U Turskoj je u ponoć, sa petka na subotu, na snagu stupila zabrana emitovanja političkih sadržaja i predizbornog oglašavanja. Zabranu su zvanično obznanili Visoko izborno vijeće i Vrhovno televizijsko vijeće.
Političkim strankama i njihovim kandidatima neće biti dozvoljeno da u naredna 24 sata učestvuju u televizijskom ili radijskom program, saopšteno je iz Visokog izbornog vijeća.
Zabranjeno je prenositi i bilo kakave rezultate, komentare ili predviđanja izbornih rezultata u 24-satnom periodu između subote i nedjelje. Zabrana za izborne rezultate nastupa u subotu, u 18,00 sati.
Medijskim kućama je dozvoljeno da objavljuju vijesti vezane za izborne rezultate tek od nedjelje, u periodu između 18,00 i 21,00 sat.
Medijima će biti dozvoljeno da slobodno izvještavaju o izborima u nedjelju, nakon 21,00h, saopšteno je iz Visokog izbornog vijeća, iako bi se zabrana mogla ponovo uvesti, ukoliko se za to ukaže potreba.
– Značajni izbori –
Od nedjelje, 30. marta, od 06,00 sati, kada će započeti izborni proces na istoku Turske, nastupiće i zabrana prodaje alkohola, koja će trajati do ponoći. Osim toga, u nedjelju će nošenje oružja biti dozvoljeno isključivo pripadnicima snaga sigurnosti.
Građani Turske će u nedjelju izaći na lokalne izbore, gdje će izabrati gradonačelnike, načelnike opština, članove gradskih vijeća i “muhtare” – lidere ruralnih i mjesnih zajednica.
Međutim, za mnoge građane Turske i međunarodnu zajednicu, značaj predstojećih izbora je daleko izvan lokalnih administracija. Očekuje se da će rezultati ovih izbora imati daleko veći odraz kako na politiku u zemlji, tako i na prostore izvan njenih granica.
Plavi će kraj Moravice pokušati da sruše još jednu tradiciju i prvi put u zvaničnim odmeravanjima snaga, savladaju Javor u gostima. Trener fudbalera Novog Pazara Zoran Njeguš napominje da poraz u subotu, svakako nije opcija njegovom timu, koji grabi ka trećem mestu.
“Njima je ovo možda i poslednji voz za opstanak, ali ako želimo u Evropu ne odgovara nam da izgubimo. Svako ima svoj ulog, trebaće puno živaca i strpljenja, a mi ćemo sačekati šansu da dođemo do bodova”,smatra mladi stručnjak, koji je svojevremeno bio na klupi Ivanjičana, a bez obzira na lošu situaciju Javora, dosta ih uvažava.
“Teško je tamo igrati, a nedavno im se vratio iskusni trener Slavenko Kuzeljević. Respektujem ih, imaju kvalitet i takmičarski duh. To je moj bivši klub, vodio sam ih nekih osam meseci, ali prošlo je dosta vremena. Imao sam sreću da pre tri i po godine dođem u Javor koji je dobro selektirao Radovan Ćurčić”, podseća Njeguš.
Recept za pobedu se sastoji od nekoliko bitnih segmenata.
” Moramo sprečiti centaršuteve prema snalažljivom napadaču Stevanu Račiću. Od ostalih, Predrag Đorđević je dobar bek, a Nemanja Vidić odličan vezni igrač. Ipak, ako želimo da dobijemo, moramo biti bolji u svim segmentima, a gol nas približava cilju.
Protiv OFK Beograda smo se zahvaljujući jednom golu vratili kući s tri boda. Dobro radimo defanzivni blok, primamo malo golova, a činjenica je da ih Javor malo daje. Statistika može mnogo reći, može i da prevari, ali moramo da imamo plan kako da dođemo do bodova i da ga se pridržavamo”, rekao je Njeguš i dodao da još nije odlučio kome će ukazati šansu kraj Moravice. „ Imam par dilema oko sastava, mnogo zavisi od vremenskih uslova Ako bude kiše, biće dosta duela, pa ću shodno tome i odlučiti“, zaključio je kormilar plavih, koji jedino neće moći da računa na Ivana Obrovca. Ovaj poudani vezista će izostati zbog povrede zadnje lože na meču sa Vojvodinom.
Inače, Kecap i drugovi će u Ivanjici, u utakmici koja počinje u subotu u 14:30, imati podršku oko 300 svojih navijača.
Što se bodovnog salda tiče, Novi Pazar je četvrti na tabeli sa 34 boda, a Javor je na pretposlednjem mestu sa upola slabijim učinkom.
