Francuska marka specijalizovana za proizvodnju farmerica Bonobo džins , filijala grupacije Bomanoar poznato po svojim ekološkim angažmanima, lansirala je ograničenu kolekciju farmerica Ribrt (Rebirth) od recikliranog teksasa i poliestara dobijenog preradom upotrebljenih plastičnih boca.
Farmerice se mogu kupiti u svih 390 prodavnica kompanije.
Tim pronalazača je radio dve godine na novoj vrsti recikliranog teksas platna, prenosi list Figaro.
Ograničena serija kolekcije Ribrt ima četiri modela farmerica i dva modela jakni od materijala u čijem sastavu je 25 odsto recikliranog teksas platna, 25 odsto recikliranog poliestera i 50 odsto od novog tekstila.
Farmerice Ribrt koštaju oko 69 evra.
“Tehnički izazovi su brojni, počev od prikupljanja tkanina koje su dovoljno očuvane i kvalitetne da bi bile pogodne za reciklažu. Zato je kolekcija Ribrt plod kolektivnog rada u saradnji sa našim dragocenim partnerima pre svega sa Releom, francuskim liderom za prikupljanje stare garderobe i preradu teksa”, objasnio je direktor marke Bonobo Džins Gzavijer Pridom.
Bonobo je poznat po svom ekološkom opredeljenju.
Švedska kompanija H&M u septembru je takođe lansira novu ekološku kolekciju Klouz d Lup (Close the Loop) napravljenu od recikliranog pamuka.
Još od izbijanja izbegličke krize na granicama Evropske unije, Mađarska nailazi na osude javnosti zbog njihovog tretmana.
Na snimcima se može videti kako Petra Laslo sapliće čoveka u trku, koji u rukama nosi dete, a potom u odvojenom incidentu šutira jedno dete u begu, prenosi AFP.
Snimak incidenata se pojavio na mađarskom televizijskom kanalu N1TV.
Snimljeni incidenti su se dogodili u trenutku kada su stotine izbeglica probile kordon policajaca u prihvatnom centru Reske, blizu granice sa Srbijom.
Na jednom snimku se vidi kako udara po izbeglicama, dok na drugom postavlja nogu osobi koja beži s djetetom u naručju.
“Jedna koleginica sa N1TV se danas ponela na neprihvatljiv način u prihvatnom centru Reske”, saopštio je na Fejsbuku glavni urednik te televizije Sabolč Kisberk, dodajući da je njen ugovor o zaposlenju od danas poništen i da N1TV tu stvar smatra okončanom.
Biljana Srbljanović, gostujući u Pressingu, izjavila je da peticije koje se potpisuju o “rijalitijima” ne mogu ništa da promene, i da tako nešto ne može da “zabrani” te programe. Potrebno je da se udari porezima po oglašivačima i onima koji zarađuju na telima i dušama ljudi koji učestvuju, kaže dramska spisateljica i profesorka FDU.
Peticije, kao takve, su potpuna besmislica, kod nas nijedna nije ništa promenila, a naročito one sa tako malim brojem potpisnika – da bar ima milion, kaže ona.
Ona je dodala da je ljudim teško da naprave jedan klik, da postoji neka lenjost, nedostatak konsenzusa i svesti. “To su neki ljudi, marginalci, koji veliki kapital fizički iskorišćava, dovodi u neljudske situacije, iskorišćava njihova tela… To su neke marginalke, seksualne radnice, koje praktično prave pornografski program na kojima zarađuje krupni kapital”, navodi ona.
“Mene zanima ko su oglašivači u tim vrstama programa, mene zanima ko se oglašava, da nikad ne kupim te proizvode”, kaže Srbljanović.”Onog trenutka, dok se ne udari na oprezivanje oglašivača i onih koji zarađuju na telima i dušama onih jadnih ljudi koji su zatvoreni u rijalitima i onih zatvorenih da ih gledaju, ta stvar ne može da se zabrani ni na koji način”, tvrdi Srbljanović.
“Važnije za prosvetu da se zaustave plagijatori”
Govoreći o stanju u prosveti, kaže da je poražava priča da postoji mito i korupcija u zdravstvu i prosveti zato što su plate male. “Nama su plate neopisivo male, ali to ne može da ugrozi nikada naše ljudsko, moralno opredeljenje nas koji smo odlučili da se bavimo prosvetom”, dodaje.
