Fudbaleri Borca pobedili su u utakmici devetog kola Super lige Srbije ekipu Novog Pazara sa 3:0.
Golove za Borac postigli su Nemanja Miletić u 24. minutu, Srđan Vujaklija u 53. i Milan Jevtović minut kasnije. Gosti su od 48. minuta igrali sa igračem manje jer je isključen Radoš Protić.
Čačani su tako došli do četvrte pobede u domaćem šampionatu i sada su peti na tabeli sa 14 bodova, dok je Novi Pazar osmi sa dva boda manje.
Trener gostiju Mladen Dodić kazao je da su greške u odbrani skupo koštale njegov tim.
“Bilo je previše problema, pre svega u defanzivi, a najveći problem je dekoncentracija, što je protivnik znao da kazni. Vrhunac te dekoncentracije je crveni karton, jer nam je protivnik u pet minuta posle togao dao dva gola. Bilo je mnogo slabosti, moraćemo da radimo da to popravimo”, rekao je Dodić.
Novi Pazar će u narednom kolu dočekati OFK Beograd.
Novi Pazar – Ankara – Delegacija SDP, Dr. Meho Mahmutović i Faruk Suljević na poziv predsjedništva AKP boravi u dvodnevnoj posjeti Ankari gdje je prisutvovala petom redovnom kongresu AK Partije koju predvodi Ahmet Davutoglu.
Delegacija je iskoristila priliku da na marginama kongresa razgovara sa visokim funkcionerima partije, koji obnašaju visoke funkcije u vladi i parlamentu Republike Turske.
Sa ministrom spoljnih poslova dogovoreno je da se dobra kulturna saradnja podigne na nivo dobrih ekonomskih odnosa, pogotovo kada se ima u vidu nedavno otvaranje turske Halk banke u Srbiji.
Kongres je iskoristen i za sastanje sa partijama slicnog političkog opredeljenja i iz susjednih drzava.
Na 5. kongresu za predsjednika stranke ponovo je izabran prof. dr. Ahmet Davutoglu koji je bio i jedini kandidat.
Od 1400 delegata iz cijele Turske, kongresu je prisustvovalo preko 1300 a Ankara arenu je napunilo i više od 20.000 pristalica i simpatizera. Prema procjenama novinara van dvorane je ostalo preko 10.000 ljudi pa se predsjednik Davutoğlu i njima obratio prije ulaska na kongres.
Inače saradnja izmedju SDP i AK Partije traje vech duže vreme, jer su predstavnici AK Partije kao i sam predsednik Ahmet Davutoglu više puta posećivali Novi Pazar i imali sastanke liderom Rasimom Ljajićem.
Beograd, 16. novembra 2012 - Rasim Ljajic na konferenciji za medije. Vlada Srbije skinula je sa dnevnog reda sve tacke koje se odnose na dostavu dokumentacije Hakom tribunalu, to ne znaci da obustavlja saradnju sa tim sudom, ali je svodi na tehnicki nivou, izjavio je danas ef Nacionalnog tima za saradnju sa Hakim tribunalom Rasim Ljajic. FOTO TANJUG / NENAD MILOEVIC / tj
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije i „Cisko“, jedna od najvećih svetskih kompanija u oblasti proizvodnje opreme za internet, potpisali su memorandum o razumevanju koji će omogućiti inteziviranje postojeće saradnje.
Dokument predviđa saradnju u modernizaciji tehnološke mreže, razvoju e-biznisa, informacione bezbednosti i razvoju akademske mreže, rekao je ministar Rasim Ljajić, nakon potpisivanja memoranduma sa generalnim direktorom „Cisko“ za jugoistočnu Evropu Piterom Hajduom. Ljajić je podsetio da je gotovo 70 odsto opreme koja se koristi u internet saobraćaju upravo proizvod te kompanije.
Po njegovim rečima Srbija je jedna od retkih zemalja jugoistočne Evrope koja je 2012. godine potpisala sporazum o saradnji u oblasti IT tehnologija sa SAD, što znači da je ovo drugi korak ka daljem produbljivanju saradnje.
