Beograd — Ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhelm izjavio je da Nemačka želi da što pre budu otvorena pregovaračka poglavlja Srbije i da se mora rešiti pitanje Kosova.
Iz nemačke perspektive preduslov za otvaranje poglavlja je prvo da se otvori poglavlje 35, koje se odnosi na pitanje Kosova, a za otvaranje tog poglavlja preduslov jeste da se potpuno implementira Briselski sporazum, rekao je Vilhelm na TV Pink.
Ambasador Nemačke je ukazao da “tu još nedostaje osnivanje Zajednice srpskih opština i sada se s naporima vode razgovori na tu temu”, a prema njegovim rečima, posle otvaranja poglavlja 35, mogla bi se se otvoriti i poglavlja 23 i 24.
“Što se tiče pregovaračkog procesa Srbije, imamo poseban problem da se pitanje Kosova mora isto tako rešiti”, rekao je Vilhelm.
Na pitanje o formulaciji “normalizacija odnosa sa Kosovom”, Vilhelm je odgovorio da “normalizacija ne znači priznanje, nego da uspostavite dobrosusedske odnose”.
Vilhelm je ocenio da je poseta ministra za ekonomsku saradnju i razvoj u Vladi Nemačke Gerda Milera Srbiji bila važna i dobra i dodao da je Nemačka najveći bilateralni donator kako bi pomogla Srbiji da što pre stigne u EU.
On je istakao da Nemačka želi da se angažuje u oblasti dualnog stručnog obrazovanja i da učestvuje u revitalizaciji toplana.
Vilhelm je precizirao da je sada već 370 firmi sa nemačkim kapitalom aktivno u Srbiji, da će ih biti još više i da su to velika preduzeća koja se spremaju da ulažu u Srbiju.
Ambasador Nemačke je podsetio da je trgovinska razmena dveju država prošle godine iznosila 3,2 milijardi evra i da ima prostora da se poveća saradnja.
Na pitanje o dolasku nemačke kancelarke Angele Merkel u Srbiju, Vilhelm je potvrdio da se radi na pripremi te posete, da još nije poznat tačan datum i dodao da pretpostavlja da će se Merkel sastati sa premijerom Aleksandrom Vučićem.
Novi Pazar – Radnici “Garsdkog zelenila” su već nekoliko dana na terenu i sređuju sve zelene površine u gradu. Kako je istaknuto, cilj je da Novi Pazar bude grad cveća i uređenih zelenih površina. Ekipe radnika Gradske čistoće danas su bile kod autobuske stanice i kod kružnog toga na Šestovu.
Na svim zelenim površinama poslednjih dana primetan je veći broj sadnica cveća, koje daju još lepši izgled Novom Pazaru. Radnici “Zelenila” neumorno rade na svim ulicama . Sređen je prostor kod autobuske stanice kod solitera, koji će stanarima ove zgrade ulepšati okolinu. Lepšu sliku već dobija i kružni tok u naselju Šestovo.
Ima i onih, kojima sređene zelene površine smetaju. Naime Ahmetović kaže da su nestale sadnice u parku, kod fabrike Ukras, ali da su radnici gradskog zelenila to nadoknadili i cveće ponovo krasi raskrsnicu.
Ahmetović apeluje na građane da čuvaju zelene površine , kako bi Novi Pazar izgledao lepše, a radnici Garsdke čistoće nastojaće da grad i sve ulice u gradu budu sređene.
Novi Pazar – Novi ambasador Indonezije u Srbiji, Harry Kandou, posetio je Fondaciju hadži Nadžije Karabegović Agušević u Novom Pazaru u nameri da se lično upozna sa radom ove humanitarne organizacije sa kojom Ambasada Indonezije ima uspešnu saradnju. Prilikom posete ambasador je najavio da će na račun Fondacije uplatiti određena finansijska sredstva.
Nastavljajući praksu svog predhodnika i novi ambasador Indonezije u Srbiji, Hari Kadou, dao je punu podršku humanitarnoj Fondaciji hadži Nadžije Karabegović Agušević.
‘’Ovo je prva moja poseta i mogu da vam kažem da nosim jako pozitivan utisak o Hadži Nadžijinoj fondaciji. Veoma cenim i podržavam njenu humanu misiju pomoći čovečanstvu i siromašnima. Nadam se da će pod rukovodstvom gospodina Aguševića ova fondacija se dalje razvijati, i ubeđen sam da će imati veliki uispeh. Kao ambasador Indonezije i predstavnik indonežanske Vlade dajem punu podršku misiji ove humanitarne organizacije’’, izjavio je prilikom posete, ambassador Harry Kandou.
