Ukoliko EU do 14 sati ne odgovori na situaciju na granici Hrvatske i Srbije, Srbija će preduzeti kontramere zbog jednostranog zatvaranja granice sa Srbijom za srpske kamione, izjavio je premijer Srbije Aleksandar Vučić.
“Čekamo da EU reaguje do 14 sati, a onda će Srbija reagovati mirno, ne kršeći propise, ali će ukazati da Hrvatska ne može da se iživljava, ponižava Srbiju i uništava privredu Srbije bez posledica”, istakao je Vučić.
Vučić je ocenio da je potez Hrvatske “skandal neverovatnih razmera”.
Inače, za 14 sati je zakazana hitna sednica Vlade Srbije zbog zatvaranja granice.
Hrvatsko zatvaranje granica za teretni saobraćaj je brutalni napad na Srbiju i pokušaj brutalnog uništenja srpske ekonomije, ocenio je Vučić novinarima nakon skupa Beogradski investicioni dani.
“Ovo je skandal međunarodnih razmera i Hrvatska je prekšila sve evropske sporazume i direktive”, rekao je Vučić i dodao da objašnjenje koje je Hrvatska dala za taj postupak “spada u zonu sumraka”.
“Za ove stvari nema argumenta ni racionalnog objašnjenja. Mi smo jedini koji ništa nismo izazvali i ponašamo se najodgovornije. Nestao im je Šengen, a sada Srbija treba da plaća cenu”, rekao je Vučić.
On je naglasio da je Evropskoj komisiji dao rok do 14.00 sati da preduzme nešto, a u suprotnom ako ništa ne bude učinjeno Srbija će “hladne glave određenim merama zaštiti sebe”.
Vučić je kazao da je šokiran odgovorom Hrvatske da Srbija pola izbeglica preusmeri prema Mađarskoj kako bi bio odblokiran kamionski saobraćaj.
“Srbija to neće da uradi jer ona tim ljudima ne govori gde treba da idu, već oni sami to odlučuju”, dodao je Vučić.
Premijer je naveo da je nemoguće da se deo migranata vrati u Srbiju, uz ocenu da su to “priče za malu decu”.
Mahašta Murasi, koji živi u Varanasiju, na severu Indije, dospeo je u žižu interesovanja svetskih medija zahvaljujući njegovoj neverovatnoj tvrdnji!
Naime, ovaj Indijac će ući u Ginisovu knjigu rekorda ukoliko uspe da se dokaže da ima 179. godina! Da, dobro ste pročitali!
Murasi je navodno rođen u mestu Bangalore 6. januara 1835, a spekuliše se da postoje dokumenti koji bi to mogli i da potvrde.
Starac je celog života radio kao obućar, tačnije do 1957. kada je u 122. godini konačno otišao u penziju!
“Možda je anđeo smrti zaboravio na mene” rekao je šaljivo Murasi, a preneo “World Bulletin”. Murasi je dodao da živi toliko dugo da je svedočio smrti unuka svojih unuka.
Ovaj više nego vremešni starac nema ozbiljnijih medicinskih problema, a da čitava priča bude bizarnija, njegov poslednji lekar umro je 1971. godine.
Ako se ispostavi da su Murasijeve godine prave, naučnici bi možda na njegovom primeru mogli da otkriju dugovečnosti.
Reč je o suspendovanim i povređenim igračima, koji bi i koji će preskočiti meč sa Novim Pazarom za sedam dana. Naime, Miodrag Božović sigurno neće moći da računa na Slavoljuba Srnića koji je “pocrveneo” pod Đurđevim brdom, kao i na Vukašina Jovanovića koji je zaradio četvrti žuti karton ove sezone, te će po pravilima na “hlađenje”. Takođe, na povrede se žale Mičel Donald i Luis Ibanjez, dok je “rovit” Savo Pavićević.
