Jerusalim — Izraelska ofanziva nastavljena u Gazi s novim vazdušnim napadima u kojima je poginulo više od 120 Palestinaca za pet dana vojne operacije.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je jutros pre početka jevrejskog šabata, dana odmora, da se Izrael protivi pritisku medjunarodne zajednice za postizanje prekida vatre.
“Pritisak medjunarodne zajednice nas neće sprečiti da uzvraćamo teroristima koji nas napadaju”, rekao je Netanjahu.
U telefonskom razgovoru s Netanjahuom, američki predsednik Barak Obama predložio je da SAD posreduju u uspostavljanju mira, izražavajući bojazan da će doći do eskalacije nasilja.
“SAD su spremne da utiču na uspostavljanje mira i prekida vatre postignutim sporazumom iz 2012. godine”, saopštila je Bela kuća.
Vašington je dodao da i dalje smatra palestinski radikalni pokret Hamas, koji kontroliše Pojas Gaze, terorističkom organizacijom.
SAD su spremne da utiču na Bliski istok, “kako bi se obustavili raketni napada iz Gaze i Libana”, dodala je Bela kuća.
U jutrošnjem napadu na Pojas Gaze poginulo je 16 Palestinaca i za pet dana ofanzive poginuo je ukupno 121 Palestinac, dok je više od 600 povredjeno.
U napadu su pogodjene džamije i domovi pripadnika Hamasa.
Prema informacijama iz Izraela, Hamas i Islamska država Irak i Levanta gadjali su medjunarodni aerodrom Ben Gurion na periferiji Tel Aviva i upozorile medjunarodne aviokompanije od opasnosti sletanja na izraelsku teritoriju.
Palestinci pripremaju predlog rezolucije o prekidu vatre
Palestinci i njihove pristalice u medjunarodnoj zajednici razmatraju predlog rezolucije Ujedinjenim nacijama kojom bi se osudilo svako nasilje nad civilima u izraelsko-palestinskom sukobu i pozvalo na “hitan, trajan i u potpunosti poštovan prekid vatre”.
U predlogu rezolucije se izražava “ozbiljna zabrinutost” zbog eskalacije nasilja i pogoršanja situacije na palestinskim teritorijama zbog izraelskih vojnih operacija, naročito u pojasu Gaze, kao i zbog velikog broja civilnih žrtava medju kojima ima i dece, navodi AP.
Savet bezebdnosti UN je duboko podeljen i često paralizovan kada je u pitanju izraelsko-palestinski sukob, budući da SAD brane bliskog saveznika Izrael, dok većina ostalih članica SB UN čvrsto podržavaju Palestince.
U palestinskom predlogu rezolucije se ne pominje više stotina raketa koje je Hamas, koji kontroliše Gazu, bacio na Izrael, pa ona, verovatno, ne bi bila prihvatljiva za SAD ako bi bila predstavljena u Savetu bezbednosti, navodi AP.
U tekstu rezolucije se pozivaju sve strane u sukobu da poštuju svoje obaveze iz Ženevske povelje o zaštiti civila u ratu, da se uzdrže od postupaka koji bi mogli dalje destabilizovati situaciju i da hitno preduzmu mere za postizanje sveobuhvatnog mirovnog sporazuma zasnovanog na rešenju dve države.
Prema predloženom tekstu, poziva se na “hitan mir i okončanje neprijateljskih dejstava u Gazi, uključujući raketne napade”, kao i obnavljanje prekida vatre iz 2012. godine i nastavak direktnih izraelsko-palestinskih pregovora u cilju postizanja mirovnog sporazuma i rešenja dve države.
U tekstu se, takodje, apeluje da civili budu zaštićeni.
Beograd — SPS koja je bila na vlasti kada je počinjen genocid u Srebrenici 11. jula 1995.jedina protiv inicijative da se taj dan proglasi danom sećanja na žrtve masakra.
