Stočar Milisav Nešković (88) iz Brusnice kod Gornjeg Milanovca od jedne krave dobio je petoro teladi, što veterinari objašnjavaju kao naučni fenomen.
Krava rase “simentalka” po imenu Dunavka, stara tri godine, osemenjena je u martu, a sinoć se otelila mesec dana pre roka, uz pomoć veterinara.
Nešković je za agenciju Beta danas izjavio da je video da krava ima nagon za teljenje i odmah je pozvao veterinara i za petnaestak minuta na svet je stiglo petoro teladi, dvoje muškog i troje ženskog pola.
“Imam ukupno tri krave i od Đurđevdana (6. maja) do danas dobio sam devetoro teladi, jer su se prethodno dve obliznile. Čitav život se bavim stočarstvom i posebno gajim viskomlečne krave”, rekao je Nešković.
Pošto je reč prevremenom teljenju, preduzete su posebne mere nege i ishrane na četiri sata, a dvoje teladi je već danas ustalo i tražilo da sisa, dok njihova majka još ne može da ustane.
Najstariji veterinar u Gornjem Milanovcu Rade Jevremović koji taj posao radi 47 godina, za agenciju Beta rekao je da se u svojoj praksi i na studijama veterine nije sreo sa takvim slučajem.
“Najvažnije je da se telad sada pravilno neguju i da im u staji bude odgovarajuća temparetura, a za ovo će se zainteresovati i nauka”, rekao je Jevremović.
Nešković, koji živi sa suprugom (76) i ćerkom, ističe da će se preseliti u staju, dok telad ne ojačaju.
“Kineski telekom”, koji je zainteresovan za privatizaciju “Telekoma Srbija”, teško da je izvesni kupac, pošto je “Dojče telekom” uveliko prisutan u regionu i “i te kako zainteresovan za kupovinu srpskog teleoperatora”, pišu beogradski elektronski mediji.
Nemačka kompanija uglavnom poseduje stoprocentno ili većinsko vlasništvo u bivšim državnim monopolima. U regionu posluje u Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji, dok u Srbiju planira da uđe preko američkog investicionog fonda “Apolo”, tvrde mediji.
Za kupovinu srpskog “Telekoma” neobavezujuće ponude iznad jedne milijarde evra dala su dva kupca – Fond “Apolo” koji bi ga, prema nezvaničnim saznanjima, za najviše dve godine preprodao “Dojče telekomu” i drugi kupac je ruska telekomunikaciona kompanija.
Fond “Apolo”, nezvanično, nudi 1,2 milijarde evra, mada je Srbija, takođe nezvanično, spremna da svoj paket vlasništva od 58 odsto akcija plus 20 odsto akcija čiji je vlasnik sam “Telekom”, proda za 1,4 milijarde evra.
Predsednik Jedinstvenog sindikata “Telekoma” Slavoljub Kandić tvrdi da bi cena ispod 1,7 milijardi evra za kupovinu 78 odsto “Telekoma” bila manja od ponude koju je dobijala Vlada premijera Mirka Cvetkovića.
Agencija za privatizaciju objavila je 3. jula poziv za prikupljanje neobavezujućih ponuda za učešće u prodaji kapitala “Telekom Srbija” i ponude bi trebalo da budu objavljene 16. novembra.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 2. novembra da se “Telekom” neće prodavati ukoliko se ne dobije dobra cena za tu kompaniju, a privatizaciji se protive i zaposleni kompaniji, navodeći da je to “profitabilno preduzeće koje puni državnu kasu”.
Reprezentativni sindikati “Telekoma Srbija” najavili su veliki protest, u utorak.
Parlament španske pokrajine Katalonije danas je zvanično pokrenuo 18-mesečni proces otcepljenja od Španije, javljaju svetske agencije.
Svih 72 poslanika iz redova secesionističkih stranaka, koji ujedno čine i većinu u katalonskom parlamentu, glasali su za rezoluciju koja predviđa osnivanje nezavisne republike Katalonije do 2017. godine, dok su protiv bila 63 poslanika, prenela je agencija AFP.
Rezoluciju su predložili poslanici iz redova alijanse “Zajedno za DA” i ekstremno levičarske stranke Kandidatura narodnog jedinstva (CUP). Te dve grupe su na pokrajinskim izborima u septembru osvojili većinu u katalonskom parlamentu.
