Vlasnik Čelsija Roman Abramovič spremio je 100 miliona evra za transfer zvezde madridskog Reala Kristijana Ronalda, tvrdi list As.
Ugledni španski list navodi da je ruski milijarder zbog Portugalca ima nameru i da se odrekne jednog od trija Azar-Oskar-Matić kako bi srušio rekordni transfer u istoriji.
Abramovič se uzda i u prijateljske veze sa Ronaldovim agentom Žoržom Mendešom, sa kojim je prethodnih godina uspešno saradjivao.
Ronaldu ugovor sa kraljevskim klubom ističe 2018. godine, ali je nedavno izjavio da bi voleo ponovo da sarađuje sa menadžerom Čelsija Žozeom Murinjom.
Portugalac je u Real došao 2009. godine iz Mančester Junajteda, osvojio je sedam trofeja, medju kojima i Ligu šampiona, dok je na 315 utakmica postigao 326 golova.
Nova Opel Astra osvojila je nagradu Zlatni volan 2015. u kategoriji putničkih vozila niže srednje klase (takozvani C segment).
Iako u prodajne salone stiže tek u decembru, novoj Astri je već dodeljeno prvo značajno priznanje.
To je prema rečima izvršnog direktora kompanije Opel, Karl-Tomasa Nojmana, “najvažnija nagrada koju je osvojio najvažniji model iz Opelove game”.
“Zlatni volan” dodeljuju nemački časopisi Bild am Sonntag i Auto Bild, svake godine od 1976.
Žiri sastavljen od čitalaca, stručnjaka i poznatih ličnosti među kojima je trkačka legenda Valter Rerl, nakon obimnih test vožnji bira najbolje novajlije godine.
Opel je saopštio da je do sada već primio preko 40.000 narudžbina za novu Astru, koja je svetsku premijeru imala na sajmu automobila u Frankfurtu, u septembru.
Federalna uprava za saobraćaj (KBA) odlučila je da ispita ukupno 23 automobilske marke i 50 modela sa dizel motorima kako bi utvrdila da li su i oni, poput Volkswagena, manipulisali sa podacima o izduvnim gasovima, prenosi Rojters.
Proširenom istragom su obuhvaćeni nemački, ali i strani proizvođači automobila, a odluka je doneta zbog afere o prikrivanju stvarnih emisija štetnih gasova dizel motora u putničkim vozilima VW grupe.
KBA još uvek nije objavila o kojim markama i modelima je reč.
Nemačke vlasti započele su istragu još krajem septembra, upoređivanjem rezultata emisija gasova u laboratoriji sa onim u realnim uslovima vožnje.
Kada je izbila afera sa Volkswagenovim dizel motorima, stručnjaci koji prate automobilski industriju izrazili su sumnju da VW nije jedini koji je varao na testovima.
Ispitivanje koje sprovode nemačke vlasti treba da pokaže da li su bili u pravu.
Kompanija Google predstavila je unapređenu verziju svoje aplikacije Google Maps za Android sisteme koja će moći da radi i bez interneta.
Sa novom aplikacijom korisnik će na svom telefonu moći da dobija i glasovna upustva i navigaciju korak po korak čak i kada ima slabu internet vezu, pa i kada uopšte nije onlajn.
Google je najavio da će uskoro biti dostupna i verzija za iPhone.
Aplikacija je pogodna kada se korisnik nalazi u podzemnoj garaži ili u udaljenom parku, a ovo je odlična vest i za one koji putuju u inostranstvu gde su veliki troškovi za roming.
Da bi koristio oflajn navigaciju, korisnik mora da skine deo mape dok je konektovan na internet. Google će zatim povremeno obnavljati podake o promenama na putu i objektima.
Ono što neće biti dostpuno u novoj verziji Google mapa kada nije dostupan internet jesu aktuelne informacije o saobraćaju. Oflajn navigacija je za sada napravljena samo za vožnju automobilom, ali ne i za pešake, bicikliste ili javni prevoz.
Nemačka aviokompanija “Lufthanza” otkazala je danas 933 leta sa svoja tri aerodroma u Nemačkoj, pošto napori da se okonča štrajk kabinskog osoblja nisu urodili plodom.
