Živimo u užurbanom svetu, a brz životni tempo koji nam je nametnut ne može baš svaki uređaj da isprati. Zato, ako si snažan kao BIG BOY, onda si važan! Veliki (BIG) i snažan momak (BOY) može promeniti vaš život, usrećiti vas i zadovoljiti.
Coolpad Big Boy je velika eksterna baterija, kapaciteta 10.400 mAh, čiji su efikasnost i autonomija mnogo veći i duži nego kod klasničnih baterija. Big Boy odlično izgleda, veliki je, brz i brine o zaštiti, ali je i veoma povoljan – samo 2.990 RSD! Dakle, veliko zadovoljstvo vam sada nije nedostižno.
Big Boy koristi vodeću 2A brzu tehnologiju samopunjenja i potrebno mu je samo šest sati da se u potpunosti napuni. Šest sati minimalne energetske potrošnje, pruža vam slobodu da napunite telefon Coolpad Porto (1800mAh) četiri puta, telefon Coolpad Modena (2500mAh) do tri puta, i tablet (4490mAh) do dva puta. Big Boy nije samo kompatibilan sa Coolpad pametnim telefonima, već i sa telefonima drugih proizvođača i uređajima, kao što su: tableti, digitalne kamere, igračke konzole i slični uređaji.
Big Boy nije namenjen samo za ličnu upotrebu, već ga možete deliti sa prijateljima i članovima porodice. Big Boy ima 2 USB interfejsa koji mogu da pune dva proizvoda, mobilni telefon i tablet, istovremeno.
Coolpad Big Boy ima prelepo aero aluminijumsko kućište, tanko i cilindričnog dizajna, proizvedeno u najfinijem CNC procesu. Lepota i činjenica da lepo leže u ruku, čine posedovanje Big Boy-a pravim zadovoljstvom. Big Boy je dostupan u šampanj i srebrnoj boji.
Ne samo veliki, već i brižan, Big Boy koristi 10 vrsta zaštite: zaštitu od pregrevanja, prenaponsku zaštitu, strujnu zaštitu, sistem prenaponske i strujne zaštite, zaštitu od prekomernog punjenja/pražnjenja baterije, zaštitu od strujnog udara, zaštitu od (prekomernih) parazitivnih kapacitivnosti, automatsku detekciju opterećenja, zaštitu od obrnutih polova i zaštitu od elektrostatičkog pražnjenja.
Udruženje naftnih kompanija Srbije zatražilo je da se TNG izuzme iz najavljenog povećanja akcize i time bar delimično ublaži pad potrošnje ovog energenta.
“Apelujemo da je ovo prilika da država delimično ublaži veliki problem koji je nastao u prometu TNG-a. Naime, nakon višestrukog povećanja akcize na TNG, potrošnja ovog goriva u Srbiji je u stalnom i velikom padu. Za samo par godina, jedna adminstrativna mera je dovela u pitanje opravdanost svih investicija u lancu potrošnje”, poručila je UNKS.
Počevši od ne malih sredstava koja su građani uložili u ugradnju uređaja za TNG u svoje automobile, zatim investicija u opremanje prodajnih mesta, skladišta i izgradnju postrojenja za proizvodnju TNG-autogasa.
“Zato predlažemo da se TNG izuzme iz najavljenog povećanja akcize i time bar delimično ublaži pad potrošnje ovog energenta i omogući njegov opstanak na tržištu motornih goriva Srbije”, poručili su iz UNKS.
UNKS je saopštilo da će ukoliko kotacije benzina i dizela ostanu nepromenjene, kao i kurs dinara prema dolaru, maloprodajne cene naftnih derivata biti povećane.
UNKS je ocenio da će povećanje cene goriva, posle najavljenog povećanja akciza, zavisiti i od niza drugih parametara koji takođe utiču na cenu goriva.
Uvoznici i proizvođači derivata nafte će, u skladu sa Zakonom, prilikom stavljanja derivata nafte u promet, obračunati propisanu akcizu, a u kojoj meri i kojom dinamikom će se to povećanje, preko tržišta veleprodaje i maloprodaje preneti do krajnjih korisnika, o tome će odlučivati svaka kompanija pojedinačno.