Španski Ustav ne dopušta mogućnost otcepljenja pokrajina, a premijer centralne vlade Marijano Rahoj je ranije najavio da će preduzeti zakonske mere ukoliko parlament Katalonije odobri plan za otcepljenje.
Jednokratnu pomoć u iznosu od 6.000 dinara zaposleni u u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i ustanovama učeničkog standarda mogu da očekuju krajem novembra, ili početkom decembra, rečeno je na sednici skupštinskog Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo.
To skupštinsko telo je u načelu prihvatilo predloženu dopunu Zakona o budžetu za 2015. godinu, kojom je predviđeno da se zaposlenima u prosveti isplati jednokratno 6.000 dinara, a o čemu će poslanici sutra započeti raspravu.
Pomoćnica ministra finansija Mirjana Čojbašić rekla je da zaposleni tu pomoć mogu da očekuju vrlo brzo, odnosno krajem novembra ili početkom decembra. Precizirala je da je u pitanju oko 110.000 zaposlenih, za šta će iz budžeta biti izdvojeno oko 1,1 milijarda dinara.
“Mi smo planirali sredstva za sve zaposlene – 108.000 u osnovnom i srednjem obrazovanju i 1.392 u učeničkom standardu”, rekla je Čojbašić.
Predstavnici prosvetnih sindikata saopštili su članovima tog skupštinskog tela da pregovora o toj sumi nije bilo, da su samo obavešteni koliku će pomoć prosvetari dobiti, te da je pomoć veoma mala.
DS: Ne možemo biti protiv pomoći, ali iznos je mali
Aleksandra Jerkov (DS) rekla je da ta stranka ne može da bude protiv toga, jer će prosvetari dobiti neke pare, ali da smatra nedopustivim da se za nastavnike i učitelje izdvajaju tako mali iznosi.
Članom 1. ovog zakona predlaže se da se na osnovu odluke vlade zaposlenima u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i ustanovama učeničkog standarda jednokratno isplati neto iznos od 6.000 dinara sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Vlada Srbije je u obrazloženju dopuna zakona navela i da je donošenje tog zakona neophodno radi unapređenja kvaltiteta procesa rada srednjih i osnovnih škola i ustanova učeničkog standarda.
Predloženo je da se zakon donese po hitnom postupku kako bi se stvorili uslovi da se predložena rešenja realiziju u 2015. godini, u skladu sa bilansnim mogućnostima budžeta Srbije.
Takođe, predloženo je i da zakon stupi na snagu narednog dana od objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
Najbolji teniser sveta Novak Đoković pobedom na Mastersu u Parizu potvrdio je dominaciju na ATP listi gde i dalje ubedljivo vodi sa 15.285 bodova, ispred Britanca Endija Mareja (8.470), koji je opet potisnuo Švajcarca Rodžera Federera (7.340).
Drugi teniser Srbije Viktor Troicki napredovao je na listi za četiri mesta i sada zauzima 23. poziciju sa 1.487 bodova. Dušan Lajović skočio je za 12 mesta i ove nedelje je 75. sa 678 bodova. Flip Krajinović se spustio za tri stepenika i trenutno zauzima 100. mesto sa 574 boda.
Kubanska vakcina protiv raka pluća “Cimavaks EGF” stigla je u Srbiju i sada predstoji faza testiranja koja se vrši u tri zdravstvene ustanove – u Klinici za pulmologiju Kliničkog centra Srbije, KBC Bežanijska kosa i Institutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici.
Profesor dr Branislav Perin, direktor Instituta za plućne bolesti Sremska Kamenica, rekao je, gostujući u Novom danu televizije N1, da su testiranja počela tokom protekle nedelje i da već ima kandidata koji mogu ući u deo bolesnika koji mogu da prime kubansku vakcinu.
On podseća da je reč o leku koji nije registrovan ni u EU, ni u Srbiji, i da se neregistrovani lek može primeniti samo uz poštovanje određenih pravila Agencije za lekove. Prvi deo testiranja, kako objašnjava, traje nedelju dana, a drugi deo ne više od dva-tri dana, tako da bi možda već do kraja nedelje mogao da bude određen prvi bolesnik koji po svim kriterijumima može da primi kubansku vakcinu.