Otkazivanjem letova će biti pogođeno 107.000 putnika, koji je trebalo da polete ili slete u Frankfurt, Minhen ili Dizeldorf, što je najveći broj ljudi pogođenih štrajkom tokom jednog dana ,otkad je on započet u petak, prenela je agencija AP.
“Lufthanza” je ukupno otkazala oko 3.700 letova, čime je pogođeno 443.000 putnika.
Sindikat kabinskog osoblja UFO traži otpremnine za 19.000 svojih članova, ukoliko oni pristanu na prevremeno penzionisanje. Sa druge strane, rukovodstvo “Lufthanze” pokušava da smanji troškove i ne pristaje na zahteve sindikata.
Vodeći slovenački telekomunikacioni provajder, Telekom Slovenije, podneo je zajedničku obavezujuću ponudu sa američkim fondom Apolo za kupovinu Telekoma Srbija, saznaje agencija STA iz nezvaničnih, ali dobro obaveštenih izvora.
Kako navodi slovenačka novinska agencija, takvu odluku je juče doneo Nadzorni odbor Telekoma Slovenije, a “zeleno svetlo” za dostavljanje ponude dao je, takođe, i Nadzorni odbor Slovenačkog Suverenog Holdinga.
Agencija za privatizaciju objavila je 3. jula poziv za prikupljanje neobavezujucih ponuda za ucešće u prodaji kapitala Telekom Srbija i ponude bi trebalo da budu objavljene 16. novembra.
Za kupovinu ove srpske kompanije zainteresovan je i Telekom Kine, čiji su se rukovodeći ljudi tim povodom prošle nedelje sastali sa nadležnim predstavnicima Vlade Srbije u Beogradu.
Reprezentativni sindikati tog državnog preduzeća u privatizaciji se protive prodaji kompanije, a premijer Srbije Aleksandar Vučić je juče izjavio da Telekom neće biti prodat ako se ne dobije dobra cena za tu firmu.
Vrhovni sud Južne Koreje potvrdio je presudu o krivici za ubistvo i doživotnoj kazni zatvora za kapetana potonulog trajekta “Sevol”, istakavši da je on praktično ubio više od 300 putnika kako bi spasao sebe.
Trajekt “Sevol” je prevozio 476 putnika kad je 16. aprila prošle godine potonuo u blizini ostrva Đingo, na jugozapadu Južne Koreje, a od 304 poginulih, 250 su bili učenici jedne srednje škole, prenela je agencija AFP.
Ta tragedija je šokirala i razbesnela čitavu Južnu Koreju, pošto je postalo jasno da je do toga došlo isključivo zbog ljudskog faktora, odnosno zbog ilegalnog redizajna broda, pretrpanog tovarnog prostora, neiskusne posade i neodgovarajućih odnosa između operatera trajekta i državnih regulatornih organa.
Kapetan “Sevola” Li Džun-Seok i njegova posada su oštro kritikovani u javnosti, posebno nakon što je objavljen video snimak u kojem se vidi kako oni beže sa broda dok su u njegovom trupu ostale zarobljene još stotine putnika.
“Kapetan Li je onemogućio putnicima da sami napuste brod time što je iz njega prvi pobegao, pre nego što je izdao naređenje o evakuaciji”, navodi se u presudi južnokorejskog Vrhovnog suda.
“To je jednako kao da je gurnuo putnike u vodu i pustio ih da se utope”, istakao je tokom izricanja presude sudija Jang Sung-Tae.
Na prvom suđenju održavnom pre godinu dana je Li, koji sada ima 70 godina, oslobođen optužbe za ubistvo, a proglašen krivim za grubu nepažnju.
Ta odluka je poništena u aprilu po žalbi tužilaštva, a kapetan je umesto toga proglašen krivim za ubistvo i osudjen na doživotnu kaznu zatvora, što je Vrhovni sud danas potvrdio.
Ruska televizija greškom je objavila snimak tajnog sistema torpeda s nuklearnim bojevim glavama, koji Rusija upravo razvija, objavio je Kremlj potvrdivši informacije koje su se pojavile u ruskim medijima.
“Zaista, neki tajni podaci snimljeni su kamerom, zato su snimci povučeni sa sajtova tih televizijskih stanica”, rekao je novinarima portparol Kremlja, Dmitrij Peskov.
“Nadamo se da se to neće ponoviti”, dodao je on.
