Dinar je i danas u stagnaciji prema evru, nakon što je Narodna banka Srbije (NBS) na međubankarskom deviznom tržištu intervenisala kupovinom 10 miliona evra, pa zvanični srednji kurs iznosi 120,0293 dinara za jedan evro.
Nacionalna valuta prema zajedničkoj valuti evrozone vredi 0,1 odsto više nego pre mesec dana, a 2,1 odsto manje nego godinu ranije, saopštila je NBS.
Indikativni kurs dinara prema dolaru je slabiji 0,1 odsto i iznosi 108,6730 dinara za jedan dolar.
Prema američkoj valuti, dinar je jači 1,5 odsto na mesečnom, a slabiji 19,1 odsto na godišnjem nivou.
Najniža vrednost dinara prema evru ove godine bila je 29. januara, 123,57 dinara, a najviša 20. marta, 119,95 dinara za jedan evro.
NBS je od početka godine na Međubankarskom deviznom tržištu prodala 120 miliona evra i kupila 750 miliona evra, kako bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa.
Turski premijer Ahmet Davutoglu zvanično je vratio predsedniku Redžepu Tajip Erdoganu povereni mandat za formiranje nove vlade, saopštava tursko predsedništvo.
To je učinjeno pošto nisu uspeli pregovori dosad vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP) i opozicije o formiranju novog turskog kabineta posle izbora na kojima je AKP izgubila apsolutnu većinu poslaničkih mandata, preneo je Rojters.
Moguće je da će Erdogan sada poveriti mandat za sastavljanje vlade drugoj po brojnosti stranci u parlamentu, CHP, iako analitičari ni toj sekularnoj stranci ne daju previše šanse da formira vladu.
Ukoliko do 23. avgusta vlada ne bude formirana, Erdogan će morati da raspusti Davutogluovu privremenu vladu i da pozove sve parlamentarne stranke na formiranje novog privremenog kabineta.
To znači da bi do održavanja prevremenih izbora na jesen vlast delile sve četiri partije koje su ušle u parlament u Ankari.
Davutoglu nastoji da pronađe koalicionog partnera otkako je AKP izgubila parlamentarnu većinu na izborima u junu, tako da prvi put otkako je došla na vlast 2002. godine, ne može da vlada samostalno.
Cenovni rang od milion evra u automobilskoj industriji uglavnom je rezervisan za sportske modele poput Bugattija Veyron ili Ferrarija LaFerrari. U ovo društvo sada se umešala i jedna luksuzna limuzina – Aston Martin Lagonda.
Iako je planirao da novu Lagondu prodaje isključivo imućnim kupcima sa Bliskog istoka, Aston Martin se predomislio i odlučio da ovaj model ponudi i na evropskom kao i još nekim tržištima širom sveta.
Proizvodnja je ograničena na 200 primeraka, zbog čega će Lagonda predstavljati retku pojavu na putevima a budući vlanici će morati da duboko zavuku ruku u džep s obzirom da je kompanija objavila da će početna cena automobila u Britaniji iznositi 696.000 funti (980.000 evra).
Aston Martin je nakon nekoliko decenija odlučio da ponovo aktivira ime Lagonda.
Automobil je razvijen u specijalnom “Q” odeljenju britanskog proizvođača a dizajn je inspirisan originalnom Lagondom iz sedamdesetih godina 20. veka.
Limuzina dužine 5,4 m opremljena je V12 motorom koji je pozajmljen iz Aston Martina Rapide S a koji u Lagondi proizvodi oko 550 ks.
To je sasvim dovoljno da automobil na pravcu razvije maksimalnu brzinu od 320 km/h.
Pored Bliskog istoka, koje i dalje ostaje glavno tržište za ovaj model, nova Lagonda će se naći i u prodajnim salonima u Velikoj Britaniji i pojedinim zemljama Evropske unije, a određeni broj automobila namenjen je kupcima u Južnoj Africi i Singapuru.
Navodni Apple iPhone 6s prototip primećen je u GeekBench bazi, od strane kineskog sajta MyDrivers. Uređaj ima trojezgarni Apple A9 čipset i 2GB RAM-a, a uspeo je da ostvari rezultate koji su bolji od najvećeg broja flagship smartfona na tržištu.
U single-corfe testu, iPhone 6s je uspeo da ostvari 1811 poena, što je značajno više od većine Android smartfona, kao što su Galaxy S6, LG G4 i HTC One M9. Ovo ipak ne predstavlja preveliko iznenađenje, jer su i prethodni iPhone 6 i iPhone 6 Plus modeli uspeli da svoje Android rivale nadjačaju u single-core testovima.