Kubanska vakcina se, prema njegovim rečima, ne može kupovati, već se dobija besplatno. Reč je o donaciji Kube za lečenje 30 pacijenata sa određenim tipom raka pluća, koji moraju biti državljani Republike Srbije. Pacijenti tom prilikom moraju da potpišu saglasnost za učešće u testiranju, čime preuzimaju deo odgovornosti za lečenje.
Prilikom testiranja porediće se dosadašnji način lečenja sa novim, tako da će bolesnici biti zbrinuti klasičnom hemioterapijom, citostatisima, plus vakcinom “Cimavaks EGF“. Kubanska vakcina se prima jednom mesečno, a broj doza zavisi od toka bolesti, navodi Petim.
Gost Novog dana objašnjava da vakcina ne deluje na malignu ćeliju na način da je uništava, već deluje na imunolški sistem kako bi se u organizmu stvorila antitela i bolest primirila i uvela u hroničnu fazu.
Lek će se primenjivati ako može da produži život
Glavni kriterijum pri odlučivanju da li će lek biti registrovan i početi da se primenjuje kao terapija, jeste može li da produži život, ističe on.
Na Kubi su, kako kaže, sprovedana pilot istraživanja koja su pokazala dobre rezultare, ali reč je o studijama sa malim brojem bolesnika, što nije dovoljno za opšti zaključak. Perin objašnjava da u svakoj grupi bolsenika postoji neko ko reaguje mnogo bolje, da postoje bolesnici sa jako dobrim imunuloškim odgovorom, i da se kod njih se može očekivati produženje života.
On kaže da rezultati studije moraju biti izuzetno dobri, da novi lek mora da daje bolje ili bar iste rezultate kao medikamenti koji su već u upotrebi. Trenutno se klinička studija sprovodi u 14 zemalja Evrope i njeni rezultati biće poznati tek krajem 2017. godine, kada će biti poznato da li je lek upotrebljiv i da li će se krenuti sa njegovom registracijom, ili će se tu stati ako se pokaže da lek nije takav, objašnjava Perin.
“Očekujemo i rezultate ove studije i onog što radimo u Srbiji. Trudićemo se da pacijenta posmatramo kao da smo u kliničkoj studiji“, navodi on i dodaje da je period od godinu i po do dve godine realno vreme koje je potrebno da bi se videli koji su rezultati.
Šef francuske diplomatije Loran Fabijus, koji će predsedavati samitu o klimatskim promenama krajem godine u Parizu, upozorio je da nam preti “planetarna katastrofa” ako ti pregovori propadnu.
Istovremeno je sinoć objavljen izveštaj Svetske banke koji upozorava na razorne posledice globalnog zagrevanja po siromašne i one koji žive u megagradovima širom sveta, prenela je agencija AFP.
“U opasnosti je i sam život na našoj planeti”, rekao je Fabijus novinarima na marginama sastanka ministara i izaslanika za ekološka pitanja iz 70 zemalja, koji su se okupili pre samita kako bi izgladili veće razlike oko teških političkih pitanja.
Fabijus je, tri nedelje uoči održavanja tog značajnog samita, najavio da će otvaranju 30. novembra prisustvovati i predsednik Rusije Vladimir Putin.
“Apsolutno je hitno da se ostvari cilj Ujedinjenih nacija za ograničenje globalnog zagrevanja na dva stepena Celzijusa u odnosu na period pre industrijske revolucije”, istakao je francuski ministar spoljnih poslova.
Panel UN-a za nauku o klimi je upozorilo da bi rast temperature mogao da iznosi “četiri, pet, šest stepeni, ukoliko u najhitnijem roku ne budemo delovali”, rekao je Fabijus i dodao da bi to “moglo da ima katastrofalne posledice jer bi došlo do suše, kao i kolosalnih problema migracija, uključujući i problem rata i mira”.
Ugljendioksid i metan dostigli rekordne nivoe
Nivoi ugljendioksida i metana, dva najvažnija gasa efekta staklene bašte, dostigla su prošle godine rekordne razmere što je doprinelo nastavku globalnog zagrevanja, saopštila je danas Agencija UN za klimu.
Nivo ugljendioksida porastao je na skoro 398 čestica u milion, sa 396 u 2013. godini, nevela je Svetska meteorološka ogranizacija (SMO).