„Ovaj memorandum sa kompanijom kao što je Cisko, omogućiće da specijalizovani investicioni fondovi koji kreditiraju kompanije koje ulažu u inovacije, slobodno dođu na tržište Srbije“, istakao je Ljajić i dodao je naša zemlja prošle godine napredovala u izvozu softvera čija vrednost je bila bila 324 miliona evra, što je za 40 odsto više nego u 2013.
„Broj zaposlenih je u ovoj oblasti, sa 16.000 na 19.000, uglavnom se radi o mladim, obrazovanim i stručnim kadrovima, a povećan je i broj kompanija u oblasti IT industrije za novih 100″, dodao je Lajić. On je napomenuo da IT industrija, inače, učestvuje u bruto-domaćem proizvodu (BDP) Srbije sa 4,5 odsto i donosi oko 1,5 milijardu evra prihoda državi.
Premijer Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) Fadil Novalić najavio je zapošljavanje 10.000 mladih ljudi do kraje godine.
Podsticajna sredstva za njihovo zaposlenje, prema planu, osiguraće se kroz uštede u predstojećem rebalansu budžeta, rekao je Novalić.
Pet do sedam hiljada novih radnih mesta, kako je objasnio, moglo bi da se obezbedi sa 200 miliona konvertibilnih maraka (KM) dobijenih od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koje bi Vlada pretvorila u komercijalne kredite, kao i od ušteđenih 20 miliona KM iz moratorijuma i materijalnih troškova u Vladi FBiH.
“Mi taj novac preusmeravamo na podsticaje prvom zapošljavanju ljudi mlađih od 30 godina”, objasnio je Novalić, i istakao da će se do kraja godine sigurno naći načini i za zaposlenje ostatka do planiranih 10.000 novih radnih mesta za mlade.
U Nišu je otvoren novi ovlašćeni prodajno-servisni centar za Mercedes-Benz vozila. Tom prilikom, po prvi put u Srbiji predstavljen je i novi model GLE Coupe.
Generalni distributer Mercedes-Benz vozila na srpskom tržištu, Star Import, promovisao je 7. septembra novog partnera u Nišu, kompaniju Agrohim auto.
Glavna zvezda večeri bio je Mercedes GLE Coupe, koji je po prvi put prikazan u Srbiji.
Mercedesov kupe-krosover dugačak je 4.900 mm, širok 2.003 mm i visok 1.731 mm, a međuosovinsko rastojanje je 2.915 mm.
Ovaj automobil za sada je dostupan na našem tržištu u verziji GLE 350 d sa 3.0 V6 dizel motorom sa 258 ks (190 kW) i 620 Nm maksimalnog obrtnog momenta.
Kao ovlašćeni prodavac, Agrohim auto nudi kompletan portfolio Mercedesovih putničkih, kombi i dostavnih vozila u novom salonu u Nišu.
U okviru salona, koji je smešten u Vizantijskom bulevaru bb, nalazi se servisni centar, koji u svom sastavu ima prijemno odeljenje, radionicu za popravku putničkih vozila, kao i bife u kojem stranke mogu da provedu vreme dok čekaju završetak servisa.
Samsung Electronics je objavio da prvi u industriji počinje s masovnom proizvodnjom 12-gigabitnih LPDDR4 mobilnih DRAM čipova, zasnovanih na naprednoj 20-nanometarskoj tehnologiji izrade. Time je otvorena mogućnost da će se u skorije vreme u mobilnim uređajima pojaviti i 6GB radne memorije.
Uređaj koji će integrisati 6GB LPDDR4 radne memorije treba da iskoristi četiri 12-gigabitna DRAM paketa, ali što je još važnije, zauzeti prostor unutar uređaja će biti jednak kao kod postojećih modela s 3GB radne memorije (koji koriste 6Gb čipove).
Uređaji nove generacije s 3GB radne memorije trebat da iskoriste tek dva 12-gigabitna DRAM paketa, što će osloboditi dragoceni prostor u mobilnim uređajima.
Samsung navodi da su novi čipovi više od 30 odsto brži od 8Gb rešenja, uz 20 odsto manju potrošnju.
“Sledeća generacija vrhunskih mobilnih uređaja sa 6GB LPDDR mobilnog DRAM-a će omogućiti potrošačima uživanje u obavljanju više zadataka istovremeno uz maksimalne performanse unutar najnovijih operativnih sistema”, stoji u objavi.