“Ukoliko drugi parametri koji utiču na cenu goriva, kao što su kotacije benzina i dizela ili kurs dinara u odnosu na dolar, ostanu nepromenjeni, svakako se očekuje da, će kao rezultat povećanja akciza na gorivo, cene na benzinskim stanicama biti povećane”, navedeno je u saopštenju UNKS-a.
UNKS je naveo da akciza ulazi u osnovicu za obračun PDV-a, tako da recimo ukoliko se akciza na benzin i dizel poveća za dva dinara po litri, očekivano povećanje maloprodajne cene po tom osnovu bi moglo da bude dva dinara plus PDV, odnosno 2,4 dinara.
Svako povećanje cena po pravilu izazova pad potrošnje, ali u ovom slučaju budući da su cene goriva u Srbiji već nekoliko meseci u blagom padu, povećanje akcize bi nas zapravo vratilo na cene koje su važile početkom oktobra, što je još uvek povoljnije nego da su cene goriva rasle u periodu koji je prethodio uvođenju novih dažbina.
UNKS je apelovao na Vladu Srbije da zajednički kao partneri detaljno preispitaju opravdanost mnoštva naknada, taksi i obaveza koje podižu troškove poslovanja, koji se direktno, ili posredno prenose na svaku litru goriva.
Naročito uzimajući u obzir da će naftni sektor uskoro morati da preuzme i nove troškove, troškove ispunjenja zahteva brojnih direktiva, kojima se uređuju tržište nafte i derivata nafte u Evropskoj uniji.
Racionalnijim sagledavanjem ovog pitanja bili bi smanjeni, ili ukinuti nepotrebni troškovi kojima je naftni sektor danas izložen. Tako bi bili stvoreni uslovi za smanjenje cene goriva i kao polsledica toga porasta potrošnje i porasta fiskalnih prihoda.
Odbornici Skupštine grada Jagodine doneli su odluku o oslobađanju poljoprivrednika poreza na imovinu za poljoprivredno i šumsko zemljište za 2016. godinu.
Odluka je doneta “zbog teške ekonomske situacije i stvaranja boljih uslova za razvoj poljoprivrede”, piše u obrazloženju odluke koja je usvojena jednoglasno i bez diskusije, a sednici je predsedavao Dragan Marković – Palma.
Poljoprivrednici Jagodine bili su oslobođeni ovog poreza i poslednjih šest godina “u cilju prevazilaženja ekonomske krize i pomoći poljoprivredi grada Jagodine da ublaži posledice krize u ovoj grani delatnosti”.
Prema poslednjem popisu poljoprivrede, u Jagodini ima 6.358 poljoprivrednih domaćinstava, koji obrađuju 18.790 hektara zemljišta.
Bivši ministar spoljnih poslova BiH, Muhamed Šaćirbej u razgovoru za N1 kaže da je BiH prodata u Dejtonu, zajedno sa vrednostima Evrope i SAD, i da je taj sporazum trebalo da služi samo kao tranziciona forma ka EU integracijama.
Muhamed Šaćirbej, jedan od učesnika Dejtonskih pregovora, bivši ministar spoljnih poslova BiH, prvi ambasador BiH u UN, govorio je u Novom danu televizije N1 o Dejtonskom mirovnom sporazumu, njegovim, kako kaže, negativnim efektima na region u sklopu dana kojima se obeležava 10 godina od potpisivanja, kojim su se zaustavili oružani sukobi na Balkanu.
Nakon potpisivanja Dejtona podneo je ostavku na mesto ministra spoljnih poslova BiH. “Mir je izuzetna stvar, pogotovo za one koji su živeli pod najgorim okolnostima. Ali, ono što je izdato u Dejtonu nije samo BiH, nego i vrednosti za koje su se zalagali Evropa i SAD. Upravo zbog tog Dejtona, BiH ne može da krene put EU integracija”, tvrdi Šaćirbej.
On kaže da je mogao da je zadovoljan postignutim mirom, ali da je nesrećan što ceo region i dalje ostaje sličan kao i pre 20 godina. “To nije nažalost stvarna istorija regiona. Koncept mržnje i ratova nije ispravan, to nije region, i to nije BiH. I dalje to je razlog što je BiH podeljena, i nema napretka ka EU integracijama”, smatra Šaćirbej.
On smatra da su Dejtonom svi izgubili, i tvrdi da tokom pregovora nije zastupao Bošnjake, Srbe ili Hrvate, već sve građane BiH, za koje je, kako kaže, želeo da najbolje prođu, da dobiju ustav koji vodi ka EU, ali da se to nije desilo.