E. Nailović
Zaštitnik građana i poverenica za zaštitu ravnopravnosti oštro osudili poziv na linč “Žena u crnom”. Ta NVO najavila tužbu protiv Radomira Počuče.
Nevladina organizacija “Žene u crnom” saopštila je da će pokrenuti sudski postupak protiv portparola Protivterorističke jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, koji je na društvenoj mreži Fejsbuk pozvao na linč te organizacije.
Koordinatorka “Žena u crnom” Staša Zajović rekla je da će ta organizacija pokrenuti više akcija kako bi ovakve pretnje i pozivi na linč bili kažnjeni.
“Akcije ćemo pokrenuti na nivou krivičnih prijava, ali i preko kontakata sa predstavnicima međunarodne zajednice i međunarodih mreža za ljudska prava. Neophodno je izvršiti pritisak na institucije kako bi se onemogućili i sprečili ovakvi napadi koji su usledili odmah nakon izbora”, rekla je Zajovićeva za Radio Novi Sad.
Među prvima je reagovao zaštitnik građana Saša Janković, koji je za B92 rekao da očekuje od MUP-a da utvrdi autentičnost naloga na Fejsbuku i inicira krivični i disciplinski postupak.
Poziv na linč osudila je i poverenica Nevena Petrušić.
Da podsetimo. Portparol protivterorističke jedinice MUP-a Radomir Počuča je na svom nalogu na Fejsbuku, na vest da “Žene u crnom” obeležavaju 15 godina od zločina nad albanskim civilima na Kosovu, pozvao navijače da se obračunaju sa “Ženama u crnom”.
“Mislim da ovo ne bi trebalo da se održi. Gospodo huligani, Delije, Grobari, radovci, Firmaši, umesto da trošite pesnice između sebe, a veliki ste rodoljubi udužite se”, napisao je Počuča i nastavio poziv na linč vulgarnim stilomu.
Poruka na tom profilu na Fejsbuku je tokom jutra uklonjena, a državni sekretar MUP-a Vanja Vukić je rekao da Počuči ugovor o delu ističe u aprilu i da najverovatnije neće biti produžen. “Počuča je svoj stav izneo na privatnom Fejsbuk profilu, ali Ministarstvo najoštrije osuđuje njegov postupak”, kazao je Vukić.
Zamenik direktora BIA Dragan Marković saslušan je u Upravi kirminalističke policije u istrazi koja se vodi protiv Dragoljuba Peurače u svojstvu građanina.
Drugi čovek BIA pričao je o saznanjima u slučaju Peurača, odnosno primanju mita za koje se tereti direktor Inspekcije za rad. Kako saznaje B92 Marković nije prošao na poligrafu i to na ključnim pitanjima vezanim za uzimanje novca i za Peuraču.
Četiri sata drugi čovek BIA odgovarao je na pitanja o slučaju Dragoljuba Peurače uhapšenog zbog sumnje da je primao mito. Peurača se tereti da je na dan kada je uhapšen u hotelu Hajat uzeo mito od 65 hiljada evra. Na tom mestu istoga dana sreo se i sa Draganom Markovićem Markonijem.
“Pitanje je da li je Marković znao šta je Peurača radio, odnosno ono za šta je osumnjičen. I to je pitanje na koje bi dalja policijska istraga trebalo da da odgovor. Cela ta akcija primopredaje novca je snimana i policija zna da li je Marković tu učestvavoa, da li je imao nekog udela, da li je sedeo sa Peuračom osumnjičenim ili sa ovima koji su davali novac”, kaže Dušan Telesković novinar Politika.
Ovaj slučaj po svemu sudeći je kap koja je prelila čašu jer bi prema sazanjima B92 uskoro trebalo da bude pokrenut zahtev za smenu drugog čoveka BIA, ali i detaljna istraga da li postoje još neki slični slučajevi u kojima se pominje Markovićevo ime.
U “slučaju Peurača” Dragan Marković mogao bi ponovo da bude pozvan na saslušanje čak i u svojistvu osumnjičenog, ukoliko se takvi dokazi pojave.
“Koliko smo mi upoznati policija proverava njegovu komunikaciju sa osumnijčenim Peuračom i odrediće se iskazom koji je dao. Istraga se nastavlja, proveravaće se, pretpostavljam, i sva preduzeća koja je kontrolisao Peruača tako da to može da bude jedna ozbiljna istraga i jedan skandal”, s,atra Vuk Cvijić iz Blica,
U “slučaju Peurača” narednih dana očekuju se novi saslušanja jer se se pojavili još neki svedoci i preduzeća koja tvrde da im je Peurača uzimao novac.