Veće iznenađenje predstavljaju performanse koje je iPhone 6s ostvario na multi-core testu. ok je na ovom testu iPhone 6 Plus uspeo da ostvari oko 3000 poena, iPhone 6s prototip je ostvario impresivnih 4577 poena. Ovaj rezultat je takođe bolji od većine Android flagship modela, uz izuzetak Samsungovih uređaja sa Exynos 7420 čipom.
U Istanbulu će biti otvoreno zajedničko trgovinsko-turističko predstavništvo Srbije i BiH, čije će osnivanje finansirati Vlada Turske, dogovorili su danas u Ankari učesnici Trilateralnog ekonomskog komiteta Srbije, BiH i Turske.
Potpisan je i Poslovnik o radu tog komiteta, a kao prioritetne oblasti za unapređenje ekonomskih odnosa tri države definisane su energetika, infrastruktura, poljoprivreda i proizvodnja hrane i turizam, saopšteno je iz srpskog Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
Poslovnikom su utvrđeni ciljevi rada i aktivnosti u narednom periodu, a dokument je potpisan tokom sastanka srpskog i bosanskog ministra trgovine Rasima Ljajića i Mirka Šarovića sa turskim premijerom Ahmetom Davutogluom i ministrom ekonomije Nihatom Zejbekčijem.
Na sastanku na kome je učestvovao potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, dogovoreno je i da se nastave aktivnosti na daljoj liberalizaciji sporazuma o slobodnoj trgovini koje Srbija i BiH imaju zaključene sa Turskom, što podrazumeva proširivanje liste proizvoda koji će biti na režimu bescarinskog izvoza na tursko tržište.
Davutoglu i Zejbekči istakli su pritom da su Srbiji i BiH na raspolaganju sva ekonomska predstavništva Turske u svetu, u cilju pronalaženja novih tržišta i potencijalnih investitora.
Takođe je dogovoreno da u oktobru ove godine u Sarajevu bude održan veliki biznis forum privrednika iz Srbije, BiH i Turske, koji će biti prilika za dalje unapređenje ekonomske saradnje, povećanje obima robne razmene, kao i za dogovore poslovnih ljudi iz tri države o zajedničkom nastupu na evropskim i svetskim tržištima i novim turskim investicijama u regionu.
Najveći ruski operater mobilne telefonije MTS zainteresovan je za moguće učešće u privatizaciji “Telekoma Srbija”, izjavio je izvršni direktor i predsednik upravnog odbora MTS-a Andrej Dubovskov, a prenela agencija Tas.
“Što se tiče ‘Telekoma Srbija’, preuzimanje te firme bi moglo da nam bude interesantno, ali moramo da vidimo u detalje da li bi to bilo profitabilno za nas, a naravno da naše interesovanje zavisi i od iznosa koji bismo potrošili na to”, rekao je Dubovskov.
Bečki dnevnik “Prese” danas je podsetio da je Srbija odredila da 58,11 odsto Telekoma Srbije neće prodati ispod 1,1 milijarde evra, i da su među zainteresovanima Dojče Telekom, Telekom Slovenije, veliki ruski operater MTS, kao i niz fondova.
Vlasnik kompanije “AFK Sistema”, većinskog vlasnika MTS-a, Vladimir Jevtušenkov izjavio je 2013. da AFK razmatra učestvovanje u privatizaciji srpskog “Telekoma”.
MTS je vodeća grupacija u sektoru telekomunikacija u Rusiji, koja je na dan 31. marta 2015. imala više od 100 miliona pretplatnika mobilne telefonije u Rusiji, Ukrajini, Jermeniji, Turkmenistanu, Uzbekistanu i Belorusiji.
Od jula 2000. ta kompanija kotira na njujorškoj, a od novembra 2003. na moskovskoj berzi.
A policeman escorts migrants on the Hungarian-Serbian border in Asotthalom, Hungary August 13, 2015. Hungary's government has started to construct a 175 kilometres (108.74 miles) long fence on the border in order to halt a massive flow of migrants who enter the EU via Hungary and head to western Europe. REUTERS/Laszlo Balogh
Mađarska vlada odlučila je da angažuje nekoliko hiljada policajaca duž granice Mađarske sa Srbijom na kontroli migracije, najavio je danas šef kabineta mađarskog premijera Janoš Lazar.
