Tri osobe su prošle noći napale jednog studenta u Studentskom domu “Nedžarići” u Sarajevu i izbole ga nožem u stomak.

Osobe koje su mladića napale na četvrtom spratu Studentskog doma, uhapšene su u Sarajevu, a policija je utvrdila da ne žive u studentskom domu.

Ranjeni student je na lečenju u Kliničkom centru Sarajeva, a istraga se nastavlja.

Oko 10.000 građana Srbije, pretežno mladih i nezaposlenih, koji su za život zarađivali radeći sezonske poslove u Crnoj Gori, najverovatnije će ostati bez ovog izvora zarade. To je direktna posledica Zakona o stancima koji je na snagu stupio 1. aprila, a koji predviđa da nijedan strani državljanin neće moći da dobije posao ukoliko se na birou nalaze Crnogorci tog profila.

Ovim zakonom Crna Gora želi da doprinese većem zapošljavanju domaće radne snage, ali su početkom nedelje poslodavci zatražili da se odloži primena člana koji se odnosi na pribavljanje prethodne potvrde od Zavoda, kao uslov angažovanja stranaca. Oni su ocenili crnogorsku radnu snagu kao “nesposobnu i neradnu” i objasnili da zbog toga već 15 godina angažuju strance. U Ministarstvu rada rekli su nam da ovakav zakon postoji i u Srbiji, kako bi zaštitio domaću radnu snagu.

Vukica Jelić, direktor crnogorskog Zavoda za zapošljavanja smatra da insistiranje jednog dela poslodavaca da se nastavi nesmetano i nekontrolisano zapošljavanje stranaca samo potvrđuje neophodnost njegove primene.

– Ako poslodavci već 15 i više godina angažuju strance, znači da nisu ni dali priliku domaćim radnicima da kod njih budu angažovani. Zakon nije zabranio zapošljavanje stranaca, već je samo uredio da se poslovi prioritetno ponude crnogorskim radnicima. U slučajevima kada nema traženih profila omogućeno je zapošljavanje stranaca – objašnjava Jelić.

DEN HAAG / SARAJEVO – Žalbeno vijeće Haškog tribunala potvrdilo je danas kaznu doživotnog zatvora Zdravku Tolimiru koji je optužen za genocid i druge ratne zločine počinjene u Srebrenici i Žepi 1995. godine.

Naloženo je da se presuda izvrši odmah, te da Tolimir ostane u pritvoru Međunarodnog suda dok se ne privedu kraju pripreme za njegovo prebacivanje u državu u kojoj će služiti kaznu.

Žalbeno vijeće ukinulo je dio presude Pretresnog vijeća koji se odnosi na presudu za genocid u Žepi.

Tolimir, bivši pomoćnik komandanta za obavještajno-bezbjednosne poslove Glavnog štaba vojske bosanskih Srba (VRS), osuđen je na doživotnu kaznu zatvora za genocid, zločine protiv čovječnosti i ratne zločine počinjene 1995. godine nakon pada enklava Srebrenica i Žepa, u BiH.

Pretresno vijeće je u decembru 2012. godine većinom glasova Tolimira proglasilo krivim za genocid, udruživanje radi vršenja genocida, ubistvo kao kršenje zakona ili običaja ratovanja, kao i za istrebljivanje, progon i nečovječna djela putem prisilnog premještanja. Vijeće je također utvrdilo da su ti zločini počinjeni kroz Tolimirovo učešće u dva udružena zločinačka poduhvata.

Cilj prvog poduhvata je bio da se od, otprilike, 11. jula do 1. novembra 1995. godine pobiju vojno sposobni muškarci bosanski muslimani iz enklave Srebrenica. Cilj drugog udruženog zločinačkog poduhvata je bio da se od marta do augusta 1995. godine prisilno ukloni i deportuje stanovništvo bosanskih muslimana iz enklava Srebrenica i Žepa.

Prvobitna optužnica protiv Zdravka Tolimira potvrđena je 10. februara 2005. godine, a objelodanjena je 25. februara 2005.

Tolimir je uhapšen 31. maja 2007. godine, a u pritvor Međunarodnog suda prebačen je 1. juna 2007. godine. Suđenje je počelo 26. februara 2010. godine, a presuda Pretresnog vijeća je izrečena 12. decembra 2012. gidine.

