Utakmica između Albanije i Srbije biće odigrana prema planu (četvrtak, 20:45h), odlučeno je na poslednjem bezbednosnom sastanku u Elbasanu.
Zbog kamenovanja autobusa srpskih fudbalera u Tirani postojala je mogućnost da meč bude odložen, ali su organizatori, u prisustvu predstavnika FSS i UEFA, potvrdili da nema rizika.
U međuvremenu, reprezentativci Srbije su bez problema i incidenata prošetali blokiranim ulicama Tirane, dok su ih pomno pratili lokalni policajci uz podršku helikoptera.
Srpski fudbaleri su bili obučeni u trenerke nacionalnog tima i za vreme njihove šetnje nije bilo incidenata.
Fudbaleri Srbije će nekoliko sati uoči utakmice kvalifikacija za Evropsko prvenstvo sa Albanijom krenuti za Elbasan.
Reprezentativci Srbije su u utorak doputovali u Tiranu, a po dolasku su doživeli neprijatnost, pošto je autobus kojim su ih prevozili u hotel pogodio kamen i pritom razbio staklo.
Najbolji teniser sveta Novak Đoković plasirao se u četvrtfinale turnira u Pekingu, pobedom nad Kinezom Žeom Žangom.
Đoković je do 26. uzastopne pobede u Pekingu došao sa 6:2, 6:1, posle 55 minuta igre.
Naredni Novakov rival biće bolji iz duela Amerikanca Džona Iznera i Džona Milmana iz Australije.
Trenutno 219. teniser sveta nije uspeo mnogo da namuči Novaka, koji je sve vreme tokom meča drugog kola diktirao svoj ritam i na kraju zasluženo slavio. Koliko je srpski teniser bio dominantan najbolje govori podatak da je samo na jednom Novakovom servis gemu stigao do 30, a priliku da ga potpuno ugrozi nije ni imao.
Iako tokom prekjučerašnje promocije novih Windows 10 Mobile uređaja, Microsoft nije objavio zvaničan datum lansiranja novog mobilnog operativnog sistema, ove informacije nam donosi jedan od Microsoftovih predstavnika.
Kao odgovor na upit jednog od korisnika, kada je planirano da postojeći uređaji dobiju nadogradnju na Windows 10 Mobile, Microsoftov predstavnik je odgovorio: “Windows 10 je trenutno dostupan na PC i tablet uređajima, a iako će Lumia 950 i Lumia 950 XL biti isporučeni sa Windowsom 10 za telefone, šira rasprostranjenost operativnog sistema na drugim uređajima, uključujući i telefone, će početi u decembru”.
Prema ovome, Lumia 950 i 950 XL će biti isporučeni sa kompletiranom verzijom Winsows 10 Mobile operativnog sistema, dok će drugi postojeći uređaji morati da sačekaju decembar. Odgovor na upit, doduše, ne daje konkretan datum kada će se ovo desiti. Decembarsko lansiranje je nešto kasnije nego što se očekivalo, a ranije indikacije su ukazivale na lansiranje najkasnije u novembru. Ukoliko su pomenute informacije tačne, ovo će Microsoftu dati dovoljno vremena da kompletira i ispolira Windows 10 Mobile, pre njegovog lansiranja na tržište.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan upozorio je Rusiju da Turska može dobiti prirodni gas i iz drugih zemalja.
Nakon što su ruski borbeni avioni dva puta narušili turski vazdušni prostor tokom vikenda, Erdogan je još poručio Rusima da postoji još država koje mogu da izgrade prvu nukleranu elektranu u Turskoj.
Rojters podseća da su, pored narušavanja vazdušnog prostora, raketni sistemi sa bazom u Sririji, kao i drugi nepoznati avioni, uznemiravali turske letilice F-16.
“Ne možemo prihvatiti trenutnu situaciju. Ruska objašnjenja o kršenju vazdušnog prostora nisu ubedljiva”, rekao je Erdogan novinarima pre odlaska u zvaničnu posetu Japanu, prenosi turski medij “Sabah”.
On je dodao da je ogorčen zbog svega što se dogodilo i da trenutno ne planira da razgovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
“To su stvari o kojima bi Rusija trebalo da razmisli. Ukoliko Rusi ne izgrade nuklearku u Akuju, neko drugi će doći i izgraditi je”, naglasio je Erdogan.