Na konferenciji za novinare, na marginama sednice vlade, Lazar je rekao da će jedinice graničara biti uspostavljene unutar policijskih snaga.
Šef kabineta mađarskog premijera je raspoređivanje dodatnih graničara ocenio kao neophodno zbog, kako je naveo, izuzetno agresivnog i odlučnog ponašanja onih koji u Mađarsku pokušavaju ilegalno da uđu.
“Nekoliko hiljada policajaca biće raspoređeno na granici sa Srbijom, čiji zadatak će biti da brane ovaj deo granice”, istakao je Lazar.
On je saopštio i da je mađarska vlada tražila od poslaničkih grupa vladajuće koalicije Fidesa i Demohrišćanske partije da pokrenu postupak za zakazivanje vanredne sednicu parlamenta, na kojoj bi se raspravljalo o amandmanu krivičnog zakona koji se tiče ilegalne migracije, prenela je MTI.
Prema izmenama zakona, ilegalan prelazak granice ili oštećenje ograde, kažnjavalo bi se do četiri godine zatvora.
Lazar je naveo da će vlada predložiti i drastičnije kazne za trgovinu ljudima.
Šef poslaničke grupe Fidesa Antal Rogan rekao je da bi između 200.000 i 300.000 ljudi ove godine moglo da pokuša da stigne do zapadne Evrope preko Mađarske.
Mađarski premijer Viktor Orban, branio je mere svoje vlade, dovodeći u vezu migraciju za terorizmom, većom stopom kriminala i nezaposlenošću, dodajući da Mađarska mora sama da deluje pošto Evropska unija kao celina ne nudi rešenje.
Beograd, 14. avgusta 2015 - Ministar spoljnih poslova i predsedavajuci OEBS-u Ivica Dacic govori na sastanku Organizacionog odbora na kojem su predstavljene dosadasnje i planirane aktivnosti povodom sastanka Ministarskog saveta OEBS-a. Sastanak Ministarskog saveta OEBS-a, na kojem se ocekuje vise od 1.500 ucesnika, bice odrzan 3 i 4. decembra u Beogradskoj areni. FOTO TANJUG / SAVA RADOVANOVIC / bb
Ne verujem da će Srbija doneti odluku da u nekom trenutku, poput Mađarske, izgradi zid na granici sa Makedonijom kako bi sprečila ulazak izbeglica i migranata u našu zemlju, izjavio je prvi potpredsednik Vlade Srbije i šef diplomatije Ivica Dačić.
On je u intervjuu za “Danas” rekao da će priliv izbeglica iz zemalja sa Bliskog istoka koji prolaze kroz Srbiju biti preusmeren na Hrvatsku i Bugarsku.
Prema njegovim rečima, ukoliko i tu bude problema, s obzirom na to da ni Bugarska ni Hrvatska nisu članice Šengen zone, posledično se očekuje smanjenje broja izbeglica i u Srbiji.
Upitan na koji način će se Srbija ophoditi i kakve mere preduzeti, ukoliko zbog zida na mađarskoj granici dođe do dužeg zadržavanja izbeglica i migranata, koji preko Srbije pokušavaju da stignu u države-članice Evropske unije, Dačić kaže do dužeg zadržavanja neće doći. “Ići će preko Hrvatske i Bugarske”, ponovio je šef srpske diplomatije.
Dačić kaže da migranti znaju kuda mogu da idu i da prođu da bi stigli do željenog odredišta.
“To posledično znači da Srbija neće morati da gradi kampove za azilante, jer se ne očekuje povećanje njihovog broja kada konačno bude zatvorena granica sa Mađarskom”, dodao je ministar Dačić.
Upitan šta će se dogoditi ako i Hrvatska u nekom trenutku donese odluku da izgradi zid na granici sa Srbijom, sagovornik Danasa ističe da se u tom slučaju očekuje da migranti ne dolaze u Srbiju, odnosno da je zaobiđu na svom putu ka državama članicama EU.
Ova godina je puna godišnjica koje podsećaju na građanski rat, koji je pre dvadeset godina buktao u regionu. Umesto da građani zapadnog Balkana iz njih izvuku pouku, političari ih ponovo dele po nacionalnoj pripadnosti, smatraju učesnici konferencije o pomirenju u regionu, održane u Beogradu.
Naredna velika godišnjica koja se bliži je 14. decembra, dan kada je 1995. godine potpisan Dejtonski sporazum, kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini.
14.12.1995.