Tolimir je uložio žalbu na presudu Pretresnog vijeća, a žalbeni pretres je održan 12. novembra 2014.

Postupak protiv Zdravka Tolimira jedan je od 12 postupaka pred Međunarodnim sudom koji se tiču niza zločina koje su pripadnici snaga bosanskih Srba počinili nad bosanskim muslimanima nakon pada dvije zone pod zaštitom Ujedinjenih nacija, Srebrenice i Žepe, u julu 1995. godine. Devet od tih postupaka je okončano.

(Vijesti.ba/Fena)

BiH – Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da ne vidi razloga zbog kojih se muftija Zukorlić meša u dešavanja u BiH i zašto ga proziva.

Odgovarajući na pitanje novinara o navodima koje je obavio portal “Sandžak press” iz Novog Pazara da mu je Zukorlić uputio upozorenje, govoreći da će “odgovoriti Dodiku kad dođe u Bijeljinu, tako da više nikada progovoriti neće“, Dodik je pozvao Zukorlića da dođe u Banjaluku, pa da kaže šta ima.

Povodom tvrdnji Zukorlića pre nekoliko dana u Malmeu na osnivanju Bošnjačke nacionalne fondacije, reagujući na reči jednog od govornika na skupu koji je Dodika optužio za cepanje BiH, Dodik je naglasio da stoji iza svake svoje izjave u vezi sa BiH.

– BiH žele nasilno da izgrade i u toj funkciji su sada vidimo i muftija, i Mladen Ivanić i Mladen Bosić, i drugi. Po njima smo mi opozicija, remetilački faktor i meni je drago zbog toga, jer nismo izdajnici”, rekao je Dodik.

On je naglasio da onako kako Bošnjaci politički hoće BiH, to nije moguće, bez obzira da li je Milorad Dodik predsednik ili ne.

– Nikada neću dozvoliti da se smanji uloga Republike Srpske, a poveća BiH. Ne vjerujem u BiH, jer je ona promašeni međunarodni, politički i pravni projekat, rekao je Dodik.

On je istakao da BiH nije dobra ni Bošnjacima, jer ne osigurava život nikome ko ovdje živi i apsolutno ne vodi računa, čak ni da zaštiti domaću proizvodnju što se, kako je rekao, ponovo pokazalo i sada kada je riječ o situaciji sa proizvodnjom mleka.

Nova proizvodna hala fabrike tekstila “Džinsi” svečano je otvorena u Krupnju, na lokaciji nekadašnje “Krupanjke”, a prema rečima njenog direktora Tanera Bujukdžana u narednih šest meseci trebalo bi da zaposli još 100 radnika.

Ambasador Turske u Srbiji Mehmet Kemal Bozaj podsetio je da je, prilikom prošlogodišnje posete premijera Turske Srbiji Ahmeta Davutogluja, razgovarano s premijerom Srbije o povećanju turskih investicija i o otvaranju radnih mesta u našoj zemlji.

“Vučić je turskom premijeru rekao da je Krupanj prioritet i da tamo dovede investitora što je pre moguće. Predstavio nam je sve mogućnosti i olakšice koje bismo dobili u slučaju da ovde investiramo, i danas sam veoma ponosan što smo ispunili obećanje koje smo dali da ćemo dovesti investitore u Krupanj”, rekao je Bozaj.

Prema njegovim rečima investiranje u Krupanj predstavlja veliki izazov zbog veoma teških uslova, ali je istakao da je ljubav prema izazovima i hvatanje u koštac s njima zajednička karakteristika i Turaka i Srba.

Posle obilaska fabrike, razgovora s radnicima, ali i kratkog iskustva za šivaćom mašinom, premijer je zahvalio Vladi Turske i Bujukdžanu što su prihvatili molbu Srbije da investiraju u opštinu Krupanj, koja je u prošlogodišnjim poplavama preživela veliku katastrofu.

Prema njegovim rečima, osim kuća i puteva, opštini Krupanj najvažnije je bilo da dobije nova radna mesta.