Nivo tog gasa je promenljiv tokom cele godine i prešao je simboličnu granicu od 400 čestica u martu, a veruje se da će to biti prosek za 2016, prenosi AP.
Korišćenje uglja, nafte i gasa za proizvodnju energije, doprinelo je da nivo ugljendioskida u svetu sada bude za 143 odsto veći nego pre industrijske revolucije. Naučnici tvrde da je to glavi pokretač globalnog zagrevanja.
Nivo metana dostigao je novi rekord od 1.833 čestice u miliajrdu u 2014. Emisjan metana u 40 odsto slučajeva dolazi iz prirodnih izvora, a u 60 iz ljudskih aktivnosti, kao što su stočarstvo, proizvodnja pirinča i vađenje fosilnih goriva.
“Svake godine prijavljujemo rekord u porastu koncentracije”, kazao je generelni sekretar SMO Majkl Džerod. “Mi moramo da smanjimo emisiju gasova, kako bi smo mogli da sprečimo porast temperature”, dodao je on.
Hrvatska demokratska zajednica pobednik je parlamentarnih izbora u Hrvatskoj sa osvojenih 59 mesta u parlamentu, pokazali su rezultati izbora na osnovu obrađenih 98 odsto glasova. Neočekivani uspeh koalicije Most – 19 mesta. Kosor: Most da traži mesto premijera.
Dravna izborna komisija je, na osnovu obrađenih 98 odsto glasova, saopštila sledeće rezultate:
Domoljubna koalicija 59 (HDZ-u su dodata tri mandata iz dijaspore)
Hrvatska raste 56
MOST 19
IDS 4
HDSSB 2
Milan Bandić 2
Živi zid 1
Uspješna Hrvatska 1
Predstavnici srpske nacionalne manjine u Saboru Hrvatske i dalje će biti tri poslanika Samostalne demokratske srpske stranke.
Hrvatin je kazao da se nada da bi DIP u ponedeljak u 13 sati mogao objaviti izborne podatke sa svih biračkih mesta.
Inače, od ponoći teče rok od 48 sati za prigovore na moguće nepravilnosti koje su se dogodile tokom izbornoga dana.
Na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj biran je 151 poslanik, 140 u deset izbornih jedinica u Hrvatskoj, tri u dijaspori, a osam su pripadnici nacionalnih manjina.
Kosor: MOST da traži mesto premijera
Ružica Vukovac iz MOST-a i načelnica Opštine Kopanica rekla je “evo čujete, nude nam mesto predsednika Sabora i mesto premijera, to je lepo, ali čekajmo ponedeljak, da se smire strasti i sednemo za sto”, rekla je u razgovoru za N1.
Jadranka Kosor komentarisala je u studiju televizije N1 moguće postizborne koalicije. “MOST bi trebalo da odluči s kim će početi pregovore i tražiti mesto predsednika Vlade, ne simboličnu funkciju predsednika Sabora, već premijera koji će formirati Vladu u skladu s vlastitom koncepcijom”, kazala je.
“Onaj ko bi to uspio bez obzira što nije premijer, on bi bio u daleko boljoj poziciji za budućnost”, govori Kosor o Tomislavu Karamarku i Zoranu Milanoviću. No, kako god da se formira ova vlada, neće biti dugotrajna – obe koalicije u svom vozu već imaju dugu kompoziciju, zaključuje, ona.
„Prema mojim informacijama razgovori s potencijalnim partnerima su već počeli i mislim da su telefoni usijani. Treba još videti kako će to izgledati s nacionalnim manjinama. Oni po mom iskustvu idu s onim tko će sigurno sastavljati vladu“.
Libijske službe bezbednosti čine velike napore da se dvoje državljana Srbije, otetih u Sabrati, pronađu i oslobde, kaže za N1 generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Veljko Odalović.
Odalović je za Novi dan televizije N1 izjavio da je Ministarstvo spoljnih poslova u stalnom kontaktu sa ambasadom Srbije u Tripoliju i da su apsolutno svi posvećeni traženju rešenja i pokušaju da se oslobode oteti državljani Srbije.
“Velike napore čine službe bezbednosti. Postoje indicije da su približno locirani, prema telefonskim aparatima, a i otmičari su se vratili prema gradu koji je blokiran, tako da niko nekontrolisano ne može izaći iz grada”, rekao je Odalović.