“Ja svoj posao radim najbolje što mogu, bez obzira što mije plata ponižavajuća i trudim se da taj faktor nikako ne utiče. Ne vidim zbog čega ne može da se uvede konsenzus oko toga da se zaustavi plaćanje diploma, plagirani doktorati, plagirani masteri… Da ljudi koji su u vrhu države, za koje se zna da su kupili svoje diplome, ne mogu da se bave javnim poslom – to bi bilo važnije da se naša pozicija zaštiti nego da dobijemo par hiljada povećanja koje nas i ovako i onako neće dovesti u bolju finansijsku situaciju”, kaže Srbljanović.
Moj problem je u tome što poslednjih godina, kad se studenti okupe da štrajkuju, isključivo štrajkuju za bodove, uslove u domovima i menzi, studenti ne štrajkuju što njihovi profesori pristaju da nekome daju doktorat za novac, a to važi i za profesore, kaže ona, dodajući da i oni (profesori) nisu međusobno uspeli oko toga da se dogovore.
Mi smo, zbog toga, kaže ona, suočeni sa time da primamo decu kojoj govorimo: vi studirate na sopstvenu odgovornost. “Sve što vi radite niko ne može da vam garantuje da će to išta da vredi, i da će vas iko više ceniti u odnosu na nekog drugog koji je to sve samo platio i niko neće da vam garantuje da vam na fakultetu neće predavati neko ko tu diplomu nije kupio”, dodaje ona.
Vlada, kako dodaje, strašan besmisao. “Čvrsto verujem da ljudsko obrazovanje mora uvek da bude besplatno i dostupno svim i da bude užasno važno u jednoj zemlji… Mi smo u situaciji da ne znamo šta da kažemo toj deci… Smatram herojima klince koji dođu da studiraju neku akademiju umetnosti”.
O izbeglicama, porazu EU, aferi Snimci…
Govoreći o onome što se dešava izbeglicama, naročito u Mađarskoj, rekla je da je to “veliki poraz skupine država koje čine EU, pa i nas na obodu”. Ne mogu da se otrgnem osećaju da se istorija ponavlja, rekla je ona, navodeći da joj, kako maloj, nije bilo jasno kako su to građani Varšave gledali samo i nisu reagovali kada se pravio geto za Jevreje u tom gradu. “Pa eto ovako”, dodaje ona naglašavajući da svi mi to mirno gledamo.
Govoreći o EU, rekla je da je nakon grčke krize postalo jasno da ona više neće moći da se proširuje na način kao do sada.
“Čini mi se i da je ta EU raslojena pre svega u klasnom smislu i da tu postoje zemlje prvog i drugog reda. Nekim zemljama se toleriše više, kao što su Mađarska, Bugarska, Rumunija – nego zemljama “stare” EU”, navodi.
Komenatišući Aferu Snimci, rekla je da joj sve to izgleda kao najbolji američki filmovi ranih sedamdesetih – samo je razlika u tome što “kada se gleda dobar američki triler vi znate da će se sve složiti u jasan rasplet”. “Ovde mi se čini da se nikad neće složiti ni u šta”, rekla je ona, dodajući da neće postojati nikakva konsekvenca.
Na pitanje da li namerava da uđe u politiku još nekad, rekla je da je partijska borba ne interesuje.
Reprezentativac Španije Nikola Mirotić navukao je gnev srpskih navijača u Berlinu jer je u utorak uveče iscepao srpsku zastavu.Rođeni Podgoričanin je prilikom izlaska sa terena nakon poraza od Italije povukao trobojku koja je visila sa tribine i pocepao je.
“Duboko mi je žao zbog moje reakcije posle meča. Nisam bio svestan da je u pitanju zastava, a još manje zastava Srbije. Zbog tenzije posle meča gledao sam u pod i osetio sam nešto na licu. Nikada ne bih uvredio nijedan simbol zemlje“, napisao je Mirotić na društvenoj mreži Tviter, i to na srpskom, španskom i engleskom jeziku.
Prvog dana Evrobasketa, kada su igrali Srbija i Španija, sa tribina su Mirotiću upućivani povici “dušo prodana“ zato što je odabrao da igra za ’Furiju’ umesto za Crnu Goru.
Španija ima dva poraza u Berlinu, a u sredu igra sa autsajderom grupe B Islandom.
Novopazarac J.J. (62) poginuo je danas oko 16 časova kada je na njega u blizini kružnog toka u naselju Šestovo naleteo kamion novopazarskih registarskih oznaka i udario ga.
Od siline udarca J.J. je preminuo na licu mesta, pa su lekari Hitne pomoći po dolasku na lice mesta mogli samo da konstatuju smrt.
Policija je izvršila uviđaj nakon kojeg će biti poznato kako je došlo do nesreće i da li ima odgovornosti vozača šlepera.
