koji dolaze ne vode se nacionalnim razlozima, niti dolaze iz ljubavi, u pitanju su čisti ekonomski interesi, ističe LJajić.
“Trgovinska razmena, investicije, i privredna saradnja moraju biti u fokusu, a politika je klizav teren da unapređujemo i afirmišemo te odnose”, rekao je LJajić.
Mehmet Kemal Bozaj, ambasador Republike Turske, istakao je da Turska ne teži obnovi osmanlijskog duha, već samo nastoji da preko investicija svojih kompanija poboljša odnose u ovom regionu, kao i sa Srbijom. “Turska vodi realnu politiku, nikako ideološki ostrašćenu i ona je zasnovana na konstruktivnom pristupu za dobrobit Turske i svih država regiona”, zaključio je Bozaj, koji je bio takođe učesnik na konferenciji “Turska, jugoistok Evrope i EU: Zajednička evroatlantska integracija ili obnova duha osmanlijskog Balkana?”.
– U Siriji, u redovima Islamske države Irak i Levant, poginuo još jedan borac iz Crne Gore: Ernad Huseinović (18) iz Plava, koji je iz Njemačke otišao na ratište, nastradao je u bombardovanju 20. januara
Još jedan državljanin Crne Gore poginuo je na ratištu u Siriji, boreći se u redovima Islamske države Irak i Levant. Riječ je o Ernadu Huseinoviću (18) iz Plava, koji je iz Bohuma u Njemačkoj, gdje je neko vrijeme boravio, u aprilu prošle godine otišao na ratište. Stradao je u jednom bombardovanju 20. januara. Njegovo tijelo nije dopremljeno u Plav.
U Siriji se u redovima ISIL-a bori dvadesetak državljana Crne Gore iz Plava, Rožaja, Bara, Nikšića…