Turska je 2013. godine poručila od ruske nuklearne agencije Rosatom da izgradi četiri bloka od po 1.200 MW, ali datum početka izgradnje prve turske nuklearke nije još određen.
“Mi smo prvi na listi potrošača ruskog prirodnog gasa. Ako izgube Tursku, to bi bio ozbiljan problem za Rusiju. Ukoliko je neophodno, Turska će se snadbevati prirodnim gasom iz drugih zemalja”, naveo je Erdogan.
Između 28 i 30 milijardi kubnih metara od ukupno 50 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje u Tursku dolazi iz Rusije.
Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je Turska otvorena za ideju o sastanku sa predstavnicma ruske vojske u Ankari, kako bi razmotrili mere da se izbegne ponavljanje prekršaja.
Turska će i dalje na narušavanje svog vazdušnog prostora, gledati kao na pretnju, ali rusku ponudu da se sastanemo i razgovaramo o tom pitanju, ocenjujemo pozitivno, saopštio je portparol vladajuće partije AK Omer Čelik.
“Rusija je prijatelj, ali ako se upadi nastave, to nećemo doživljavati kao prijateljsko ponašanje”, kazao je Čelik.
Turski premijer Ahmet Davutoglu poručio je da ne želi da sukob u Siriji pretvara u krizu između Rusije i NATO, kao ni u rusko-turski spor.
Davutoglu je dodao da s druge strane, Turska, kao članica alijanse, neće praviti kompromise oko sigurnosti svojih granica i vazdušnog prostora.
Nobelova nagrada za hemiju za 2015. dodeljena je Šveđaninu Tomasu Lindalu, Amerikancu Polu Modriču i američkom naučniku turskog porekla Azizu Sankaru, za njihov rad na obnovi DNK što se može primeniti u lečenju raka.
Švedska kraljevska akademija nauka saopštila je da je njihov rad dao fundamentalna znanja o tome kako funkcioniše živa ćelija.
“Njihova otkrića upotrebljena su, između ostalog, za razvoj novih načina lečenja raka”, navela je akademija.
Lindal (77) je grupni lider emeritus na institutu Francis Krik (Francis Crick) i direktor emeritus za istraživanje raka u Laboratoriji Kler Hol u Velikoj Britaniji.
Modrič, rođen 1946, je istraživač na Medicinskom institutu Hauard Hjus (Howard Hughes Medical Institute) na medicinskom fakultetu Univerziteta Djuk u Severnoj Karolini u SAD.
Sankar (69) je profesor na Univerzitetu medicine Čapel Hil u Severnoj Karolini.
Oni će podeliti nagradu od osam miliona švedskih kruna (oko 960.000 dolara), koja će im biti uručena 10. decembra na godinšnjicu smrti osnivača nagrade Alfreda Nobela, koji je umro 1896.
Facebook Chief Executive Mark Zuckerberg introduces a new feature called "Graph Search" during a media event at the company's headquarters in Menlo Park, California January 15, 2013. REUTERS/Robert Galbraith (UNITED STATES - Tags: BUSINESS SCIENCE TECHNOLOGY) - RTR3CHPD
Najpopularnija društvena mreža Facebook iduće godine planira u orbitu poslati satelit koji će doneti internet u afričke domove.
Facebook se udružio s francuskom kompanijom “Eutelsat” pomoću koje će pokrenuti satelit i time osigurati pristup globalnoj mreži ljudima u podsaharskoj Africi.
Satelit će biti lansiran iduće godine, a u drugoj polovini 2016. internet će biti dostupan u 14 zemalja zapadne, istočne i južne Afrike. Pristup internetu u seoskim sredinama biće potpuno besplatan.
“Misija Facebooka je da poveže ceo svet i verujemo da sateliti igraju važnu ulogu u rešavanju značajnih prepreka koje postoje u povezivanju naroda Afrike s ostatkom sveta”, rekao je Kris Danijels iz Facebookove internet.org inicijative, koja je već povezala 20 država na mrežu.