Južnokorejski gigant se sve ozbiljnije bavi mobilnim čipovima i ovim potezom planira da utvrdi svoju značajnu poziciju u tom segmentu.
Pad cena nafte, nakon odluke Saudijske Arabije da zaštiti svoj tržišni udeo, odraziće se na proizvođače poput onih u SAD koji vade naftu iz škriljaca.
Zbog toga će naredne godine uslediti najveći pad proizvodnje u poslednjih gotovo četvrt veka, saopštila je danas Međunarodna agencija za energetiku (IEA).
Pojeftinjenje nafte je, takođe, uticalo na potrošače, pa bi tako rast tražnje nafte u ovoj godini trebalo da dostigne najviši nivo za poslednjih pet godina, navodi se u mesečnom izveštaju IEA, a prenosi agencija Frans pres.
Tržište nafte je u proteklih godinu i po bilo pod uticajem odluke Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), predvođene Saudijskom Arabijom, da sačuva svoj uticaj i suprotstavi se proizvođačima nafte iz škriljaca, koji bi smanjenjem zavisnosti SAD od uvozne nafte, mogli da promene globalnu dinamiku.
Visoke cene nafte od preko 100 dolara za barel u 2013. godini omogućile su američkim proizvođačima iz škriljaca da primene skupe tehnologije za eksploataciju nedostupne nafte, što je omogućilo povećanje zaliha u SAD, koje su najveći svetski potrošač nafte.
Međutim, budući da su Saudijska Arabija i partneri iz OPEK-a odbili da smanje proizvodnju, cene sirove nafte su pale sa preko 100 dolara za barel na najniži nivo za poslednjih šest godina.
Naftna industrija, prema tvrdnjama IEA, počinje međutim da reaguje na niže cene nafte kroz smanjenje proizvodnje.
“Američka proizvodnja nafte će verovatno podneti teret pada cena. Posle rekordnog rasta proizvodnje od 1,7 miliona barela dnevno u 2014. godini, najnoviji pad cena će verovatno sprečiti nastavak rasta proizvodnje u SAD”, zaključuje se u izveštaju.
Jedanaest dana borbe, 124 tenisera otišlo je kućama, a u Njujorku se za titulu bore Novak Đoković, Marin Čilić, Rodžer Federer i Stan Vavrinka.
Osim jednog od najvrednijih trofeja u tenisu, svaki od njih čevorice bori se da dokaže još nešto.
Novak od 2007. godine igra barem polufinale u Njujorku, ali je najčešće padao u završnici, što sada želi da promeni i da drugi put u karijeri osvoji tri Gren slem trofeja u sezoni, a Čilić nastoji da pokaže teniskom svetu da prošla sezona nije bila slučajnost.
Vavrinka je u Parizu već odbacio reputaciju ’one Slam wonder’ i sada hoće dodatno da se približi najboljima, dok Federer sa 34 godine traga za 18. Gren slem titulom koja mu izmiče već više od tri godine.
Novak Đoković – Marin Čilić
Na prvi pogled, Đoković je apsolutni favorit u predstojećem polufinalu – dobio je svih 13 međusobnih okršaja, većinu bez naročitih poteškoća, a takav je bio i poslednji sudar na Vimbldonu (6:4, 6:4, 6:4). Međutim, u poslednje dve runde Novak je bio izuzetno nervozan i nezadovoljan svojom igrom – izgubio je po set od Bautiste Aguta i Felisijana Lopesa.
Sa osnovne linije Đoković je mnogo čvršći nego što je to bio slučaj u Sinsinatiju, ali na poslednja dva duela zatajili su mu servis i donekle njegovo najjače oružje – ritern. Upravo će to biti jedan od ključeva za okršaj sa Čilićem, koji se muči cele ove sezone, ali je u Njujorku postepeno podizao formu i u maratonu sa Congom pokazao je deo igre koja mu je prošle godine donelo titulu. Servirao je fenomenalno, naročito u kriznim situacijama, i ponovo je nastojao da hvata lopticu relativno rano sa obe strane i da bude taj koji će diktirati poene.