Za razliku od njih Srpska napredna stranka smatra da bi Srbija trebalo da obeležava taj dan, iako su već godinama komandanta vojske RS Ratka Mladića veličali kao najvećeg srpskog heroja, piše Danas.
U kabinetu predsednika Srbije Tomislava Nikolića, dan nakon što su Žene u crnom predale molbu za pokretanje inicijative za obeležavanje tog dana, ćute i ne odgovaraju na pitanja Danasa kakav je stav predsednika o tom pitanju.
“A zašto onda ne bismo proglasili dan sećanja na progon nad svim žrtvama? Takav pristup izdvajanja masovnog zločina nije dobar, jer bismo onda morali i sve druge pogrome, da li nad srpskim, muslimanskim, hrvatskim, albanskim, ili bilo kojim drugim narodom, da tako obeležavamo, da imamo posebne datume za sve ostale narode koji su stradali u etničkom konfliktu. Mi Srbi isto tako imamo pogrom i u Oluji i onaj 2004. na Kosovu”, reči su Dijane Vukomanović, šefice poslaničkog kluba SPS u Skupštini Srbije, kojima je za Danas objasnila zbog čega se ta stranka protivi obeležavanju tog dana.
Međutim, prema rečima Zorana Babića, šefa poslaničkog kluba naprednjaka u parlamentu, “neophodno je podsećanje na strahovita dešavanja iz naše prošlosti”.
“Da li bi to bilo kroz dan sećanja na žrtve, da li kroz neke druge oblike, svejedno je. Najvažnije je da Beograd vodi ozbiljnu politiku dobrih odnosa sa susedima u regionu, odnosno da to ne bude samo deklarativne prirode”, zaključuje Babić.
Da je to pitanje važno i da bi taj dan trebalo obeležiti, slaže se i predsednik Političkog saveta DS Dragoljub Mićunović.
“Pripremiti teren najpre i obeležiti taj dan, svakako bi trebalo. Samo da to doprinosi miru, a ne nekakvim drugim ishodom”, smatra Mićunović.
Bojan Kostreš, zamenik predsednika LSV, ističe za Danas da svest u Srbiji još nije obuhvatila da se tamo dogodio genocid, stravičan masakr i koliko je važno da se to obeležava u Srbiji.
“Međutim, siguran sam da će doći dan kada će taj dan i u Srbiji biti obeležen onako kako dolikuje”, istakao je Kostreš.
Kraljevo — Na državnom putu Kraljevo – Raška, u Ušću kod Kraljeva dogodila se nezgoda u kojoj je jedna osoba izgubila život, a osmoro povređeno, sopštila PU u Kraljevu.
Do nezgode je došlo kada je kombi marke „opel“, nemačkih registarskih oznaka, kojim je u pravcu Raške upravljao A.T. (41), a u kojem se nalazililo osam putnika, od kojih dve starije maloletnice i četvoro dece, svi iz mesta Dobri Dub kod Tutina, sleteo sa puta u pravcu kretanja.
Putnik H.S. (44) je preminuo na licu mesta, dok su vozač i ostali putnici zadobili telesne povrede i prebačeni su u Zdravstveni centar „Studenica“ u Kraljevu.
Reč je o porodici koja se vraćala iz Nemačke u Tutin, a prema nezvaničnim saznanjima agencije Beta, pretpostavlja se da je vozač zaspao za volanom.
Nesreća se dogodila noćas oko ponoći.
Uvidjaj je izvršio zamenik Osnovnog javnog tužioca u Kraljevu u prisustvu policijskih službenika, navedeno je saopštenju MUP.
Fudbalski klub Novi Pazar i klinika Adžibadem iz Turske potpisali su u Beogradu ugovor o saradnji.
Ugovor su potpisali generalni sekretar novopazarskog superligaša Redžep Korać i direktor marketinga turske klinike Čagri Ilk.
“Drago nam je što šmo uspostavili partnerstvo s gigantom, koji je posle naših najtrofejnijih klubova prepoznao i Novi Pazar kao brend srpskog fudbala. Nadam se dugoj i uspešnoj saradnji”, rekao je Korać radiju Sto plus.