On kaže da još niko nije preuzeo odgovornost za otmicu i da se pretpostavlja da je reč o kriminalnim grupama, a da će istraga pokazati da li su povezane sa nekim drugim organizacijama.
Odalović kaže da se zasad ne razmišlja o povlačenju ambasadora iz Tripolija, i da je osoblje ambasade u Libiji potrebno kako bi se rešio problem otetih ljudi. Ukoliko bude došlo do pogoršanja situacije koje bi ugrozilo bezbednost, Ministarstvo će preuzeti dalje mere, najavljuje on.
Odalović kaže da su libijske vlasti odmah obaveštene o otmici i da su veoma posvećene tome da se situacija reši.
“Svuda su postavljeni kontrolni puktovi i tražimo ih”
Zvaničnik vojnog saveta u Sabrati izjavio je da su sve bezbednosne službe u Sabrati maksimalno angažovane posle otimice državljana Srbije.
“Svuda su postavljeni kontrolni puktovi i tražimo ih”, rekao je agenciji AFP neimenovani načelnik vojnog saveta, koji veruje da je dvoje otetih službenika ambasade Srbije još u Sabrati.
O otmici su obavešteni i susedni gradovi i oblasti i od njih je zatraženo da takođe postave kontrolne punktove, naveo je taj zvaničnik.
Vojni savet Sabrate je zadužen za bezbednost te oblasti i lojalan je alijansi koja kontroliše Tripoli, navela je francuska agencija.
Nije bezbedno putovati bez pratnje
Nešto ranije, član gradskog saveta Sabrate Abdulgasim Krair je rekao da će učiniti sve što je moguće da bi se pronašli otmičari i spasili zaposleni u ambasadi.
Krair je rekao da je konvoj vozila sačekala u zasedi naoružana grupa i da je zasedu uspelo da zaobiđe vozilo u kome su bili srpski ambasador i njegove supruga, a da je grupa zaustavila vozilo koje je bilo iza.
Prema rečima Kraira, koje je preneo je AP, konvoj vozila se kretao ka granici sa Tunisom i ostatak konvoja su, posle otmice, bezbedno na odredište ispratili pripadnici libijskih vojnih snaga.
Krair tvrdi da ambasada Srbije o svom putovanju nije prethodno obavestila lokalne vlasti, navodeći da “nije bezbedno putovati kroz tu oblast bez pratnje”.
Sabrata se nalazi na severozapadu Libije, na oko 60 kilometara od Tripolija.
Na mestu kidnapovanja, nedavno je bilo nekoliko otmica. Reč je o glavnom putu koji vodi ka Tunisu i u toj oblasti u blizini Sredozemnog mora su aktivni krijumčari i lokalne milicije.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je saopštilo da su oteti vezista Slađana Stanković i vozač Jovica Stepić, ističući da čini sve da obezbedi više informacija i siguran povratak naših državljana.
U Parizu je danas počela plenarna sednica u okviru Generalne konferencije Uneska na kojoj se raspravlja i odlučuje o zahtevu Kosova za prijem u tu organizaciju. Na početku sednice obratio se ambasador Srbije pri Unesko zatraživši odlaganje glasanja.
Ipak, Srbija nije uspela da odloži glasanje o predlogu. Za je bilo 59 zemalja, 89 je bilo protiv, 22 zemlje su bile uzdržane.
Za odlaganje bile su Kina, Rusija, Kuba, Argentina, a odlgaganju su se usprotivile SAD, koje nemaju pravo glasa, ali imaju pravo obraćanja, Nemačka i Velika Britanija.
Predstavnik Velike Britanije je na sednici rekao da se nikad nije desilo da bude odbijena zemlja koju je predložio Izvršni savet, da je Kosovo članica MMF i Svetske banke i da ovaj zahtev nema nikakve veze sa dijalogom Beograda i Prištine i sa procesom evropskih integracija dve strane.
Tome se usprotivio Tanasković rekavši da je ovde reč o presedanu jer nikada nije bila ovakva situacija jer Kosovo nije država.
Predstavnik Argentine je rekao da zathev za prijem Kosova nije u skladu sa rezolucijom 1244, dok je predstavnik Kube rekao da je to suprotnom međunarodnom pravu.