Facebook i “Eutelsat” zakupiće satelit od izraelske kompanije “Spacecom” i koristiće ga odvojeno. Inače, Internet.org je kritikovan zbog ograničavanja usluga kojima se može pristupiti preko smartphone aplikacije – zasad samo zdravstvenim i finansijskim instrumentima i naravno Facebooku.
Beograd, 8. oktobra 2015 - Ambasador Velike Britanije u Beogradu Danijel Kif (2L) i ministar spoljnih poslova Velike Britanije Filip Hamond (S) tokom sastanka u Vladi Srbije sa premijerom Srbije Aleksandrom Vucicem. FOTO TANJUG / ZORAN ZESTIC / tj
Srbija može da se ponosi ulogom koju ima u regionu i kao predsedavajuća OEBS-u, napisao je na Tviteru šef britanske diplomatije Filip Hamond, koji boravi u poseti Srbiji.
On je tu poruku napisao nakon sastanka sa prvim potpredsednikom Vlade i ministrom spoljnih poslova Srbije Ivicom Dačićem.
Ministar spoljnih poslova Velike Britanije pozdravio je način na koji Srbija reaguje na izbegličku krizu i ocenio da je naša zemlja postigla istinski napredak na putu ka EU da će Velika Britanija nastaviti da nas podržava u tom procesu.
On je, na zajedničkoj konferenciji za novinare nakon sastanka sa premijerom Srbije Aleksandom Vučićem, rekao da Velika Britanija i Srbija imaju duboke istorijske odnose koji sežu godinama unazad i da su odlučni da ih u budućnosti ojačaju.
“Formalni strateški dijalog će nam omogućiti da imamo mehanizam koji će se baviti pitanjima u ranom stadijumu kako bismo uvideli šta se dešava između nas i obezbedili bolji ishod”, istakao je Hamond.
On je pohvalio Vladu Srbije na, kako je primetio, veoma dobro organizovanom, humanom i efikasnom načinu na koji Srbija reaguje na krizu i poručio da će Velika Britanija nastaviti da pomaže Srbiji u tome.
Kad je reč o evropskim integracijama Srbije, Hamond je izrazio nadu da će barem jedno od poglavlja biti otvoreno do kraja godine.
“Vučić je pokazao veliku odlučnost u sprovođenju reformi od ključnog značaja. Od suštinske važnosti je da Srbija ostane na tom putu kako bi postigla cilj članstva u EU”, naglasio je on, dodavši da ekonomske reforme koje Vlada sprovodi treba da idu u skladu sa političkim kako bi ljudi imali bolji standard, zaposlenje, sigurna radna mesta.
Takođe je pozdravio način na koji je civilno društvo angažovano u procesu evropskih integracija.
“Napredak u pristupanju EU zahteva i napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom, a direktan rezultat angažovanja Vučića u dijalogu je to što je i tu učinjen važan napredak i to pozdravljamo”, istakao je Hamond.
On je podvukao da Srbija u regionu ima važnu ulogu lidera, ne samo u dijalogu sa Prištinom, već i šire, posebno u BiH.
“Predložen referendum u Republici Srpskoj o pravosudnim institucijama u BiH je u suprotnosti sa napredovanjem BiH ka EU. Podzravljamo uticaj Srbije u tome pošto ne želimo da se referendum sprovede”, rekao je šef britanske diplomatije.
On je poručio da će njegova zemlja nastaviti da podržava Srbiju u pružanju odgovora na sve izazove koji joj na putu ka članstvu u EU predstoje, kao i u prevazilaženju svih prepreka u tom procesu.
“Želimo kroz dijalog što bolje odnose. Velika Britanija će nastaviti da promoviše priču o Srbiji unutar EU”, istakao je Hamond.
Hamond se sastao sa predstavnicima regulatornih tela
Ministar spoljnih poslova Velike Britanije ststao se ranije danas sa poverenikom za informacije od javnog značaja Rodoljubom Šabićem, zaštitnikom građana Sašom Jankovićem i poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Brankicom Janković.
U saopštenju poverenika za informacije od javnog značaja navodi se da je na sastanku održanom u britanskoj ambasadi razgovarano o Akcionom planu za Poglavlje 23, prvenstveno o napretku u oblasti ljudskih prava u kontekstu evropskih integracija Srbije, kao i o vladavini prava.