Inače, J.J. je poznati ugostitelj i bio je dugogodišnji vlasnik kafane “Srbija” u ovom gradu
Na graničnom prelazu Horgoš trenutno je obustavljen saobraćaj sa mađarske strane, pa je potrebno koristiti druge prelaze kao što su Kelebija, Bački Breg, a samo za putnička vozila od sedam do 19 časova otvoreni su Bački Vinogradi, Sot i Đala.
Kako je saopštio jutros Auto moto savez Srbije (AMS S), na graničnom prelazu Šid, zbog radova na modernizaciji graničnog prelaza Tovarnik sa hrvatske strane, počev od 7. septembra, pa u narednih šest meseci biće usporen prolaz vozila na ulazu, odnosno izlazu, iz Hrvatske. Prema podacima Uprave granične policije, zadržavanja putničkih vozila na graničnim prelazima kreću se u intervalima do 30 minuta. Umereno oblačno vreme, ali uglavnom bez padavina, uslovljava dobru prohodnost puteva i suve kolovoze.
Zbog niske oblačnosti, vidljivost je smanjena na planinskim prevojima, a na sumaglicu treba računati duž rečnih tokova i u kotlinama. Saobraćaj je trenutno umerenog intenziteta i obavlja se bez većih problem, a vozačima se, kao i uvek savetuje da brzinu kretanja prilagode uslovima na putu i da poštuju saobraćajne propise. Prema podacima iz Uprave saobraćajne policije, prethodnog dana na putevima u Srbiji evidentirane su 83 saobraćajne nezgode u kojima je 40 osoba povređeno. Istovremeno, u Beogradu su zabeležene 43 saobraćajne nezgode u kojima je 11 osoba povređeno.
Nakon što je Srbija okarakterisana kao bezbedna država porekla, izgledi da njeni građani u Nemačkoj i državama EU dobiju azil je gotovo nemoguća, poručio je danas ambasador te zemje u Beogradu Aksel Ditman.
Predstavljajući projekat “Osnaživanje mladih romskih porodica radi smanjivanja traženja azila”, koji sprovodi ADRA Srbija u saradnji sa ADRA Nemačke uz podršku MInistarstva spoljnih poslova Nemačke, Ditman je objasnio da je stopa dodele azila građanima Srbije oko 0,2 odsto, što je minimalno. Podsetio je da je Nemačka novim promisima ubrzala procedure rešavanja molbi za dobijanje azila, te da je planirano da u budućnosti podnosioci zahteva budu smešteni u jedan prihvatni centar, gde će taj proces biti dodatno ubrzan povećanjem broja službenika, a sve to će skratiti boravak tražilaca azila.
Nemačka namerava i smanjenje finansisjke podrške podnosiocima molbe za dobijanje azila i pomoć u svim drugim neophodnim stvarima, rekao je Ditman i dodao da novi zakonski propisi predviđaju i da osobe, kojima je odbijen zahtev za azil, dobijaju zabranu za ulazak u Nemačku na duži vremenski period. Zbog toga je, kaže, veoma bitno da se poboljšaju uslovi života Roma u Srbiji. Nemačka je, rekao je Ditman, svesna izazova sa kojima se suočava romska zajednica u Srbiji i upravo zado podržava napore srpske vlade, ali i nevladinih organizacija koje rade što je u njihovoj moći da pobojšaju život pripadnicima romske populacije.
Ministarstvo inostranih poslova Nemačke projekat ADRA podržava sa 50.000 evra, napomenuo je Ditman i dodao da taj projekat ima i za cilj da olakša reintegraciju Roma koji treba da se vrate zbog odbijanja zahteva za dobijanje azila. Inače, cilj projekta je da pomogne Romima da izađu iz siromaštva putem ekonomskog osnaživanja i stručnog usavršavanja. Pretpostavka je da će oni, koji dobiju šansu za zapošljavanje i zaradu za sebe i svoju porodicu, odustati od putovanja u zapadne zemlje radi traženja azila. Izvršni direktor ADRA Srbije Igor MItrović istakao je da tema integracije i osnaživanja mlade romske populacije nije nova u Srbiji, ali da ovaj petomesečni projekat, koji je počeo u junu i završava se u oktobru, predstavlja testiranje jednog jednostavnog modela.