Ambasada Indonezije je jedna od mnogih ambasada u Srbiji, sa kojima Fondacija hadži Nadžije Karabegović Agušević održava uspešnu saradnju, promovišući multikulturalnost i socijalnu prvadu za sve ljude sveta.
Pošto je zaposlenima u opštinskoj Televiziji Smederevo rečeno da njihov mediji ne ide na aukciju, v.d. direktora zatražio otpremninu, kao i 22 od 30 zaposlenih.
su rekli zaposleni te televiziji kojima je rečeno da postaju vlasnici kapitala jer Televizija Smederevo ne ide na aukciju.
Istovremeno, gledaoci dva dana nemaju signal te lokalne stanice, koju je osnovala gradska uprava pre 22 godine, jer TV Smederevo duguje 3.600 dinara za dva meseca kablovskog emitovanja programa.
To je treći put ove godine da Televizija nije u stanju da operateru plati dug.
Kada je gradonačelnica Smedereva, Jasna Avramović, 25. maja saopštila zaposlenima da Televizija Smederevo neće ići u privatizaciju, već da će oni biti vlasnici kapitala, preostali radnici su popunili anketni listić i od 30 zaposlenih 23 se izjasnilo za otpremninu.
Među njima i vršilac dužnosti direktora Televizije Smederevo.
Za vernost Televiziji izjasnili su se ostali, među kojima i vršilac dužnosti glavnog urednika.
Prva aukcija Televizije Smederevo oglašena je 2010. za početnu cenu od 90.000 dinara i uz depozit od 484 evra. Aukcija je propala jer kupac koji je izlicitirao najvišu cenu nije platio.
Iz budžeta za TV Smederevo grad mesečno izdvaja od 1,2 do 1,5 miliona dinara, a osnivač je više puta intervenisao da pokrije višemilionska dugovanja.
Po zakonu, država mora da izađe iz vlasništva u medijima do 1 jula. Ukoliko nema zainteresovanih za kupovinu medija, akcije se dele zaposlenima. Ako oni ne žele da vode poslovanje, ta medijska kuća se gasi i briše iz registra glasila.
Ona se plasirala u dalje takmičenje o njoj se nije puno znalo u Pazarskoj čaršiji. Mirna i povučena devojka polako ali sigurno gazi koracima ka zvezdi.
Međudržavni Sporazum o snižavanju cena rominga između Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije stupa na snagu 30. juna, izjavio je Tanjugu ministar telekomunikacija Rasim Ljajić i najavio ukidanje analognog televizijskog signala od 7. juna na teritoriji čitave Republike.
“Sporazum bi trebalo da stupi na snagu 30. juna ove godine. Dakle, imamo ne ukidanje rominga, već snižavanje cena rominga, i postepeno izjednačavanje sa cenama roming usluga u zemljama EU, u skladu sa direktivom EU”, rekao je Ljajić.
Ono što predstoji su razgovori sa operaterima mobilne telefonije o načinu kako će se sniziti cene, jer moramo da se uskladimo direktivom EU o cenama roming usluga, s obzirom da su naše cene i kad govorimo o Internetu, slanju SMS poruka i razgovorima – nekoliko puta veće nego u zemljama EU, kazao je ministar.
“Dakle, predstoje tehnički pregovori oko detalja vezanih za sprovođenje ovog sporazuma i, drugo, moramo da definišemo dinamiku snižavanja cena roming usluga, s obzirom da mobilni operatori predlažu da prve godine to sniženje bude manje, jer su već napravili finansijske planove za ovu godinu, a da narednih godina to sniženje cena bude srazmerno tome i veće”, objasnio je Ljajić i napomenuo da su predlozi regulatora u svim zemljama nešto drugačiji.
Prema njegovim rečima, preostaje da se definišu detalji, odnosno da pokušamo da dođemo do nekog kompromisnog rešenja, da mobilni operatori ne budu apriori protiv ovakvog rešenja i da budu deo ovog procesa.
“Mi smo svakodnevno u kontaktu i ovde u Srbiji, a naše kolege u drugim zemljama takođe razgovaraju o traženju rešenja za ovu situaciju. U svakom slučaju, cene roming usluga će biti niže od 30. juna ove godine u ove četiri zemlje”, rekao je Ljajić.
Cela Srbija će biti digitalizovana do 7. juna
Govoreći o procesu digitalizacije televizijskog signala, Ljajić je rekao da se od 7. juna u potpunosti gasi analogni signal na teritoriji cele Srbije.