Uz spomenuti ritern, preovlađujći šablon poena biće važno polje za ishod – Đoković ne sme da bude isuviše pasivan i da dozvoli Čiliću da ga otera iza osnovne linije, pošto bi u tom slučaju imao problema. Novak je mnogo brži, više mu odgovaraju dugi poeni u kojima se mnogo trči i igra po širini, pa će se truditi da takav model poena bude što ćešće zastupljen – ako bude tako, pobeda je znatno bliže.
Đoković se prethodne dve godine mučio po vrućini u polufinalnim mečevima – prvo je u pet setova savladao Vavrinku, a zatim je ispao od Nišikorija. Ove godine početak gradnje krova na stadionu Artur Eš donosi senku na teren ranije nego što je uobičajeno, a i meč će zbog vremenskih neprilika u četvrtak početi dva sata kasnije nego što je planirano – umesto u 15 sati, počeće u 17 časova po lokalnom vremenu (23.00 po srednjoevropskom).
Obe te činjenice trebalo bi da olakšaju posao Đokoviću, kojem ne bi bilo prvi put da podigne formu u završnici turnira i da bude na maksimumu kada je najpotrebnije – to se dogodilo baš pre dva i po meseca na Vimbldonu.
Rodžer Federer – Stan Vavrinka
U Njujorku nije igrao finale još od 2009. godine i poraza od Huana Martina del Potra, a Federer od tada nije bio u boljoj formi u Njujorku nego sada. Zastrašujuće dobro igra – bekhend mu je stabilan, voleji neverovatni, a servis mu je na nivou iz najboljih dana. U dosadašnjem toku turnira nije izgubio ni set, a jedini iole ozbiljan test imao je u osmini finala sa Iznerom, ali ga je uspešno rešio (7:6, 7:6, 7:5).
Sa druge strane, Vavrinka je do osmine finala bio neubedljiv, sklon bezrazložnim greškama i oscilacijama u raspoloženju. Ipak, zahvaljujući lakom žrebu bez problema je stigao do četvrtfinala, a tu je konačno delovao kao dvostruki Gren slem šampion – koncentrisano, energično, brzo. Tipično svojom igrom lako je izbacio Kevina Andersona, koji se istrošio u pobedi nad Marijem.
Vavrinka je pobedio Federera na Rolan Garosu, u poslednje dve godine postao je novi teniser i novi čovek, ali i dalje stoji činjenica da nikada nije savladao Rodžera na betonu.
Videćemo da li će Vavrinkina igra sa osnovne linije biti dovoljno moćna dovoljno dugo da natera Federera da sumnja u sebe – ako se to dogodi, Rodžerovo donošenje odluka postaće slabije, a bekhend nesigurniji. Ipak, Federer je za sada delovao savršeno u svakom smislu, od servisa do kretanja.
Rodžer jeste favorit, ali postoje stvari koje prognozu otežavaju. Prvo, Rodžer je u poslednjih nekoliko godina često bivao superioran u ranim fazama najvećih turnira, samo da bi popustio u finišu sa jačim i opasnijim protivnicima. Utisak je da je Federerov nivo samopouzdanja sada previsok da bi se tako nešto ponovilo, ali nikada se ne zna.
I Vavrinka je enigma na svoj način, pa će mnogo zavisiti od toga u kojem izdanju se pojavi na terenu – vere u sebe mu ne nedostaje, ali igra nije baš blistava. Međutim, nije bila ni na Rolan Garosu, pa je u završnici turnira ’poludeo’, pogotovo u finalu. Ako i sada bude tako, Stan bi i te kako mogao da namuči Federera.
Umesto da prelaze preko olujnih mora čamcima, a zatim se provlače ispod graničnih ograda i beže od neprijateljski raspoloženih bezbednosnih snaga, švedska neprofitna organizacija Refjudži er (Refugee Air) želi da izbeglice u Evropu dođu na lakši, bezbedniji i jeftiniji način – avionom.
Refjudži er želi da omogući ljudima da u švedsku stignu direktno iz zemalja koje se graniče sa Sirijom, poput Libana, Jordana i Turske, gde živi najveći deo od četiri miliona Sirijaca koji su napustili zemlju, prenosi Rojters.
“Prvi let će biti pre nego što sneg padne na Stokholm ove zime”, navela je ta kompanija.
