Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić izjavio je danas da će u oktobru biti donet zakon o informacionoj bezbednosti kojim će se uspostaviti moderan pravni okvir u borbi protiv napada na informacione sisteme.
Ljajić je na konferenciji “Informaciona bezbednost i velike zbirke podataka” kazao da će informaciona bezbednost prvi put biti rešena jednim zakonom, jer je zaštita te oblasti do sada u Srbiji bila regulisana kroz osam zakonskih rešenja.

“Ovo će sada biti jedan celovit pravni okvir do koga se došlo kroz javne rasprave i biće usklađen sa evropskom strategijom informacione bezbednosti”, kazao je Ljajić.

On je najavio da će biti formirano i telo za koordinaciju poslova informacione bezbednosti, a prvi put biće uspostavljen i nacionalni centar za prevenciju bezbedonosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima (IKS).

Prema njegovim rečima, to neće biti nove institucije i agencije već će biti sprovedena preraspodela unutar državne uprave.

Ljajić je naglasio i da Srbija zbog visokotehnološkog kriminala trpi ogromnu štetu koja se meri desetinama milona evra.

“Ovaj zakon nije samo važan za pojedince, kompanije, državu, već njegovim donošenjem, kao i usvajanjem čitavog niza mera obezbediće se zaštita ljudskih prava i ličnih podataka”, kazao je on.

Donošenje zakona o informacionoj bezbednosti predviđeno je Strategijom razvoja informacionog društva u Srbiji do 2020. kako bi se definisale uloge u borbi protiv visokotehnološkog kriminala i podstakla naučna istraživanja neophodna da bi institucije mogle da odgovore na nove alate i oblike napada.

Zakon uređuje informacionu bezbednost u više slojeva, sadrži odredbe koje se odnose na sve IKS, IKS od posebnog značaja, IKS u republičkim organima, kao i deo o kriptozaštiti i zaštiti od kompromitujućeg elektromagnetskog zračenja.

izvor: BETA

Zbog blokade teretnih motornih vozila, saobraćaj je na graničnom prelazu Batrovci u prekidu za sve kategorije vozila u međuzoni do daljeg, saopštio je Auto moto savez Srbije (AMSS).

Sinoć oko 22:45 časova otvoren je granični prelaz Šid isključivo za putnička vozila i autobuse, dok se teretna vozila usmeravaju na granični prelaz Stara Gradiška.

Vreme zadržavanja putničkih vozila na ovom graničnom prelazu na izlazu, kao i pri ulasku u Srbiju, kreće se u intervalima od 60 do 90 minuta.

AMSS podseća da su ostali granični prelazi sa Hrvatskom i dalje zatvoreni, a da su svi granični prelazi sa Mađarskom u funkciji.

Granični prelazi Bajmok, Đala i Bački Vinogradi otvoreni su od sedam do 19 časova.

Ove granične prelaze mogu da koriste, sem srpskih i mađarskih državljana i državljani Evropske Unije, Švajcarske, Norveške i Irske.

Na srpskim graničnim prelazima zadržavanja putničkih vozila kreću se u intervalima do 30 minuta.

Saobraćaj je trenutno umerenog intenziteta i obavlja se bez većih problema, a AMSS vozačima, kao i uvek, savetuje da brzinu kretanja prilagode uslovima na putu i da poštuju saobraćajne propise.

Moguća blokada prelaza Šid – Tovarnik

Vozači kamiona najavili su da će će blokitrati i prelaz Šid -Tovarnik.

Prevoznici su novinarima rekli da će kamionima blokirati taj prelaz, ukoliko im se ne dozvoli prolaz iz Srbije u Hrvatsku.

Nezadovoljne kamiondžije sinoć su preprečile više kamiona, pa je na Batrovcima obustavljen i putnički saobraćaj u oba smera kao i teretni iz Hrvatske u Srbiju.

izvor: N1

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić uveren je da EU ne može da šutne pod tepih izbegličku krizu i pozvao članice da postignu rešenje koje će biti obavezujuće za sve, uz opasku da je reč o gorućem problemu, a ne “zahtevu za prijem Srbije u članstvo Unije pa da ga odugovlače pet do 50 godina”.

“Evropa ne može da šutne pod tepih ovaj problem, isuviše je veliki i na udaru su i mnoge članice Unije”, rekao je Nikolić u intervjuu kanalu “Rusija 1” i dodao da najmoćnije članice EU, koje su i najviše profitirale od eksploatacije bogatstava Bliskog istoka i Afrike sada treba da se dogovore i prihvate izbeglice, koje su zainteresovane za život u tim zemljama.

“Evropska sebičnost ovog puta ne sme da bude dominantna, mnogo je bitnija evropska humanost. Evropa mora da pokaže humano lice, ono bolje lice koje svakako još ima”, poručio je predsednik Srbije.

Situacija na terenu je međutim drugačija, jer se čini da se EU preko vlada susednih država koje se ne snalaze dobro zatvara za izbeglice – pokušava da diže ograde, a Mađarska je čak, podseća, upotrebila i suzavac i njima gađale migrante koji su bili na terotoriji Srbije. To je, prema njegovim rečima, apsolutno nedopustivo i neoprostivo, a može da bude znak velikog diplomatskog skandala.

Nikolić je rekao i da se već predugo govori o rešenjima koja se predlažu u EU, a nikako da to počne da se realizuje i naglasio da EU mora da bude mnogo efikasnija.

“Ovo nije zahtev za prijem u članstvo u EU pa da može da traje od pet do 50 godina. Još jednom ponavljam nisu to uslovi za Srbiju da bude primljena u EU, pa da izmišljaju poglavlja i poglavlja. Ovo mora da se reši veoma brzo, zato što mi rizikujemo da svi mi u Evropi imamo krov nad glavnom budemo odgovorni za živote ljudi koji zimu dočekaju bez krova nad glavom”, naglasio je Nikolić,

Reč je o tekućem i gorućem problemu, dodao je on, zima se približava i pitanje je šta će onda biti sa izbeglicama i njihovom decom. “Pogledajte ovu decu kako u parkovima čekaju da njihovi roditelji pronađu način kako da pređu još jednu granicu. Koliko tu granica ima dok se stigne tamo u centar Evrope, hoće li na svakoj da ostaju po mesec dana, šta će onda biti sa tom decom u duboku zimu. Ja očekujem da EU sprovede dogovor, a ne samo da sede i dogovaraju se”, rekao je Nikolić.

Upitan o pomoći EU Srbiji koja nije značajnih razmera niti dovoljna, Nikolić je rekao da Srbiji ne treba pomoć EU da rešimo problem već da EU i njene najmoćnije članice najzad daju odgovor na krizu. Problem se, objasnio je, rešava tako što će izbeglice odlaziti u države u koje žele i koje za njih imaju mesta.

Predsednik Srbije je podsetio i da je kroz Srbiju je do sada prošlo oko 130.000 ljudi koji se u našoj zemlji zadržavaju od tri do 15 dana. “Srbija nije njihov cilj, ona im je samo na putu ka EU… Ti ljudi su u Srbiji zaštićeni, a štite ih evropski i srpski zakoni”, poručio je Nikolić.

izvor: N1