Tako će trener crveno-belih biti primoran da menja pobednički tim. U slučaju da Donald ne bude spreman na njegovo mesto će se vratiti Marko Grujić, a centralni deo veznog reda zauzeće Mihailo Ristić. Luisa Ibanjeza bi zamenio Dušan Anđelković, a najveća dilema je ko će umesto Vukašina Jovanovića u zadnju liniju. Kako Aleksandar Luković još nije spreman za 90 minuta, šansu bi mogli da dobiju igrači koji su odbili da odu na pozajmicu. Reč je o iskusnom Zoranu Renduliću i Mamadu Mbođu, a čini se da je bivši štoper Čukaričkog bliži startnoj postavi. Dileme nema samo oko pozicije desnog krila, gde će umesto suspendovanog Slavoljuba Srnića zaigrati Idan Vered.
Krim — Nekoliko stotina krimskih Tatara i aktivista ekstremističkog pokreta “Desni sektor” proglasilo je blokadu ukrajinske robe na poluostrvu Krim.
Blokada je usledila kao znak protesta zbog pripajanja Krima Rusiji pre više od godinu dana.
Demonstranti su betonskim barijerama sprečili prolazak stotina kamiona ka Ukrajini, ali putnička vozila prolaze.
Demonstranti koji se žestoko protive ruskoj aneksiji Krima, protestuju i zbog kršenja ljudskih prava na tom poluostrvu.
“Naš cilj je okončavanje okupacije Krima i obnova tetirorijalnog integriteta Ukrajine”, izjavio je tatarski poslanik u ukrajinskom parlamentu Refat Čubarov.
Krimski Tatari traže da Rusija oslobodi “ukrajinske političke zatvorenike”, među kojima su pilot Nađa Savčenko i reditelj Oleg Sencov.
Krimski Tatari su prošle godine bojkotovali referendum o nezavisnosti Krima koji je bio uvod u aneksiju.
Tatari, etnički bliski Turcima, i uglavnom muslimani, kolektivno su deportovani s Krima u Sibir 1944. godine za vreme sovjetskog diktatora Josifa Visarionoviča Džugašvilija – Staljina. Za tri dana tada je proterano više od 190.000 krimskih Tatara.
Krimski Tatari su počeli da se vraćaju u postojbinu tek krajem 1980-ih, s raspadom Sovjetskog Saveza. To stanovništvo, međutim, brzo raste u poređenju sa ostarelim ruskim stanovništvom, a integracija Tatara je dugoročan problem Kremlja.
Predsednik Socijaldemokratske partije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić kaže da o izborima ne odlučuje on, ali da je, ako se on pita, jasno da lokalni i pokrajinski izbori moraju da se održe u narednih nekoliko meseci, dok bi parlamentarne raspisao 2017. godine, kada dođe zakonski rok za predsedničke.
“Ako se ja pitam, jasno je da lokalni i pokrajinski izbori moraju da se održe u narednih nekoliko meseci, najakasnije početkom naredne godine. A onda bih 2017, kad po zakonu dođe vreme da moraju da se održe predsednički izbori, raspisao i parlamentarne”, rekao je Ljajić u intervjuu za “Kurir”.
“To bi mogli da budu i izbori za ustavotvornu skupštinu, jer do kraja 2017. godine imamo obavezu promene Ustava zbog procesa pridruživanja EU”, rekao je predsednik SDP, odgovarajući na pitanje da li je za izbore.
Na pitanje da li su tačni navodi mediji da je razgovarao sa predsednikom SDS Borisom Tadićem o zajedničkom nastupu na pokrajinskim i lokalnim izborima, Ljajić je rekao da nije. “Nismo razgovarali o tome. Sto puta sam rekao, a sad ponavljam da ćemo najpre razgovarati s našim sadašnjim koalicionim partnerima. Imamo načelni dogovor da idemo zajedno na izbore”, dodao je Ljajić.
Srbija trpi milionsku štetu zbog zatvaranja granica
Ljajić je rekao i da će Srbija trpeti milionsku štetu zbog zatvaranja granice sa susedima usled migrantske krize. “Šteta bi sigurno mogla da se meri milionima evra, jer su i Hrvatska i Mađarska važni spoljnotrgovinski partneri Srbije. Osim toga, i jedna i druga zemlja su tranzitne kada je reč o plasmanu robe iz Srbije na treća tržišta”.