Ljudi koji beže od građanskog rata u Siriji troše hiljade dolara na opasnom putu do Evrope, mnogo više nego što košta avionska karta, ali ih aviokompanije sprečavaju da se ukrcaju na letove zbog direktive EU iz 2001.
Prema postojećim propisima, aviokompanije snose troškove poput deportacije u slučaju da putniku koji je njihovim avionom stigao u određenu zemlju bude odbijen zahtev za azil.
Refjudži er planira da pokrene proces jednim letom, da bi potvrdio da je šema izvodljiva, a nada se da će zatim ohrabriti i grupacije iz drugih evropskih zemalja da pokrenu slične inicijative, rekao je švedski preduzetnik i suosnivač organizacije Emad Zand.
U Švedskoj je prošle godine 81.000 ljudi zatražila azil, najviše iz Sirije, što je veći broj u odnosu na bilo koju drugu evropsku zemlju.
Poslanici Evropskog parlamenta su juče velikom većinom glasova podržali plan o obaveznom prihvatu izbeglica koji im je predstavio predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.
Junkerov plan predviđa raspoređivanje oko 160.000 izbeglica, koje se trenutno nalaze na teritoriji Grčke, Italije i Mađarske, u druge članice EU, kako bi se teret prihvata izbeglica što ravnomernije rasporedio. Svakoj od zemalja članica određena je kvota izbeglica koju mora da primi, izračunata na osnovu veličine, naseljenosti, stanja privrede i broja dosad primljenih izbeglica.
Srbija se po visini minimalne mesečne zarade koja iznosi blizu 180 evra nalazi na samom začelju u regionu, a niži minimalac jedino primaju radnici u Makedoniji i Albaniji, upozorili su predstavnici sindikata i poslovnih udruženja.
U prilog tome navode da je minimalac u Srbiji duplo niži od iznosa minimalca u Hrvatskoj, gde je najniža naknada za rad utvrđena u iznosu od 396 evra.
Vlada Srbije poslednji put je donela odluku o visini cene rada prošle godine u septembru, kada je odlučeno da cena rada po satu u 2015. godini iznosi 121 dinar, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Prethodno, minimalna cena rada u Srbiji nije bila povećavana od 2012. godine i iznosila je 115 dinara.
To praktično znači da je ove godine minimalna mesečna zarada zaposlenog iznosila najmanje 28.430 dinara bruto, a oko 21.000 neto.
Sindikati upozoravaju da se ona mora povećati, jer spada u red najnižih primanja u regionu-svega 174 evra, a iza nas su jedino Makedonija sa 131e i Albanija sa minimalnom zaradom od 149 evra.
U BiH minimalna zarada iznosi 191 evro, Crnoj Gori 193 evra, Hrvatskoj 396 evra, a u Sloveniji čak 791 evra.
U Bugarskoj, koja je članica EU, minimalac iznosi 184 evra.
Kada je reč o poređenju sa nekim razvijenim evropskim zemljama, u Nemačkoj je minimalna zarada 1.473 evra, Holandiji 1.502 evra, Luksemburgu 1.923 evra…
Nestorović: Oko 150.000 radnika radi u okvirima minimalne zarade
Predsednik Samostalnog sindikata hemije i nemetala Srbije Ljubiša Nestorović precizirao je da oko 20.000 radnika u Srbiji prima minimalnu zaradu u preduzećima, ali da, sveukupno gledano, oko 150.000 radnika u Srbiji “radi u okvirima minimalne zarade”.
On je pojasnio da 20.000 ljudi prima minimalnu zaradu u preduzećima gde postoje pravilnici o radu i kolektivni ugovori, da oko 50.000 njih prima više od minimalne zarade, a da im se doprinosi uplaćuju na minimalac, što kako je kazao, šteti i Fondu PIO i zdravstva, a posebno radniku kome će sutra kada ode u penziju primanja biti značajno manja zbog toga.
Procenjuje se, kaže, da oko 70.000 ljudi isključivo prima minimalnu zaradu i oni uglavnom rade po kaficihima i buticima, prodavnicama…
Kako je kazao, Srbija nedvosmisleno po najnižim primanjima zaostaje kako za regionom, tako i za evropskim zemljama.