“To praktično znači da će 97,8 odsto stanovnika Srbije biti pokriveno digitalnim signalom, odnosno, moći će da primaju digitalni signal. Uslov da bi jedna zemlja bila digitalizovana, jeste da je 95 odsto stanovništva pokriveno digitalnim signalom”, najavio je ministar za telekomunikacija.
Srbija će ići i iznad tog proecnta, a osim toga, jedna smo od retkih zemalja koja je jedan komplikovan proces, najvažniji u istoriji televizije, završila i pre roka. Hteli smo na taj način, iako tih 10 dana nije neki dug period, da simbolično pokažemo da i u Srbiji nešto može da se uradi i završi pre nego što to bilo ko mogao da očekuje i što je naša bila međunarodna obaveza da do 17. juna ovaj proces završimo, istakao je Ljajić.
Posmrtni ostaci 470 tela ekshumirani su iz masovnih grobnica pronađenih u blizini iračkog grada Tikrita, gde je “Islamska država” ubila veliki broj regruta 2014. godne, izjavila je ministarka zdravlja.
“Ekshumirali smo tela 470 mučenika”, izjavila je Adila Hamud na konferenciji za štampu u Bagdadu.
Oko 1.700 boraca, uglavnom pripadnika šiitskh milicija, ubijeno je u masakrima u vojnoj bazi na severnoj strani Tikrita, iz koje su oteti, a zatim pogubljeni regruti, uglavnom šiiti, prvih dana ofanzive sunitskih džihadista iz Islamske države na severu Iraka u junu 2014.
Iračke vlasti su počele da traže masovne grobnice nakon ponovnog osvajanja grada 31. marta. Ekshumacije su izvedene uz pomoć stranih eksperata, među kojim je Međunarodni Crveni krst.
Vlasti su precizirale da će prve liste s imenima žrtava biti objavljene iduće nedelje.
Srpski premijer Aleksandar Vučić poručio je da zemlje regiona od Evropske unije očekuju bolju i veću pomoć, a ako to nije moguće onda Evropa to treba da kaže kako bismo se snalazili sami.
“Treba nam novac iz evropskih fodova. Dosta nam je seminara, treba nam novac za izgradnju puteva i pruga. Ako ne možete opredeliti sredstva onda kažite, pa ćemo mi naći sredstva”, rekao je premijer Vučić u diskusiji na konferenciji “Tiranski razgovori 2015.”, u organizaciji Bečkog ekonomskog foruma.
Skup u Tirani, ukazao je premijer, predstavlja “krik svih učesnika” i poziv EU i Evropskoj komisiji da analizira situaciju, dobro je sagleda i na pravi način oceni – da nam pomogne i bolje i više.
Na pitanje moderatora foruma, nekadašnjeg šefa nemačke diplomatije Joške Fišera, šta premijeri regiona očekuju od predstojećeg Samita o Zapadnom Balkanu, koji će krajem avgusta biti održan u Beču, Vučić je rekao da je građanima potrebno “nešto opipljivo, neki konkretni rezultati”.
“Doćićemo u Beč korz dva meseca i nadam se da ćemo imati nešto da ponudimo i pokažemo kancelarki (Angeli) Merkel i svima nama, a pre svega našim građanima. Da kažemo: u redu, napravili smo zajedničke projekte, koji se vežu za izgranđu puteva i pruga”, naveo je premijer i dodao da su najvažniji projekti u regionu definisani i dogovoreni još na sastanku sa komesarom Johanesom Hanom u Briselu.
“Zahtev za pomoć i podršku EU mora biti zajednička”
Pored Vučića i Rame, na forumu učestvuju premijeri Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Kosova. “Konačno smo se dogovorili o dva veoma važna pitanja – zajedničkom cilju za sve nas, a to je evropski put, i o punopravnom članstvu EU. To se ne može očkeivati sutra, ima dosta stvari koje treba obaviti pre toga”, rekao je premijer Vučić.
Države regiona moraju više da rade zajedno, da zajedno nastupaju pred evropske institucije i zajedno traže što je potrebno. “Ako ne možemo dobiti pomoć i podršku EU, moramo da pokušamo da uradimo koliko god možemo zajedno sami”, rekao je.
Srpski premijer je govorio i o zajedničkim infrastrukturnim projektima. “Predložio sam Ediju (Rami) i Milu (Đukanoviću) da potpišemo zajedničke projekte, da odemo u Brisel i zatražimo podršku za te projekte i ako ne dobijemo onda ćemo sa srpske strane biti spremni da počnemo našim sredstvima da ih finansiramo”, kazao je on.