Šaćirbej podseća da se u knjizi Stejt Departmenta “Tajna istorija Dejtona” upotrebljavaju izrazi koji se obično koriste za poker stolom, a Dejton je, kako kaže, bio igra pokera.
“SAD su smatrale da ne mogu da prihvate blef Miloševića, ali morali su i slomiti Izetbegovića, koji nije uvek bio svestan igre. Ta igra, u većini slučajeva bila je protiv interesa BiH, ali i protiv celog regiona, pa i Srbije. Vidimo šta se desilo posle. Holbruk je dao novi život Miloševiću, a posle toga Srbija se promenila na gore. Izetbegović je smatrao da je bilo potrebno potpisati mir. Nije tu bilo pitanje ko će izgubiti rat, nego kako će BiH preživeti ako se on nastavi. Holbruk je tada zapretio predsedniku da ako Dejton propadne, BiH će biti kriva. Zbog toga je prvi predsednik BiH, Alija Izetbegović potpisao sporazum”, navodi Šaćirbej.
Stanišić je radio kao dupli agent za SAD
Florens Artman, bivša portparolka Tribunala u Hagu u svojoj knjizi “Krv realpolitike: Afera Srebrenica” iznosi tvrdnju da su o napadu na taj grad znali bošnjački političari u Sarajevu, ali da najveću odgovornost snosi Međunarodna zajednica. Šaćirbej kaže da nisu svi znali za Srebrenicu, ali da se u junu znalo da se napad sprema.
“NATO je imao odgovornost da odbrani taj grad, a holandski bataljon je najmanje devet puta upozoravao NATO da spreči Mladićev ulazak u Srebrenicu. Nikada nisu dobili odgovor, a Milošević je dobio zeleno svetlo da uđe tamo, odnosno Mladić sa vojnicima. Hteli su da idu i na Žepu, ali i Goražde, a ulazak u Goražde je sprečio samo genocid koji se desio u Srebrenici”, ocenio je on.
“U Dejtonu je rečeno ovako: Prihvatite da Srebrenica pripadne Republici Srpskoj, ili će pregovori propasti. Milošević i Mladić su tražili tri enklave, odnosno Srebrenicu, Žepu i Goražde, a kada su spremali napad dobili su signal od NATO-a da oni to neće sprečiti. Znao je to i Jovica Stanišić, ministar bezbednosti Srbije, koji je bio optužen za ratne zločine, a radio je kao dupli agent za SAD”, tvrdi Šaćirbej.
On je na kraju gostovanja istako da je srpsko-bošnjački dijalog, ali i dijalog regiona potreban. “Komšiluk je uvek važan, a ako gledamo na njih kao neprijatelje stvaramo problem. Želim da se odnosi između BiH, Srbije i regiona izgrade na čvrstoj osnovi, jer imamo zajednički interes – EU. Neki u Beogradu vide budućnost u alijansi sa Putinom, ali njegova vizija nije potrebna ni Srbiji, ni regionu”, zaključio je Šaćirbej.
Direktor Vojnobezbednosne agencije Petar Cvetković ističe da postoji opasnost infiltracije ekstremista među migrante, navodeći da postoje podaci da je nekoliko takvih ljudi već prošlo kroz Srbiju, ali da im Srbija nije bila cilj.
On je u intervjuu “Nedeljniku” rekao i da je sa prostora Srbije, bez Kosova i Metohije evidentirano oko 40 do 50 osoba koja su otišle u Irak i Siriju, a sa Kosova i Metohije oko 500.
Cvetković je naveo da izbeglička kriza predstavlja rizik, kao i da je za sada preko Srbije prešlo više od 350.000 registrovanih lica. On je dodao i da je manje od 1.000 osoba izrazilo želju da ostane u Srbiji, da se ne zna ni da li su to učinili, ali da je sa bezbednosnog aspekta problem što nema tačnog uvida u njihov identitet.
“Pojave se u Preševu i nemaju nikakva dokumenta. Samo manji broj ima regularna dokumenta. Od svih koji nemaju dokumenta uzima se otisak prsta, ali nemate s čim da uporedite, pošto ne znate da li je izbeglica iz Turske ili je ubačeni ratnik iz Sirije koji pokušava da se ubaci na teritoriju Zapadne Evrope, ukazao je on dodajući da je na jugu Srbije formirano Koordinaciono telo za praćenje izbeglica u kojem učestvuje i VBA.