Sastanku su prisustvovali i predstavnici organizacija civilnog društva u Srbiji, piše u saopštenju ali se ne navodi kojih organizacija.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da će ministri odbrane zemalja članica na današnjem sastanku razmatrati implikacije “zabrinjavajuće ekskalacije ruskih vojnih aktivnosti” u Siriji po bezbednost same Alijanse.
Stoltenberg je rekao da je NATO spreman da, ako bude potrebno, pošalje snage da brani svoju članicu Tursku.
Rusija je u sredu na mete u Siriji ispalila rakete s bojnih brodova u Kaspijskom moru, a sirijska vojska je, uz podršku ruskih snaga, izvela kopnenu ofanzivu u provincijama Homs i Idlib.
Turska je prethodnog vikenda optužila Rusiju da su njeni borbeni avioni ušli u turski vazdušni prostor.
Ministri odbrane zemalja članica NATO-a sastaće se danas u Briselu, a ruske operacije u Siriji će, kako se očekuje, biti glavna tema razgovora.
Stoltenberg je rekao novinarima da će ministri će na sastanku dobiti najnovije informacije od vojnih komandanata o situaciji u Siriji, kao i u Avganistanu.
“U Siriji smo videli zabrinjavajuću eskalaciju vojnih aktivnosti Rusije. Procenićemo najnovije događaje i njihove implikacije po bezbednost alijanse. Ovo je posebno značajno imajući u vidu nedavno kršenje vazdušnog prostora NATO-a koje su učinili ruski avioni”, kazao je Stoltenberg.
On je istakao da je NATO “sposoban i spreman da brani sve saveznike, uključujući Tursku, od svake pretnje”.
NATO je, kako je dodao, već povećao kapacitete i spremnost da rasporedi snage, “uključujući na jug, uključujući Tursku, ako bude potrebno”.
“Neprestano procenjujemo situaciju i s turskim vlastima”, kazao je Stoltenberg, koji će se kasnije danas sastati i s turskim ministrom odbrane. Šef NATO-a je rekao da se taj savez suočava sa izazovima iz mnogih pravaca, i da se suočava s “konflikotm, nestabilnošću i nesigurnošću”.
Lekarka Mira Stanojčić iz Gornjeg Milanovca jutros je zvanično predala zahtev za promenu pola jer smara da je diskriminisana u odnosu na muškarce koji u penziju odlaze kasnije od žena, dok ona od 12. oktobra mora da ide u penziju sa 60 i po godina.
Dugogodišnji direktor GAK “Narodni front” u Beogradu Dušan Stanojević, koji radi tu vrstu hirurških intervencija, izjavio je za agenciju Beta da je od danas počela procedura za promenu njenog pola.
“Više od 30 godina radim ove hirurške intervencije a ovo je prvi put da neko želi da promeni pol iz ekonomskih razloga. Procedura traje dve godine, jer čitav tim stručnjaka mora da se izjasni”, rekao je profesor Stanojević.
On je istakao da promenu pola ljudi obavljaju uglavnom iz medicinskih razloga ali da je taj slučaj jedinstven jer je pacijentkinja pokazala veću snagu od muškaraca, zbog čega ću intervenciju uraditi besplatno.
Lekarka Stanojčić je lekar specijalista za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Opštoj bolnici u Gornjem Milanovcu a po zakonu mora u penziju i već je dobila rešenje da ide na neiskorišćeni godišnji odmor.
Ona je rekla da je neshvatljivo da u istom poslu muškarci budu privilegovani a stalno se govori o ravnopravnosti polova, pri čemu je poseban problem deficit lekara specijalista, jer neće imati ko da radi.
“Zašto u penziju ne mogu da idu žene koje rade u proizvodnji i nose ogromne terete već moraju da se izjednače sa muškarcima a nama je lakši fizički posao pri čemu se pravi diskriminacija”, upitala je ona.
Prema njenom mišljenju, u pitanju je pravno nasilje i apsurd zbog čega želi da iz revolta dokaže da ne postoji rodna ravnopravnost i da se “umesto sposbnosti i znanja gleda u pol”.