To je, dodao je Ljajić, direktna šteta, dok će posredna sigurno biti veća, posebno ako se imaju u vidu poruke koje se šalju potencijalnim investitorima u regionu.
On je istakao da je ponosan na to što što je Srbija ovako reagovala na krizu. “Jedna smo od retkih zemalja koja se nije obrukala. Zvali su me ljudi iz arapskog sveta i rekli da su veoma pozitivno iznenađeni, jer su od početka migrantske krize imali drugačiju predstavu o Srbiji”.
Ako ne dobijemo adekvatnu cenu za Telekom, imamo druge opcije
Govoreći o privatizaciji “Telekoma”, ministar turizma, trgovine i telokomunikacija on je ponovio da ta kompanija “neće biti prodata po svaku cenu, i ne ispod one cene za koju mi pretpostavljamo da je adekvatna”.
“Telekom prodajemo zato što mislimo da je to najbolje za kompaniju. Ako ne dobijemo adekvatnu ponudu, već imamo druge opcije, čiji je cilj da se kompanija modernizuje, menadžment profesionalizuje, organizacija unapredi, a trošskovi optimizuju”, rekao je Ljajić.
Danas se obeležava Međunarodni dan Alchajmerove bolesti, moto ovogodišnjeg obeležavanja je “Seti se”, a obukom neprofesionalnih negovatelja, kao i volontera za rad sa dementnim osobama, želja je da se pomogne da se poboljša status tih osoba i olakša njihovim porodicama, rekla je doktorka Slavica Golubović.
Ona je u izjavi Tanjugu naglasila da Alchajmerova bolest postaje globalna epidemija i u zapadnim zemljama ima zdravstveni prioritet, kao i da javnost u Srbiji još uvek nije svesna koliko je to veliki problem.
“Mi smo svesni koliko je to težak posao i želimo da damo doprinos u širenju informacija o toj bolesti i da na taj način privučemo i pažnju javnosti i državnih institucija, kako bi se poboljšao status i ovih pacijenata i njihovih porodica”, rekla je doktorka Golubović.
Ona je istakla da je takođe važno što je Gerontološki centar Beograd svestan problema sa kojima se suočavaju porodice obolelih koje neguju svoje članove u kućnim uslovima, te je pristupio mreži podrške porodicama obolelih od Alchajmerove bolesti i ta institucija će se danas promovisati ispred opštine Zvezdara.
“Naši partneri su volonterski servis Zvezdare, Crveni krst Srbije, opština Zvezdara, NVO Hleb života. Mi želimo da obukom neprofesionalnih negovatelja, odnosno porodica, kao i volontera za rad sa dementnim osobama, koji je specifičan i za koji ne postoji obuka u našoj ustanovi, pomognemo da se poboljša status tih osoba i olakša njihovim porodicama”, rekla je Golubović. Prema njenim rečima, moto ovogodišnjeg obeležavanja Alchajmerove bolesti je “Seti se”, pošto je problem sa pamćenjem dominantan problem ovih pacijenata, iz tog razloga, sve danas će biti na tu temu.
Doktorka Golubović kaže da će danas prvi put u Srbiji biti otvoren “Alchajmer kafe”, što je, prema njenim rečima, manifestacija sa tematskim aktivnostima, koja će se ponavljati svakog meseca, sa ciljem zajedničkog druženja obolelih, njihovih porodica i zaposlenih. U Gerontološkom centru u Beogradu neguje se od 400 do 500 osoba sa Alchajmerovoom bolešću u svakom trenutku.
Košarkaši Španije osvojili su zlatnu medalju na Evrobasketu, pošto su u finalu lako savladali Litvaniju sa 80:63.
’Furija’ je već posle pet minuta imala dvocifrenu prednost, Litvanci su na poluvremenu spustili na -8, ali do kraja su Španci uglavnom vodili sa 10-15 poena razlike i lako su priveli meč kraju.