Predviđeno je da saradnja Novog Pazara i Adžibadema traje dve godine.
Pun mesec će nam sutra, 12. jula izgledati neuobičajeno veliko. To će biti jedna od retkih prilika da posmatramo tzv. Super Mesec.
To je naziv za pun mesec koji “narasta” kada se naš svemirski komšija nalazi relativno blizu naše planete.
Ta razdaljina varira jer zemljin satelit prati eliptičnu orbitu. Kada je pun i blizu Zemlje, deluje veće i svetlije nego obično.
Mesec će u subotu, kada se pojavi na horizontu, posmatraču izgledati orgoman, ali to je samo iluzija izazvana njegovom trenutnom pozicijom na nebu. Ovog leta nas očekuju još dva super Meseca: 10. avgusta i 9. septembra.
Prošle godine je bilo čak tri Super Meseca za redom.
Turska Agencija za međunarodnu saradnju i koordinaciju (TIKA) je u petak poslala najpotrebnije namirnice palestinskim porodicama pogođenim smrtonosnoj izraelskoj zračnoj ofanzici na Pojas Gazze, u kome je od ponedjeljka poginulo najmanje 100 Palestinaca.
“U petak smo poslali hranu i medicinsku opremu vrijednu jedan milion dolara,” kazao je Muhamed Murtegi, predstavnik TIKA-e za Gazzu, u izjavi za Anadolu Agency.
“Turska vlada razmatra slanje goriva na pojedine lokalitete u Gazzi, kako bi pomogla u prevazilaženju humanitarne i ekonomske krize,” rekao je Murtegi.
Turski premijer Recep Tayyip Erdogan, koji je i dao instrukcije za slanje humanitarne pomoći u Gazuu, osudio je izraelsku zračnu kampanju, u kojoj je do sada smrtno stradala stotina Palestinaca, najvećim dijelom civila.
Izraelski borbeni avionu su u posljednja četiri dana neprestano bombardovali Gazzu, u operaciji koju su nazvali “Zaštitna ograda” pokrenutoj s ciljem da stanu u kraj napadima iz opkoljene enklave.
Palestinski pokreti otpora sa sjedištem u Gazzi su pak nastavili sa ispaljivanjem raketa kratkog dometa na Izrael, bez ljudskih žrtava, u znak odmazde na izraelske zračne napade.
Tek rijetki progovaraju više i glasnije o ovom stravičnom događaju, a među njima je i B92 koji donosi opširan tekst o zulumu iz 1995., ne libeći se da ga nazove pravim imenom – genocid!
U srbijanskim medijima danas je gotovo nemoguće naići na bilo kaku informaciju o 19-godišnjici genocida u Srebrenici, a i tamo gdje je objavljena pominju se samo ‘navodni zločini’. Tek rijetki progovaraju više i glasnije o ovom stravičnom događaju, a među njima je i B92 koji donosi opširan tekst o zulumu iz 1995., ne libeći se da ga nazove pravim imenom – genocid!
Ovaj tekst sumira bolne činjenice za koje u Srbiji malo ko želi znati, stoga ga prenosimo originalu:
U Memorijalnom centru Potočari biće održana komemoracija i sahranjeni posmrtni ostaci 175 žrtava identifikovanih u poslednjih godinu dana. U Federaciji BiH je proglašen Dan žalosti. U federaciji BiH proglašen je Dan žalosti povodom kako su naveli “sećanje na genocid i veliko poštovanje prema žrtvama genocida, kao i brige o njihovim porodicama”.
U vreme rata u BIH Srebrenica je bila muslimanska enklavu u istočnoj BiH koja je formalno bila pod zaštitom UN. Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom VRS pod komandom generala Ratka Mladića u grad.
Holandski bataljon UN bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga. Mladić je tada televiziji sa Pala izjavio da se nalazi u “srpskoj Srebrenici”, da grad “predaje srpskom narodu” i da je “došlo vreme za osvetu Turcima” na tom prostoru.
Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.
U izveštaju holandskih stručnjaka, objavljenom 10. aprila 2002. i u kome se navode rezultati istraživanja okolnosti pada Srebrenice tokom rata u BiH, ocenjeno je da holandska vlada i UN snose deo odgovornosti za masakr Muslimana 1995. godine. Nakon toga holandska vlada i načelnik Generalštaba holandske vojske podneli su ostavke.
U izveštaju vladine Komisije za Srebrenicu navedeno je da je tokom ofanzive srpskih snaga na tadašnju “zaštićenu zonu” u julu 1995. ubijeno 7.800 Bošnjaka.
Za genocid u Srebrenici 1995. optuženi su vodje bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić. Karadžić je uhapšen 21. jula 2008, nakon 13 godina skrivanja, a Mladić u maju 2011, posle 16 godina skrivanja, i njima je u toku sudjenje pred Haskim tribunalom za ratne zločine.
U decembru 2012. Haški tribunal je osudio generala Zdravka Tolimira, bivšeg pomoćnika Ratka Mladića i ratnog šefa obaveštajne službe Glavnog štaba VRS, na doživotnu kaznu zatvora, proglasivši ga krivim za genocid nad Muslimanima iz Srebrenice.
Žalbeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 28. februara prošle godine, bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića optužbi za pomaganje i podržavanje zločina nad Muslimanima u BiH 1993-95. i nad Hrvatima u Hrvatskoj. Perišić je u prvostepeno bio osudjen na 27 godina zatvora.
Tri meseca kasnije isto veće Haškog tribunala oslobodilo je i bivšeg načelnika službe državne bezbednosti Srbije Jovicu Stanišića i njegovog pomoćnika Franka Simatovića krivice za zločine nad nesrbima tokom rata u Hrvatskoj i BiH.
Za genocid na srebreničkim Mulimanima Haški tribunal je u junu 2010. osudio bivše oficire VRS Vujadina Popovića i Ljubišu Bearu na kaznu doživotnog zatvora. Istovremeno su osudjena i ostala petorica oficira vojske i policije RS – Drago Nikolić na 35 godina zatvora, Ljubomir Borovčanin na 17, Vinko Pandurević na 13, Radivoje Miletić na 19 i Milan Gvero na pet godina zatvora.
Za zločin u Srebrenici prvi je osuđen 1998. na pet godina zatvora Dražen Erdemović, pripadnik diverzantskog odreda VRS, koji je bio pod komandom Mladićevog Glavnog štaba.
On je priznao da je učestvovao u masovnoj egzekuciji Muslimana iz Srebrenice 16. jula 1995. na poljoprivrednom dobru Branjevo kod Pilice. Prema njegovoj proceni, toga dana na tom mestu ubijeno je oko 1.200 muškaraca i dečaka.
General VRS Radislav Krstić osudjen je 2001. na 46 godina zatvora za genocid u Srebrenici, a četiri godine kasnije kazna mu je smanjena na 35 godina zatvora za pomaganje i podržavanje genocida.
Bila je to prva presuda Haškog tribunala za genocid.
General Krstić je u vreme zločina bio zamenik, a potom i komandant Drinskog korpusa VRS. Sudije su ocenile da je dokazano da je general Krstić preuzeo komandu korpusa 13. jula 1995. i da su jedinice Drinskog korpusa i jednice Glavnog štaba VRS, od 13. do 19. jula 1995, ubile izmedju 7.500 i 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka.
Krstić je tokom suđenja imenovao Ratka Mladića i još petoricu oficira kao odgovorne za masakr Muslimana u Srebrenici.
Za zločine u Srebrenici Tribunal u Hagu osudio je i bivše oficire VRS Momira Nikolića na 27 godina zatvora, Vidoja Blagojevića na 18, Dragana Obrenovića na 17 i Dragana Jokića na devet godina zatvora.
U znak sećanja na ubijene Bošnjake, u Potočarima kod Srebrenice izgradjen je Memorijalni centar, koji je zvanično otvorio bivši predsednik SAD Bil Klinton 20. septembra 2003. godine.