“Ono što je zapaženo jeste da su ti ljudi više od dve godine boravili na teritoriji Turske u izbegličkim kampovima. Nama nije poznato da li je neko u Turskoj našao za shodno da napravi selekciju ili popis među izbeglicama. Kada bi postojala ta evidencija, onda bismo danas mogli lako da utvrdimo da li je neko izbeglica ili ne. Zato postoji opasnost infiltracije ekstremista među migrante. Imamo podatke da je nekoliko takvih ljudi već prošlo kroz Srbiju. Oni, na sreću, nisu iskazivali interesovanje za Srbiju, niti im je Srbija bila cilj, podvukao je Cvetković.
On je uveren da će doći do porasta broja izbeglica, navodeći da sve službe u regionu imaju takvu procenu.
Strane službe koriste građane Srbije
Upitan koliko je stranih službi prisutno u Srbiji on je rekao da postoje dva aspekta.
“Prvi je regularni – da sve ozbiljne službe u svojim ambasadama u Beogradu imaju svoje predstavnike. Drugi je tajni aspekt, gde rad tih predstavnika stranih službi izlazi iz legalnih okvira. Ali strane službe ne koriste samo svoje agente na terenu, nego sve više koriste naše građane. Ekonomska situacija u Srbiji je vrlo pogodna za vrbovanje, što odgovara stranim službama. Za strane službe par stotina ili hiljada evra ne predstavlja nikakav trošak. I naši građani su im jeftiniji nego da imaju svog agenta na terenu. I ekonomski, i politički, i bezbednosno im je isplativije”, objasnio je Cvetković.
Permanentne pretnje premijeru
Upitan o pretnjama koje se upućuju premijeru Aleksandru Vučiću, on je objasnio da u principu, o aktuelnom angažovanju Agencije ne govori u javnosti, ali i da nije tajna da kontraobaveštajnu zaštitu predsednika Vlade vrši Vojnobezbednosna agencija u saradnji sa drugim službama u Republici Srbiji, a njegovo fizičko obezbeđenje Vojna policija, odnosno Specijalna jedinica “Kobre”.
“A pretnje prema premijeru su permanentne od prvog dana njegovog dolaska na čelo vlade. Imate situacije od, uslovno rečeno, marginalnih likova koji žele da dođu u žižu javnosti i šalju preteća pisma premijeru – do ozbiljnih pretnji. Potezi koje premijer vuče sigurno se ne sviđaju nekima, tako da postoji realna opasnost njegovog fizičkog ugrožavanja, ali Vojska i VBA čine sve da ga zaštite”, naglasio je on.
VBA prisluškuje samo po nalogu tužioca
U vezi prisluškivanja Cvetković je naglasio da VBA isključivo radi po zakonu uz nalog tužioca.
“Postoje tri vrste kontrole primene tajnih mera nadzora – u koje spada “prisluškivanje”, zakonodavna, izvršna i unutrašnja u Ministarstvu odbrane. Svi oni su u više navrata u protekle dve godine, što samoinicijativno, ili na predlog nekih drugih institucija vršili kontrolu rada VBA, i utvrdili da nikada nismo kršili zakon u kontrolisanom periodu”, rekao je Cvetković.
On je međutim dodao da su uređaji za prisluškivanje danas prilično jeftini i da ne postoji nikakvo zakonsko ograničenje o uvozu tih uređaja.
Cvetković je, upitan da li strane službe prisluškuju naš državni vrh, rekao da to ne čine iz Srbije. ”Pa ako prisluškuju jednu Angelu Merkel, zašto onda ne bi prisluškivali vas ili mene…Nedozvoljenog prisluškivanja ima, ali nažalost naše tehničke mogućnosti nisu takve da možemo adekvatno da se suprotstavimo, ali možemo da otkrijemo odakle, s koje pozicije, možda i ko to radi, ali ne možemo da ga sprečimo. Možemo da edukujemo naše ljude da vode računa kako da se ponašaju u komunikaciji sa drugima, i gde da razgovaraju o važnim pitanjima”, podvukao je on.
Službe imaju saradnike u medijima
Komentarišući spekulacije da službe imaju saradnike u medijima, on je rekao da svakako u medijima ima saradnika službi.