“Mi smo u Krupanj, kao vlada, uložili dosta, renovirali smo halu, oprema ‘Krupanjke’ je prodata, a hala je data za dinar na dugoročni zakup. Verujemo da će ona biti puna”, rekao je Vučić, koji je izjavu direktora fabrike Bujukdžana da će posao dobiti još stotinu ljudi shvatio dočekao rečima:

“Taner, razumeli smo novih 100 radnika kao obećanje. Računamo na tih još 100 ljudi ovde da bude zaposleno, a onda vas čeka Vladičin Han. Birajte model, da li hoćete halu ili pare, kako god mislite, ali u Vladičinom Hanu nam treba do 300 zaposlenih. Nama bi to mnogo značilo”, istakao je Vučić.

Premijer je turskom privredniku zahvalio i što je, posle proizvodnje u Leskovcu, otvorio i fabriku u Krupnju, ocenivši to kao Bujukdžanovu privrženost i posvećenost poslu u Srbiji.

Premijer Srbije zahvalio je i potpredsedniku Vlade i ministru trgovine, turizma i telekomunikacija Rasimu Ljajiću na ogromnoj energiji i trudu koji je uložio u dovođenje investitora i otvaranje fabrike, dodavši da se na konkurs za rad u “Džinsi” fabrici u poslednja tri dana konkursa prijavilo 350 zainteresovanih radnika.

“Čujem da stižu zahtevi za posao, ne samo iz Krupnja, već i iz Loznice. Gledaćemo da u ovaj deo zapadne Srbije dovedemo još investitora, a od Tanera Bujukdžana očekujemo da radi dobro i uspešno”, rekao je Vučić.

Direktor “Džinsija” Taner Bujukdžan istakao je da je veoma srećan što je, posle Leskovca, dobio priliku da otvori još jednu proizvodnju u Srbiji, dodavši da za šest meseci očekuje još 100 zaposlenih radnika.

Kako je objasnio, proizvodnja u Krupnju danas je počela sa 62 radnika na 86 mašina.

“Pre godinu dana svi znamo kakva se elementarna katastrofa dogodila ovde, zbog čega nam je iskreno bilo žao, i nadam se da sam makar malo mogao da pomognem ovom gradu i narodu”, poručio je Bujukdžan.

Kako je istakao fabrika “Džinsi”, koju ne bi otvorio bez pomoći srpskog premijera, ministra Ljajića i ambasadora Turske u Srbiji Bozaja, “sada pripada Krupnju”.

“Ona ostaje vama, kao što je to ranije bilo sa Leskovcem. Nadam se da ćete sačuvati ovo blago, jer ono više ne pripada meni, već vama, vašim sugrađanima i opštini”, rekao je Bujukdžan.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je za sutrašnju “Politiku” da su 13. marta, kad je on stigao na aerodrom “Nikola Tesla”, tamo već bile stigle ekipe dva saniteta, ali nijedna novinarska ekipa.

“Pa zar zaista verujete da niko od novinara, da su ekipe čekale na aerodromu, ne bi odmah objavio fotografije ili snimak?” rekao je Lončar u delu intervjua koji je “Politika” večeras objavila na svom internet sajtu.

Ministar zdravlja, kako se navodi, prvi put posle tragedije govori o detaljima događaja te kobne večeri 13. marta, kada je izgubljeno sedam života.

Loncar kaže da je njegova uloga u toj priči bila da obezbedi transport životno ugrožene bebe od helikoptera do bolnice.

“Napravio sam kombinovanu ekipu od dva saniteta – hitne pomoći i lekara iz Instituta za zaštitu majke i deteta, gde je beba trebalo da bude prevezena, i čekao sam da mi jave gde će helikopter sleteti. Kada su me obavestili da je odredište VMA, tamo sam odmah uputio ekipe”, objašnjava dr Lončar.

On napominje da su sanitetske ekipe čekale na VMA da prihvate bebu, kada je javljeno da će zbog pogoršanih meteoroloških uslova biti promenjeno mesto sletanja i da će se helikopter spustiti na Aerodrom “Nikola Tesla”.

Zato je morao, kaže, da prebaci oba saniteta na drugo odredište i, da bi proverio lokaciju, pozvao je komandanta 204. vazduhoplovne brigade Predraga Bandića.

“Rekao sam mu doslovce ‘Ako treba, doći ću i ja, gde treba.’ Kada sam završio razgovor, u meni se rodio crv sumnje, da li je sve dobro organizovano, jer ja sam pre svega lekar, u timu sam spasavanja Urgentnog centra. Zato sam seo u svoj automobil i sam krenuo put surčinskog aerodroma”, ističe ministar zdravlja.

(blic tanjug)