To je treća zlatna medalja za Španiju na poslednja četiri evropska šampionata, a imaju još šest srebrnih medalja i tri bronzane.
Sa druge strane, Litvanija je ’srebrna’ na drugom uzastopnom šampionatu, a kao nezavisna zemlja do sada je uzela 13 medalja (tri zlatne).
Iako su došli bez Rubija, Kalderona, Navara, Abrinesa i Marka Gasola, Španija je uspela da osvoji zlato. Malo je nedostajalo da ispadnu u grupi, doživeli su poraze od Srbije i Italije, uz tesan trijumf nad Nemačkom, ali su onda izbacili Poljsku, Grčku, Francusku i sada Litvaniju, pa su sasvim zasluženo osvojili zlato.
Blistao je MVP prvenstva Pau Gasol sa 25 poena (9-18 iz igre), 12 skokova i 4 asistencije, Serhio Ljulj imao je 12 poena, 6 skokova i 5 asistencija, a Rudi Fernandes dodao je 11 poena. Mirotić i Rejes postigli su po 8 poena.
Kod Litvanije su najefikasniji bili Sejbutis i Kalnietis sa po 13 poena, a Jonas Valančunas imao je 10 poena i 9 skokova.
Košarkaši Srbije ostali su bez medalje na Evrobasketu porazom od Francuske u borbi za treće mesto rezultatom 81:68 (16:16, 21:16, 21:12, 23:24).
Srbija je odigrala još jedan slab meč, držala se samo tokom prve dve četvrtine, posle koje je Francuska preuzela kontrolu, čuvala prednost do kraja i zasluženo pobedila.
Najefikasniji u ekipi Srbije bio je Bogdanović sa 14 poena (3/3 za dva, 2/6 za tri), a sa devet poena u nizu krajem prve i na startu druge četvrtine razmrdao je svoju ekipu i doneo joj prvu prednost na meču, ali je kasnije napravio nekoliko grešaka koje su Francuzi pametno iskoristili.
Bjelica je ubacio 12, uz šest skokova i tri asistencije. Dvocifren je bio još Raduljica sa 11 poea i osam uhvaćenih lopti, uz četiri dodavanja. Teodosić je odigrao veoma loš meč, nije postigao poen iz igre, imao je devet promašaja, a tri puta je bio precizan sa slobodnih bacanja, uz to je imao četiri skoka i tri asistencije. Nedović je imao 9 poena (4/4 slobodna bacanja), a dva manje Erceg.
Kod Francuza De Kolo je bio najefikasniji sa 20 poena, a po 15 su dodali Furnije i Gober koji je uz to imao i 14 skokova. Parker je zabeležio 13 poena (3/10 za dva, 0/2 za tri, 7/7 slobodna bacanja).
Posle izjednačene prve četvrtine, Francuska blago preuzma inicijativu, prelazi u vođstvo, ali ne uspeva da stekne osetniju prednost. Srbija je ponovo forsirala šut za tri poena koji joj nije išao, ali je drugu četvrtinu uspela da završi sa pet poena zaostatka, a imala je i perdost u nekoliko navrata.
Treća deonica je bila najgori period igre za ekipu Alkesandra Đorđevića. Tada apsolutno ništa nije išlo kako treba, Francuska je imala potpunu kontrolu i maksimalnih 16 poena prednosti.
U četvrtoj četvrtini Srbija se blago konsolidovala, prednost Francuske se kretala oko 10 poena, domaći su bili sve sigurniji u napadu, dok Orlovi nikako nisu mogli da uspostave ritam, pa je krajnji rezultat 81:68.
Bavarski proizvođač iskoristio je frankfurtski sajam automobila da predstavi svoj trenutno najluksuzniji i najprestižniji model i pokaže javnosti najnaprednije tehnologije kojima raspolaže.
Nova generacija BMW-ove top limuzine ima unapređen dizajn, ali samo u granicama koje su dozvoljene modelu namenjenom pre svega konzervativnim klijentima.