“I to ne samo VBA, nego svih službi. Ta saradnja sa službama ne treba da se shvata pežorativno. Novinarska profesija nam je veoma interesantna. To je osposobljena profesija koja zna šta treba da vidi, šta treba da čuje. I zato novinari treba da budu u funkciji zaštite države. A to da li će neko da dostavlja lažne podatke ko je s kim spavao, ko se napio na splavu, to nema veze sa službom. A za čiju službu treba da rade svi građani Srbije ako ne rade za službu svoje zemlje?, zaključio je Cvetković.
The International Monetary Fund (IMF) logo is seen at the IMF headquarters building during the 2013 Spring Meeting of the International Monetary Fund and World Bank in Washington, April 18, 2013. REUTERS/Yuri Gripas (UNITED STATES - Tags: POLITICS BUSINESS) - RTXYQYK
Srbija će imati privredni rast od 0,5 odsto u 2015. i 1,5 odsto u 2016. godini, što je sa izuzetkom Hrvatske najniža stopa u regionu i ispod rasta u EU, objavio je Međunarodni monetarni fond.
“Većina privreda u zemljama jugoistočne Evrope koje nisu u EU, osim Srbije, zabeležilo je relativno jak rast. Nasuprot tome, Srbija tek polako izlazi iz recesije koju su izazvale katastrofalne poplave u 2014”, navodi se u dvogodišnjem regionalnom izveštaju za centralnu, istočnu i jugoistočnu Evropu.
Prognozira se da će program sa MMF-om pomoći Srbiji da ima malo jači oporavak od recesije zabeležene 2014. godine.
U jugoistočnoj Evropi van EU (Albanija, BiH, Kosovo, Makedonija, Crna Gora i Srbija) rast će u 2016. biti 2,6 odsto, najviši u Crnoj Gori 4,9 odsto, dok će u tri zemlje regiona koje su u EU biti ukupno tri odsto – Bugarskoj 1,9 odsto, Rumuniji 3,9 odsto i Hrvatskoj jedan procenat.
Zemlje celog regiona imaće koristi i od oporavka u zoni evra. MMF za EU prognozira privredni rast od 1,9 odsto u 2016, a u evro zoni 1,6 odsto.
Izvoz robe i usluga biće u porastu devet odsto ove i 4,8 odsto 2016. godine, navodi se u izveštaju. Dodaje se da su zemlje jugostoične Evrope, kao i centralne i istočne Evrope imale koristi od povećane konkurentnosti u odnosu sa ostatkom sveta s obzirom da su njihove valute slabile uporedo s evrom.
Srbija je, zajedno sa Rumunijom i Hrvatskom, među zemljama koje su najviše smanjile kapitalna ulaganja za najmanje 2,5 procentnih poena potencijalnog bruto domaćeg proizvoda. Pad kapitalnih ulaganja zabeležen je na celom području obuhvaćenom izveštajem, koji pored jugoistočne Evrope uključuje i zemlje centralne i istočne Evrope i baltičke zemlje, kao i zemlje Zajednice nezavisnih država uključujući Rusiju i Ukrajinu, kao i Tursku.
Javni dug će prema prognozi MMF-a u Srbiji nastaviti da raste pa će u 2015. iznositi 76,7 odsto, a naredne godine 78,4 procenata. Ostale ekonomije jugoistočne Evrope imaju manji dug, pri čemu posle Srbije najviši dug ima Crna Gora (73,8 odsto). Najbolje je Kosovo sa 26 odsto, sledi Makedonija sa 39,6 procenata. Ukoliko se uključe zemlje regiona koje su u EU, najveći problem sa dugom ima Hrvatska (91,8 odsto BDP), a najbolja je Bugarska sa 29,6 odsto.
Procenjeno je da će budžetski deficit Srbije u 2016. iznositi 3,9 odsto, što je gotovo isto kao i ove godine kada je četiri odsto.
Kada je reč o spoljnom dugu, u Srbiji se procenjuje da će on u 2015. iznositi 86,3 odsto, i da će naredne godine ostati nepromenjen. Po ovom pokazatelju u najnezavidnijem položaju je Crna Gora sa 177,1 odsto BDP, dok je najbolja Albanija sa 46 odsto.
Nemačka policija je saopštila da su u jednom stanu u mestu u mestu Valenfels u Bavarskoj pronađena tela “verovatno” sedam beba i da je moguće da postoji još žrtava. Policija je na lice mesta izašla na dojavu jedne žene.