Na groblju u sklopu Memorijalnog centra, sahranjuju se posmrtni ostaci identifikovanih žrtava. Iz masovnih grobnica do sada je identifikovano i pokopano 6.066 žrtava. Pronadjene su na više od 150 različitih lokaliteta na području Podrinja, od toga 74 masovne grobnice.
Komemoraciji povodom desetogodišnjice obeležavanja tog zločina, 2005, prisustvovalo je više od 50 predstavnika država i medjunarodnih organizacija, medju kojima je bio i predsednik Srbije Boris Tadić.
Komemoraciji nije prisustvovala tadašnja glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte u znak protesta što su glavni osumnjičeni i dalje bili na slobodi, Radovan Karadžić i Ratko Mladić.
Početkom jula 2006. Vlada Srbije osudila je sve ratne zločine u jugoslovenskim ratovima, medju kojima su posebno pomenuti zločini nad Muslimanima u Srebrenici i Srbima u Bratuncu.
Četiri godine kasnije Skupština Srbije usvojila je Deklaraciju kojom se osudjuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, na način utvrdjen presudom Medjunarodnog suda pravde.
Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu prema kojoj je u Srebrenici počinjen genocid.
Rezolucije o Srebrenici kojima se potvrdjuje ta odluka Medjunarodnog suda pravde doneli su parlamenti zemalja EU, Kanada, SAD i Australija. Odlukom Evropskog parlamenta, iz januara 2009, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Državni parlament BiH proglasio je 11. jul danom sećanja u Federaciji BiH, ali ne i na teritoriji cele države, zbog protivljenja poslanika RS.
Uoči obeležavanja 15. godišnjica masakra u Srebrenici Skupština RS odbila je da usvoji rezoluciju kojom se osudjuje taj zločin.
U aprilu prošle godine Holandsko ministarstvo odbrane saopštilo je da će holandska država isplatiti po 20.000 evra odštete rodjacima trojice Muslimana, koje su holandski oficiri izbacili iz svog logora, a koji su potom ubijeni 1995. u Srebrenici.
Tom presudom po prvi put je neka država proglašena odgovornom za delovanje svojih vojnika koji rade pod okroljem mandata UN.
Pred holandskim sudom u toku je i proces po tužbi koju su 2007. podnele porodice žrtava genocida u Srebrenici protiv države Holandije i njenih pripadnika “plavih šlemova” UN u BiH zato što nisu sprečili taj masakr.
Grupa nevladinih organizacija zatražila je najvisih državnih organa Srbije da 11. jul proglase za “Dan sećanja na genocid u Srebrenici”.
Zahtev je upućen predsedniku Srbije, i vladi i parlamentu, uz obrazloženje da je to izuzetno značajno zbog vraćanaj dostojanstva žrtvama, suočavanja s prošlošću, pomirenja u rergionu i nastavak evropskih integracija.
Tu inicjativu su pokrenuli Centar za kulturnu dekontaminaciju, Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Inicijativa mladih za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava i “Žene u crnom”, februara 2009 godine.
Do toga je došlo pošto je 15. januara 2009. Evropski parlament usvojio Rezoluciju o 11. julu, kao “Danu sećanja na genocid u Srebrenici”, rekla je predstavnici “Žena u crnom” Violeta Đikanović, podsetivši da je taj zahtev podržalo više od 100 nevladinih organizacija.
Skupština Srbije usvojila 31. marta 2010. Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, ali nije proglasila 11. jul kao “Dan sećanja na genocid u Srebrenici”.
SARAJEVO – Ko je, prije 19 godina za samo nekoliko dana ubio najmanje 8.372 Srebreničana? Prema jednoj od najvažnijih presuda Suda Bosne i Hercegovine iz 2012. godine u predmetu protiv Franca Kosa i drugih, veliki dio tog krvničkog posla obavio je zloglasni 10. diverzantski odred Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, prenosi bh. novinska agencija Patria (NAP).