Na projektu radi 32 mladih odabranih mladih ljudi čiji rezultati ohrabruju. “Kada se udruže raznovrsni partneri kojima je iskrneo stalo na dobrobiti mladih Roma, kada radimo na dobrom iskustvu, pre svega na ljudskim vezama, nemoguće je da dođe do neuspeha”, poručio je Mitrović. Rukovodilac projekta Danilo Rakić je ukazao da je broj tražilaca azila iz Sbrije veliki i skoro se svi odbijaju kao neosnovani, a najveći broj podnosilaca dolazi iz romske populacije, koja spada među najugorženije grupe stanovništva u Srbiji. “Sve mere koje se tiču poboljšanja položaja Roma su na dugom štapu, ali je to jedino dugoročno rešenje”, uveren je on. Projektni koordinator ADRA Nemačke Hana Mučler ističe da je u aktuelnoj izbegličkoj krizi položaj Roma postao sve važniji. Tako je kroz projekat planirnao i deljenje letaka čije su ključne poruke, na srpskom i romskom, poruke da ekonomski problemi, siromaštvo nisu osnov za sticanje azila, da se građani najviše odbijaju po ubrzanoj proceduri, i da se izlažu opasnosti da budu žrtve trgovine ljudima i prevare. Korisnici projekta, prema Rakiću, su mladi Romi do 30 godina, koji žive u dva romska naselja u Zemunu, kao i dve ustanove, koji prolaze obuku za stručno usavršavanje, a na kraju projekta je predviđeno da dobiju grant za nabavku sredstava za rad.
Selektor košarkaške reprezentacije Srbije Aleksandar Đorđević, rekao je danas da bi njegova ekipa trebalo maksimalno ozbiljno da pristupi utakmici trećeg kola Grupe B Evropskog prvenstva i dodao da je zadovoljan dosadašnjim učinkom na šampionatu, ali da ima još mesta za napredak.
“Kada je početak šampionata, kada je još uvek takmičenje u grupama, kada su svi sveži, onda ne postoji ekipa koja je favorit. Mi poštujemo svakog protivnika, pa tako i Island. Oni igraju ovde sa fenomenalnom podrškom navijača, poseduju timski duh, igraju tipičnu brzu košarku, svi im šutiraju za tri poena, a u odbrani su izuzetno pametni kod preuzimanja. Pokazali su kvalitet i karakter”, rekao je Đorđević novinarima u Berlinu. “Stefanson je rekao (Stefanu) Markoviću da dolaze da nas pobede…
Zbog toga nam se uključuje lampica i shvatamo ovaj meč kao dodatno upozorenje. Moramo najozbiljnije da priđemo utakmici, a ja ne sumnjam da će moji igrači to uraditi. Ne smemo da mislimo da će utakmica biti lagana”, dodao je on. Srbija je u prva dva kola na Evrobasketu ostvarila dve pobede protiv Španije i Nemačke, dok je Island dvaput poražen. U Grupi B Evropskog prvenstva danas je slobodan dan, a Đorđević je rekao da ga ekipa koristi na najbolji mogući način za oporavak.
“Rezultatom sam zadovoljan, jer smo došli do nečega čemu smo težili… To je sve zasluga dobrog i napornog rada, zalaganja, kao i odličnim odnosom i pristupom prema igri. Nisam zadovoljan jer imamo dosta konceptualnih grešaka kod nekih igrača koje nam se pojavljuju i neomogućavaju da igramo odbranu kako smo je spremili… Tu se dosta trošimo.. To je sve stvar koncentracije. Moramo bolje”, rekao je Đorđević. Srbija će se danas od 14.30 u Berlinu sastati sa Islandom u utakmici trećeg kola Grupe B Evropskog prvenstva.
Srpski atletičar Asmir Kolašinac zauzeo je četvrto mesto na 65. Memorijalu Borisa Hanžekovića u Zagrebu.
„Memorijal Borisa Hanžekovića“ pripada seriji svetskih Čelendž mitinga, a bacanje kugle ove godine održano je u centru grada kod fontana pred prelepim osvetljenjem.
Kolašinac je u petoj seriji bacio najdalji hitac od 20,73 metara, što je u tom trenutku bio treći rezultat takmičenja.
Međutim, u poslednjoj seriji je poljski atletičar Konrad bacio kuglu do 20,78 metara, što je ujedno i novi juniorski svetski rekord.
Pobedio je Tom Volš sa Novog Zelanda sa 21,62 metra, ispred Jamajčanina O`Dejn Ričardsa sa 21,29 metara.
Navijač reprezentacije Bosne i Hercegovine Edin Mehinović osuđen je na godinu dana zatvora zbog nacističkog pozdrava tokom utakmice između Izraela i Rusije.
Prekršajni sud u Monpeljeu kaznio je 35-godišnjeg Mehinovića, koji ima stalno boravište u Holandiji, i petogodišnjom zabranom dolaska na sportska takmičenja, preneo je “Parizijen”.
Mehinović se pored nacističkog pozdrava ponašao i prostački prema publici, što mu je dodatno povećalo kaznu.
Bosanskohercegovački navijač je pratio meč između Izraela i Rusije, posle poraza BiH od Poljske u prvom kolu šampionata Evrope.