Vučić je objasnio da je stanje u srpskom budžetu bolje nego ranije. “Ako bi dobili sredstva od EU to bi bilo važno jer bi povezali zemlje, narode, stvorili bolju ekonomsku situaciju i mogli bi zajendo nastupati na trećim tržištima. Možemo da ponudimo mnoge naš eproizvode na tim tržištima. Treba da iskoristimo tu priliku za unapređenje naših ekonomija”, naveo je premijer Srbije.
Vučić je uveren da je i na planu razmene mladih između zemalja Zapadnog Balkana moguće uraditi više. “Sve naše zemlje su i najveći izvoznici ljudi i imamo visoke stope nezaposlenosti upravo među mladima. To je nešto protiv čega se moramo boriti zajedno”, rekao je Vučić i ukazao da je to jedino moguće zajedničkom saradnjom.
Nećemo biti najsiromašniji deo EU
Vučić je kazao i da je Srbija spremna za integrativne procese na Balkanu. “Mislim da treba da nastavimo sa tom inicijativom. Srbija je bila uporište stablnosti i nadamo se da su i ostali zadovoljni našim stavom. Nadam se da ćemo uraditi više za naš narod i region”, naveo je premijer i dodao: “Kada se pridružimo EU nećemo btii najsiromašniji deo EU. Želimo da budemo što više uspešniji i upravo iz tog razloga sprovodimo ekonomske i druge reforme, a to je nemoguće bez regionalne saradnje”.
To, dodao je, važi za širi region Jugoistočne Evrope.
Sbrija je, istakao je, spremna da tretira konkretna pitanja i da zajedno nastupi pred institucije u Briselu, ali i sama da preduzima korake kako bi unapredila život građana i povezanost regiona.
“Narodi će to izuzetno ceniti”, rekao je Vučić napomenuvši da populalrnost Evropske unije u Srbiji raste.
Pominje se, kazao je, umor od proširenja, ali je dodao da to ne može da komentariše jer “nije ekspert”.
Novi Pazar – Veliki projekat proširenja saradnje Vlade Švajcarske sa sandžačkim regionom i Novim Pazarom podrazumeva rešavanje problema nezaposlenosti i obezbeđivanje radnih mesta za mladu populaciju, rekao je boraveći u Novom Pazaru državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Švajcarske Iv Rosije, koji je naš kraj posetio zajedno sa Ambasadorom svoje zemlje u Beogradu Žan Daniel Ruhom.
„Rešavanje problema nezaposlenosti sem otvaranja novih radnih mesta podrazumeva i osposobljavanje mladih za uspešno obavljanje delatnosti, jer je to neophodan uslov da jedno društvo ekonomski ide napred“.
Podrška Sandžaku, Novom Pazaru i Srbiji ne podrazumeva pružanje pomoći već, kako je istakao Rosije, izgradnju stabilne osnove za dugoročno partnerstvo.
„Partnerstvo je rezultat jakih međusobnih veza utemeljenih na brojnim projektima. Kada je o Sandžaku reč, partnerstvo se prvenstveno oslanja na komunikaciju s gradonačelnicima i najužim gradskim rukovodstvom, jer je obostrana odgovornost u pogledu zalaganja da se projekti realizuju jako važna. U tom smislu vaš gradonačelnik pokazuje potpunu spremnost da bespoštednim zalaganjem doprinosi boljitku“, rekao je Rosije po okončanju sastanak sa gradonačelnikom Novog Pazara dr Mehom Mahmutovićem. Predstavnik Ministarstva inostranih poslova Švajcarske kazao je i da je svestan okolnosti zbog kojih je u Sandžaku nekim projektima teže da zažive, ali da nema dilemu u spremnost i zalaganje faktora u tom pravcu, apostrofirajući na ulogu Novog Pazara kao centra sandžačke regije.
Domaćin sastanka dr Meho Mahmutović podsetio je da je zalaganje Švajcarske i EU posredstvom programa „Progres“ izuzetno i da je ono što će u pogledu saranje uslediti rezultat do sada ostvarenih zajedničkih ciljeva.
„Projekti čija realizacija predstoji su razvojni, za nas su izuzetno važni. Istovremeno je nastavak saradnje potvrda da smo sposobni pratiti ritam naših dobro organizovanih partnera. Još jedan vid uvažavanja je poseta Novom Pazaru na ovako visokom nivou jer nemamo često priliku da istim povodom ugostimo ovako značajne predstavnike jedne zemlje“, rekao je Mahmutović.
Akteri sastanka su nakon zvaničnog razgovora obišli branu u novopazarskom selu Izbice, izgrađenu sredstvima EU i Vlade Švajcarske. Evropska unija, Vlade Švajcarske i Srbije su u proteklom periodu uložili više od pola miliona evra u izradu tehničke dokumentacije i izgradnju devet brana na reci Raški.