Sud BiH je u tom predmetu osudio četiri pripadnika krvničkog odreda Franca Kosa, Stanka Kojića, Vlastimira Golijana i Zorana Goronju na dugotrajni zatvor zbog zločina protiv čovječnosti.
Oni su osuđeni za učešće u napadu na Srebrenicu, no glavni njihov zadatak bio je strijeljanje i istrebljenje zarobljenih Bošnjaka iz Srebrenice nakon pada.
Nakon zauzimanja Srebrenice od strane snaga bosanskih Srba cjelokupno bošnjačko stanovništvo protjerano je iz zaštićene zone, kako je navedeno u presudi „dana 16. jula 1995. godine, u periodu od 10:00 do 15:00 sati, je oko 800 muškaraca Bošnjaka dovezeno iz škole u selu Gornja Pilica, opština Zvornik, na Ekonomiju – farmu Branjevo, u blizini sela Pilica, kao mjestu pogubljenja“.
– Franc Kos, Stanko Kojić, Zoran Goronja i Vlastimir Golijan, na toj lokaciji, zajedno sa još par pripadnika 10. diverzantskog odreda, pucajući iz automatskih pušaka, a Stanko Kojić i iz pištolja, a Zoran Goronja i iz puškomitraljeza M-84, s namjerom da liše života, po prijekom postupku pogubili oko 800 zarobljenih muškaraca Bošnjaka iz enklave Srebrenica, starosne dobi od 18 do 60 godina, od kojih su neki imali poveze na očima i rukama, nakon čega su Franc Kos i Stanko Kojić, zajedno sa još jednim pripadnikom 10. diverzantskog odreda, usmrćivali strijeljane pucajući im u glavu kako bi se uvjerili da niko nije preživio. Uprkos tome strijeljanje su preživjela dva muškarca – navedeno je u presudi.
Zločinac Kos, po nacionalnosti Slovenac koji je uhapšen u Hrvatskoj gdje se skrivao, tokom procesa nije pokazivao nikakvo kajanje zbog ubistva stotina ljudi. Na svjedočenju svom šefu Radovanu Karadžiću je hladno opisivao likvidacije.
– Trojici ili četvorici utroba je virila… Kukaju, mole… Ja sam im pucao u glavu, da im prekratim muke… Rekao sam: ‘Ljudi, ovako ne može više…’ Onda smo izvodili po deset zarobljenika” – govorio je Kos u haškoj sudnici, dodavši da je egzekucija nastavljena iz automatskih pušaka.
On je dodao da je poslije petog ili šestog autobusa neko kazao da moraju brže da strijeljaju.
– Nije im odgovaralo to što smo strijeljali polako, sa dva-tri metka u potiljak – rekao je Kos. Svjedok je izjavio da su on i drugi pripadnici Odreda kazali da ne mogu brže zato što su gladni i žedni. Strijeljanje su, po Kosovom iskazu, nastavili vojnici VRS-a iz Bratunca, koji su zarobljene poznavali i maltretirali ih.
Četvorica zločinaca su pravosnažno osuđeni na ukupno 112 godina zatvora, prenosi NAP.
DEN HAAG – U sklopu obilježavanja 11. jula 1995. godine, 19. godišnjice od genocida nad Bošnjacima “Sigurne zone UN-a”, ove godine je po drugi put i u Holandiji organiziran “Marš mira” uz poruku da se Srebrenica nikada ne zaboravi.
Više desetina ljudi marširalo je rutom dugom 11 kilometara od Wassenaara do Den Haaga. Učesnici su tokom marša prošli i pored zatvora u Scheveningenu. Poslije pada srebreničke enklave prije 19 godina ubijeno je više od 8000 ljudi od strane srpskih snaga pod komandom generala Mladića. Nakon današnjeg ukopa 175 žrtava, u Potočarima je sada smiraj našlo 6.241 žrtava. Do sada je pronađeno 7.100 skeleta, dok se za 1.200 još traga.