Dve ruske TV stanice, NTV i Prvi kanal, koje su pod kontrolom države, objavile su u utorak snimke na kojima se može videti jedan ruski vojni zvaničnik kako posmatra dokument s nacrtima i opisom novog sistema torpeda s nuklearnim bojevim glavama, nazvan Status-6. Zvaničnik je snimljen tokom sastanka ruskog predsednika Vladimira Putina sa zvaničnicima vojnog sektora u Sočiju.
Koliko će povišicu zaista osetiti zaposleni u državnoj službi i penzioneri. Za veliki broj ljudi, povećanje je simbolično.
Dvestapedeset dinara više za penzionere koji primaju 20 hiljada dinara, 500 dinara za one sa 40 hiljada. Učiteljima i nastavnicima koji primaju 40 hiljada dinara sledi povišica od 1.600 dinara, lekarima sa platom od 50.000 – hiljadu i po.
Sa druge strane, svako domaćinstvo plaćaće 150 dinara TV pretplate. To je konačan ishod najavljenih povišica, koje su još proletos obećane. Za mnoge je to skromno, ne i za premijera.
“Ne mislim da je četiri odsto i odsto odsto malo, u uslovima nulte inflacije, i to za samo godinu dana posle početka programa. Za penzionere je skromno, ali je stabilno”, smatra predsednik vlade Srbije Aleksandar Vučić.
Vučić kaže da povećanje nije moglo da bude veće i zbog aranžmana sa MMF. Prema dogovoru, do 2017. godine udeo plata i penzija u briuo domaćem proizvodu ne sme da bude veći od sedam, odnosno 11 odsto. Ovim povećanjem, Srbija se odmakla od cilja, za koji premijer kaže da se ne menja.
“Sa rastom od 0,75 odsto u ovoj godini i sa 1,75 odsto koliko se planira u narednoj, ne vidim neki veći manevarski prostor za bilo kakvo povećanje plata i penzija u narednoj godini. Ovo što sad bude čini mi se da će to biti jedino povećanje u dogledno vreme”, kaže glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk.
Za povećanje pare odnekud moraju da se nađu.
“Ova mera je sa strane solidarnosti potpuno opravdana, jer dajemo više penzionerima i onima koji primaju plate, a potcenjeni su, a sa druge strane oporezujemo nešto što je ipak deo luksuza”, kaže ekonomista Goran Nikolić.
Finansijsku injenkciju dobiće i RTS i RTV, kojima će država dogodine dati četiri milijarde dinara. Sa druge strane, od dobrih rezultata mera štednje, privatnici neće imati direktnih koristi, jer o, na primer, smanjenju poreza ili nekom drugom rasterećenju privrede nije bilo reči.
Javne službe u Grčkoj obustavile su danas rad, jer su radnici stupili u prvi generalni štrajk od kako je u januaru levičarska vlada preuzela vlast, javile su svetske agencije. Javni saobraćaj je ozbiljno poremećen, zatvoren je metro u Atini, a autobuske i trolejbuske linije su skraćene, dok su trajekti usidreni u luci.
Zbog štrajka su zatvoreni muzeji, škole i apoteke, a državne bolnice rade samo za hitne slučajeve. Više desetina domaćih letova je otkazano, a mediji objavljuju samo važne vesti.
Sindikati su pozvali na 24-časovni štrajk u znak protesta zbog povećanja penzija i predstojećih reformi penzionog sistema.
Vlada premijera Aleksisa Ciprasa je obećala da će, prema dogovoru s kreditorima iz avgusta, u vrednosti od 86 milijardi evra, reformisati penzijski sistem i rešiti problematične zajmove, kako bi ispunila zahteve kreditora i dobila rate pomoći i pristup fondovima za pomoć bankama.
Grčkoj nije odobrena rata od dve milijarde evra na nedavnom sastanku evrozone, jer kreditori smatraju da vlasti u Atini nisu još primenile prvu seriju traženih reforme koje se odnose na zaplenu imovine. Veliki porast nenaplativih zajmova usled finansijske krize pojavio se kao jedno od ključnih pitanja u pregovorima Grčke i kreditora.
Kreditori navode da treba olakšati zaplenu kuća kako bi banke mogle da očiste loše zajmove, dok je vlada zabrinuta da bi time veliki broj ljudi bio suočen s izbacivanjem.