“Primera radi, cena po radnom satu u Nemačkoj je osam evra, kod nas jedan evro… Tačno je da je Nemačka daleko ispred nas i spada u jednu od najačih ekonomija, ali da li je zaista nemački radnik toliko puta bolji od našeg, siguran sam da nije”, ukazuje Nestorović.
U pojedinim firmama zarade i manje od minimalca
Takođe ukazuje i da zabrinjava to što se u mnogim oblastima ne poštuje ni minimalna cena rada koja je garantovana zakonom, pa se u nekim firmama u oblasti građevine i metalskoj industriji radnicima isplaćuju plate od svega 17.000 ili 18.000.
Zato se, kako je kazao, sindikati zalažu za to da se minimalna cena rada poveća na 143,5 dinara po satu, ali se tome protive predstavnici poslodavaca koji smatraju da se za to još nisu stekli uslovi u privredi.
Radna grupa bi do kraja nedelje trebalo da razmotri predloge svih članova Socijalno-ekonomskog saveta, a odluka o visini minimalne cene rada trebalo bi da “padne” u ponedeljak, 14. septembra, dodao je.
Ukoliko se članovi SES-a tada ne dogovore, konačnu odluku doneće Vlada Srbije.
I predstavnici sindikata čiji članovi ne učetvuju u radu SES-a ukazuju da se minimalac u Srbiji mora povećati.
“Saopšteno je da je industrijska proizvodnja u junu veća za 13 odsto u odnosu na jun prošle godine. To je dobro, ali je onda valjda i logično da i radnici koji su najviše doprineli ekonomskom rastu, dobiju barem minimum kroz povećanje minimalne zarade”, kaže predsednica ASNS Ranka Savić Tanjugu.
Savić ukazuje da je problem u Srbiji visoka stopa poreza i doprinosa, velika opterećenja privrede kroz raznorazne takse i namete, usporene reforme, sigurnost plasmana kapitala…
Podaci ASNS pokazuju da minimalnu zaradu u Srbiji prima 35.000 radnika.
“Oni porimaju svega 21.000 dinara, neretko od toga žive četvoročlane porodice, a veliki broj radnika prima i manje od minimalne zarade, između 15.000-16.000 dinara i to se dešava i pored zakonske odredbe da radnik ne sme da prima manje od minimalne zarade”, rekla je Savić.
Konsultant Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić mišljenja je da je osnovni faktor niskih zarada mali prihodi firmi, koji su značajno niži nego u drugim zemljama.
“Firme ovde nemaju prihode i ne mogu da naplate svoja potraživanja po 140-150 dana. Pored svega toga, u zadnjih nekoliko godina imamo stalni pad kupovne moći, sve se manje robe i usluga proda i prihodi su manji”, rekao je Rajić Tanjugu.
Firme u Srbiji, osim što imaju prevelike rashode za sirovine i repromaterijale, imaju i velike rashode za zarade i doprinose, odnosno birokratski troškovi poslovanja su visoki.
“To iscrpljuje firme i izvlači novac iz njih i onda su zaposleni u njima žrtve tog sistema”, kaže Rajić.
“Naši obrazovani ljudi potcenjeni u odnosu na Evropu”
Rajić je ukazao i da svega 30 do 40 odsto zaposlenih u Srbiji ima zaradu iznad 350 do 400 evra koja se smatra prosečnom, pa smo i po tome, ne samo po visini minimalca na evropskom dnu.
“Naši obrazovani i visoko-kvalifikovani ljudi su potcenjeni u odnosu na Evropu, i plaćeni su 10 do 12 puta manje nego u Nemačkoj ili četiri do pet puta manje u odnosu na Sloveniju”, ukazao je Rajić.
Osvrćući se na to da sindikati ukazuju da radnici u nekim sektorima rade i za platu koja je niža od minimalca, on je rekao da taj problem postoji i u kineskim radnjama u Srbiji, u kojima radnici dobijaju svega 10.000 do 12. 000 dinara mesečno.
“To je takođe protivzakonito, a niko im ne staje na put”, kategoričan je Rajić.
Minimalac bi, kako kaže, nedvosmisleno trebalo da bude neoporeziv.
“To u Srbiji nije slučaj pa se minimalna zarade koja je zaista veoma niska, još i oporezuje”, zaključio je Rajić.