Za automobil ove veličine ušteda u masi je važna stavka u projektnom zadatku, a BMW je na tom planu postigao veliki napredak upotrebom lakših materijala, kao što su ugljenična vlakna, aluminiju, magnezijum…
U poređenju da prethodnikom, novi model je – u zavisnosti od motora i paketa opreme – lakši i do 200 kg.
Standardna verzija dugačka je 5.098 mm, široka 1.902 mm, a visoka 1.467 mm, dok razmak između osovina iznosi 3.070 mm, kao i kod prethodne generacije.
U ponudi će se naći i model sa produženim međuosovinskim rastojanjem (3.210 mm).
Ova varijanta je i nešto viša (1.479 mm), dok je širina ista kao kod standardne verzije.
Unutrašnjost je takođe modernizovana u odnosu na odlazeći model.
Automobil je opremljen novim iDrive 5.0 multimedijalnim sistemom (sa ekranom osetljivim na dodir dijagonale 7 inča), kojim se po prvi put može upravljati i pomoću gestova.
Na raspolaganju je i bežični punjač baterija mobilnog telefona i Ambient Air paket koji po želji ispušta u kabinu različite prijatne mirise.
U novoj Seriji 7 debitovao i BMW-ov sistem za daljinsko parkiranje (Remote Control Parking), koji vozaču omogućava da uparkira/isparkira vozilo daljinskom komandom, bez obzira da li se on nalazi u ili van automobila.
BMW Serije 7 standardno je opremljen vazdušnim ogibljenjem koje ima funkciju automatskog podešavanja visine oslanjaja tokom vožnje.
Takođe po prvi put, “sedmica” ima sistem upravljanja na sva 4 točka (Integral Active Steering ili X Steer), koji je kombinovan sa sistemom pogona na obe osovine (xDrive).
Kada su u pitanju najluksuzniji sadržaji, u modelu sa produženim međuosovinskim rastojanjem u ponudi je i Executive Lounge paket, koji podrazumeva četvorozonski klima uređaj i sedišta sa ugrađenom ventilacijom i masažerom, dok putnici koji se nalaze pozadi mogu položaj svojih sedišta (uključujući i naslone) podešavati električnim putem.
Paleta motora sastoji se od dva benzinca, jednog dizelaša i hibridnog pogonskog sistema. BMW 740i/740Li opremljen je 3.0 litarskim TwinPower Turbo šestocilindarskim motorom sa 326 ks (240 kW) i 450 Nm.
Od 0 do 100 km/h automobil stiže za 5,5 s, a razvija maksimalnih, elektronski limitiranih 250 km/h.
Trenutno najjača benzinska verzija, 750i xDrive/750Li xDrive, ispod haube krije 4.4 TwinPower Turbo V8 koji proizvodi 450 ks (330 kW) i 650 Nm. Do stotke ubrzava za 4,4 s, pre nego što dostigne takođe fabrički ograničenih 250 km/h.
Dizel varijante, BMW 730d/730Ld/730d xDrive/730Ld xDrive pogonjene su 3.0 litarskim TwinPower Turbo šestocilindrašem sa 265 ks (195 kW) i 620 Nm maksimalnog obrtnog momenta.
Nešto sporija od benzinaca, ova verzija od 0 do 100 km/h stiže za 5,8 s uz maksimalnu brzinu od 250 km/h. Za prenos snage upotrebljen je osmostepeni automatski menjač.
Novi BMW Serije 7 u evropske prodajne salone stiže u oktobru 2015, a 2016. ponuda će biti proširena hibridnom “Plug-In” verzijom 740e/740Le/740Le xDrive.
Ovaj model pogon dobija od četvorocilindričnog 2.0 TwinPower turbo benzinca potpomognutog elektromotorom sa 95 ks (70 kW).
Ukupna kombinovana snaga dostiže 326 ks (240 kW), pa automobil do stotke ubrzava za 5,5 s i dostiže 240 km/h.
BMW tvrdi da prosečna potrošnja iznosi samo 2,1 l/100 km i da je vozilom moguće preći do 40 km samo uz pomoć električne energije iz pogonskih baterija. U čistom električnom modu, maksimalna brzina limitirana je na 120 km/h.