“Leševi se nalaze u lošem stanju”, rekla je portparol policije i dodala da bi istraga i obdukcija trebalo da pokažu o čemu se radi i da li je reč o više od sedam žrtava.
Na poziv jedne žene, lekarski tim je došao u kuću 45-godišnje ženske osobe za kojom se sada traga i pronašao leševe beba. Policija nije želela da se izjasni da li je 45-godišnja žena glavni osumnjičeni.
“Za njom se, u najmanju ruku traga, kao za potencijalnom majkom dece”, rekla je portparol policije i dodala da je obdukcija leševa planirana već za danas.
Novi Pazar – Lepo vreme u novembru omogućilo je produžetak građevinske sezone pa Novi Pazar nastavlja da bude jedno od najvećih gradilišta u Srbiji. Obilazeći radove na izgradnji kanalizacije i vodovoda u Selakovcu i Svojboru pomoćnik gradonačelnika Muzafer Dragolovčanin najavio je nove projekte do kraja godine i na proleće.
Novi projekti dok traje građevinska sezona
U ovom trenutku radovi na vodovodnoj i kanalizacionoj mreži odvijaju se na devet lokacija u gradu, u isto toliko ulica, a samo u Selakovcu u dve ulice. Izgradnja kanalizacione mreže i kolektora bitna je i za nove objekte na Dojeviću – novu školu i obdanište. Danas je radove obišao pomoćnik gradonačelnika Muzafer Dragolovčanin sa saradnicima.
Građani su zadovoljni projektima koji rešavaju njihova najbitnija životna pitanja i zahvaljuju gradskim vlastima koje su ispoštovale sve napravljene dogovore.
U Svojboru, drugoj lokaciji na drugom kraju grada, koju je obišao pomoćnik gradonačelnika Muzafer Dragolovčanin, slika je ista. Mašine bruje a meštani ne skrivaju zadovoljstvo što su i njihovi problem došli na red za rešavanje.
Dragolovčanin je najavio i neke druge projekte. Za pet-šest dana počinje gradnja mosta na reci Raški preko puta zgrade Lepa Brena – investicija vredna preko 20 miliona dinara, raspisan je novi tender za nastavak izgradnje atletskog stadiona, u decembru se završava tender za radove na uređenju korita reka Raška i Trnavica vredan 3 miliona evra. Građevinska sezona se nastavlja sve dok to vreme dozvoli, a građani će još brže doći do rešenja nekih svojih infrastrukturnih problema dogovorom sa komšijama i blagovremenim rešavanjem imovinsko-pravnih odnosa na lokacijama.
Novi Pazar – Iako je bilo pokušaja da se jedna velika ličnost kao što je Đorđe Balašević ukalja to nije pošlo za rukom onima koji žele da upropaste sve ono što je lepo u ovom gradu a u tome prednjače portali pod kontrolom Muamera Zukorlića mogu da kažem da su karte za Balaševićev koncert “planule za sat vremena” rekao je Husein Memić direktor Kulturnog Centra.
On kaže da se pregovara o drugom koncertu Balaševića zbog neverovatnog interesovanja i nada se pozitivnom ishodu pregovora.
Odbojkaši Novog Pazara poraženi su sinoć u rumunskom gradu Galaci od domaće Arkade sa 1:3 (14:25, 25:22, 15:25, 14:25) u prvom susretu drugog kola evropskog Kupa izazivača.
Utakmica u dvorani “Dunarea” trajala je 87 minuta.
Ekipu Arkade predvodio je Viktor Sisojev sa 20 poena, a sledili su ga Kajo Sezar sa 17, Silviju-Joan Suson sa 12, Nemanja Radović sa devet i Ivan Markez sa osam poena.
Najefikasniji u timu Novog Pazara bio je Branislav Radović sa 13 poena, Jovan Delić osvojio je devet, dok su Hamza Zatrić i Marko Božović dodali po osam poena.
Revanš utakmica igraće se 18. novembra od 19.00 u dvorani “Pendik”.
Da bi izborili igranje “zlatnog seta”, Pazarcima je neophodna pobeda od 3:0 ili 3:1, a u slučaju svakog drugog rezultata u šesnaestinu finala Kupa izazivača plasiraće se ekipa iz Rumunije.