Beograd, 1. septembra 2015 - Ministar finansija Dusan Vujovic (L) i guverner NBS Jorgovanka Tabakovic (D) na konferenciji za novinare koja je organizovana povodom druge revizije trogodisnjeg aranzmana iz predostroznosti sa MMF-om. FOTO TANJUG / ZORAN ZESTIC / tj
Ministar finansija Dušan Vujović i regionalni direktor Svetske banke (SB) Elen Goldstin potpisali su u Limi sporazum o zajmu za Projekat za unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja u Srbiji u iznosu od 89,5 miliona evra, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Potpisivanje je upriličeno juče u okviru planiranih bilateralnih susreta na godišnjoj skupštini Odbora guvernera MMF-a i Svetske banke u glavnom gradu Perua, Limni, uz prisustvo potpredsednika SB za Evropu i Centralnu Aziju Kirila Milera, i izvršnog direktora borda SB i predstavnika švajcarske konstituence Jorga Fridena.
Ovo je treći koncesionalni zajam koji je Vlada Srbije potpisala sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj (IBRD), afilijacijom Svetske banke, tokom 2015. godine.
Sredstva ovog zajma koristiće se za finansiranje Programa politike planiranja, monitoringa i koordinacije aktivnosti u cilju razvoja konkurentnosti i zapošljavanja, Programa za promociju investicija i izvoza, Programa za inovacije i Programa za reformu tržišta rada.
Rok otplate zajma je 25 godina sa periodom počeka od 10 godina, pri čemu prva rata za otplatu dospeva 2026. godine, a poslednja 2040. godine.
“Optimistične procene za Srbiju”
Ministar Vujović sastao se u Limi sa Jorgom Fridenom, izvršnim direktorom borda Svetske banke i predstavnikom za Srbiju, koji je tom prilikom pohvalio napredak Srbije u strukturnim reformama.
Friden je ocenio da Srbija šalje pozitivnu poruku svetu i poručio da je optimista u odnosu na pravac kojim se ide, te da je siguran da će postavljeni ciljevi biti i ostvareni.
Sastanak je upriličen u okviru planiranih bilateralnih susreta na godišnjoj skupštini Odbora guvernera MMF i Svetske banke.
Vujović je, govoreći o definisanju detalja programa sa Svetskom bankom, rekao da su unapređenje zdravstvenog, obrazovnog i penzionog sistema – tri najvažnije oblasti kojima se treba posvetiti i razgovarati tokom budućih susreta.
Potpredsednik Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju Kiril Miler podržao je nameru pružanja podrške obrazovanju i zdravstvu, posebno se osvrnuvši na “Program za rani razvoj dece” (Early Child Development Program) i podršci izgradnji novih škola i razvoju dece.
On je rekao da Srbija sada ima uvid u realne mogućnosti razvoja, te da joj to pomaže da precizno definiše prioritete i na taj način stvori jasnu sliku u kojoj meri i u koje projekte Svetska banka može da se uključi.
Miler je ukazao da je ulaganje u obrazovanje zapravo ulaganje u ekonomiju.
“Očekujemo da ćete se tokom vremena fiskalno prilagođavati u ključnim oblastima o kojima razgovaramo i da ćemo zajedničkom saradnjom ojačati kapacitete i biti efikasni”, rekao je Miler.
Govoreći o restrukturiranju preduzeća, on se posebno osvrnuo na kompleksnost restruktuiranja Srbijagasa.
“Srbijagas je veoma važan deo slagalice. Moramo da budemo odlučni i predvidivi u svojim budućim akcijama. Sada ulazimo u oblasti u kojima je teško reći da ili ne”, rekao je Miler.
Prema njegovim rečima, prolaz kroz sivu zonu bi trebalo da bude “jednako brz kao da je u pitanju bela ili crna”.
Miler je konstatovao da je Srbija za kratko vreme postigla mnogo i čestitao vladi na tome.
“Preuzeli ste visok rizik, ali on donosi i velike nagrade”, poručio je Miler i najavio posetu predsednika Svetske banke Džim Jong Kima Srbiji što tumači kao pozitivan signal da Srbija ide napred, sa Svetskom bankom uz sebe kao partnerom i podrškom.