Alija Izetbegović: U svetu kakav je sada, bolji mir nije mogao biti postignut
Franjo Tuđman: Verujem da će sprovođenje ovih sporazuma dovesti do trajnog mira.
Slobodan Milošević: Nema pobednika i ne može biti pobednika.
Ovako su ključni akteri komentarisali Dejtonski sporazum po njegovom potpisivanju. Međutim, čak su i oni tada znali da će doći vreme kada će on morati da se menja. Taj stav ostao je do danas
“Mislim da BiH sa ovakvim ustavom ne može u EU i NATO. A pogotovo ne nože smiriti nestabilnu političku situaciju, niti učiniti BiH prosperitetnom u kontekstu reformi koje nas čekaju”, smatra član delegacije u mirovnim pregovorima Miro Lazović.
“Ne menjaju se temeljni članovi, entiteti, suverenitet. Ali je potrebna nadogradnja do koje će doći kod evropskih integracija, nešto će morati malo da se nadogradi i nužna je nadogradnja kako bi se rešila jednakopravnost hrvatskog pitanja”, kaže Radomir Nešković sa banjalučkog Fakulteta političkih nauka.
Jelica Minić iz Evropskog pokreta ne očekuje značajnije izmene postojećeg sporazuma. Bar ne u skorije vreme.
“Taj sporazum je poslužio da se završi rat, ali ne da se funkcionalno organizuje država koja je iz tog rata nastala. Ostaje problem bez obzira na pravac dogovora. Ako dođe do dogovora da se bilo šta tu promeni, onda to znači da može da se menja i drugo i treće i četvrto, zato i postoje ti stavovi ne menjati ništa po svaku cenu. Šta to znači za BiH dugoročno, to je već druga priča”, navodi Jelica Minić.
Da je Dejton u opasnosti, smatra novinar politike Boško Jakšić. Ipak, tu opasnost on vidi u Banjaluci i najavi predsednika Republike Srpske Milorada Dodika o održavanju referenduma u tom entitetu.
Danas su se u Ankari sastali ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine Mirko Šarović i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, turski premijer i ministar ekonomije, Ahmet Davutoglu i Nihat Zejbekčij”
Turski mediji su prepuni izvjštaja o danas zavšenom sastanku ekonomske trilaterale na kojoj su dogovorili da u Istanbulu bude otvoreno zajedničkog trgovinsko– turističko predstavništvo Srbije i Bosne i Hercegovine.
Hurriyet, milionski dnevnik iz Istanbula, piše da je danas “Potpisan i Poslovnik o radu tog komiteta, a kao prioritetne oblasti za unapređenje ekonomskih odnosa tri države definisane su energetika, infrastruktura, poljoprivreda i proizvodnja hrane i turizama”.
Na sastanku na kome je učestvovao potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, dogovoreno je i da se nastave aktivnosti na daljoj liberalizaciji sporazuma o slobodnoj trgovini koje Srbija i BiH imaju zaključene sa Turskom, što podrazumjeva proširivanje liste proizvoda koji će biti na režimu bescarinskog izvoza na tursko tržište.
Istanbulski dnevnik, tvrde da su Davutoglu i Zejbekči istakli pritom da su “Srbiji i BiH na raspolaganju sva ekonomska predstavništva Turske u svijetu, u cilju pronalaženja novih tržišta i potencijalnih investitora”.
Hurriyet, dalje piše iz Ankare, da je dogovoreno da u oktobru ove godine u “Sarajevu bude održan veliki biznis forum privrednika iz Srbije, BiH i Turske, koji će biti prilika za dalje unapređenje ekonomske saradnje, povećanje obima robne razmene, kao i za dogovore poslovnih ljudi iz tri države o zajedničkom nastupu na evropskim i svetskim tržištima i novim turskim investicijama u regionu”.
Na sastanku Trilateralnog ekonomskog komiteta Srbije, BiH i Turske u Ankari dogovoreno je da se proširi lista proizvoda koji će biti na režimu bescarinskog izvoza na tursko tržište, saopštilo je danas Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije
Hurriyet iz Ankari govori da “su se na danas sastali ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine Mirko Šarović i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, turski premijer i ministar ekonomije, Ahmet Davutoglu i Nihat Zejbekčij”.
“Učesnici ekonomske trilaterale dogovorili su se i da u Istanbulu bude otvoreno zajedničkog trgovinsko– turističko predstavništvo Srbije i BiH, čije će osnivanje finansirati Vlada Turske” , naglašava se u sopštenju a sve je preneseno u dnevniku Hurriyet.