Predsednik Rusije Vladimir Putin ne koristi mobilni telefon niti je veliki ljubitelj tehnologije i zbog toga je američkim špijunima jako teško da ga prisluškuju.
Početkom meseca Rusija je počela da preuzima Krim, a špijunske agencije SAD naišle su na zabrinjavajuću tišinu na mestu koje su najpažljivije osluškivali – digitalni prostor oko Vladimira Putina i njegovih vojnih šefova.
Tajne službe nisu uspele da presretnu bilo kakvu komunikaciju na početku invazije Krima.
Međutim, bez obzira na maštu špijuna, objašnjenje za ovo je znatno prostije nego što su oni očekivali: Putin, po sopstvenom priznanju, nema telefon koji bi SAD mogle da prisluškuju, a nije ga moguće ni zvati čovekom interneta.
Koliko god se ovo činilo čudnim u 21. veku, Putinove donekle zastarele navike komunikacije čine ga jako teškom metom za prisluškivanje. Za razliku od nemačke kancelarke Angele Merkel čiji telefon je bio kompromitovan i koju su tajne službe SAD prisluškivale godinama.
Sa druge strane, Putin ne šalje SMS poruke, niti ga zanimaju društvene mreže. Sve potrebne informacije dobija na dnevnim sastancima sa svojim tajnim službama.
„Da posedujem mobilni telefon, on nikada ne bi prestajao da zvoni. Čak i kada mi kućni telefon zazvoni, ja se ne javljam“, izjavio je Putin jednom prilikom.
Iako se sve ovo može činiti čudno za vođu zemlje koja ima više aktivnih telefona nego žitelja i više internet korisnika od bilo koje zemlje u Evropi, ova Putinova tehnofobija predstavlja deo tradicije u Rusiji.
U pitanju je tradicija koja je starija od telefona i koja seže u vreme kada je ova zemlja bila industrijska policijska država.
U vreme Sovjetskog saveza prisluškivanje je bilo toliko uobičajeno da su se ljudi stalno podsećali da je putem telefona dozvoljeno deliti samo one najbeznačajnije stvari.
U Putinovom slučaju, Kremlj izdvaja veliki napor kako bi razgovori ostali privatni. Ruska škola kriptografije već dugo vremena predstavlja branu stranim tajnim službama kada su ovi razgovori u pitanju.
Početkom 2009. godine američke i britanske tajne službe pokušale su da prisluškuju Dmitrija Medvedeva, koji je tada bio predsednik Rusije, tokom samita svetskih vođa u Londonu.
Oni su tada uspeli da podmetnu prisluškivače, sudeći po dokumentima do kojih je došao britanski list Gardijan, ail nisu uspeli da pobede bezbednosne mere koje je postavio Kremlj.
BEOGRAD – Teške reči koje je Sulejman Ugljanin tokom izborne kampanje izgovorio na račun Rasima Ljajića, optužujući ga za organizovanje i naručivanje ubistava članova SDA i druga krivična dela, mogle bi ga koštati ministarskog mesta u Vladi Srbije.
Mada se Ugljanin, čija je SDA osvojila tri poslanička mandata, javno nudi Vučiću, Ljajić je kategoričan „da neće ni da sedi u istoj prostoriji gde i Ugljanin, a kamoli da bude u istoj vladi u kojoj je i lider SDA“.
Gradonačelnik Novog Pazara dr Meho Mahmutović i drugi čelnici Sandžačke demokratske partije (SDP) traže od Vučića da konačno otvori „dosije“ o Ugljaninovoj vladavini Novim Pazarom (dok je bio gradonačelnik) kada je, po nalazima republičkih inspekcija „isparilo“ više od deset miliona evra. Dok su bili u koaliciji sa Ugljaninom, lideri SDP-a nisu pominjali ove silne milione, jer su se jedni i drugi bojali Zukorlića.
Na Ugljanina će se ići i zbog zloupotrebe novca Agencije za održivi razvoj, koja je bila pod njegovom kontrolom, a koja je krave, kultivatore i plastenike šakom i kapom delila stranačkim aktivistima, pa čak i nekima koji žive u centru Novog Pazara. Ispitivanje načina trošenja državnih sredstava u Sjenici je, na insistiranje poljoprivrednika, najavio i ministar pravde Nikola Selaković.
Ipak, uprkos svemu tome, moguće je da će Ugljanin biti ministar i u novoj Vladi. Njega bi mogli da preporuče: uspeh u Sandžaku gde je osvojio najviše bošnjačkih glasova, uključivanje manjina u rad Vlade i preporuke iz Ankare koje su ga i ranije „ubacivale“ u kabinete.
Putuj muftija, ne misli na džamiju
Svestan da je izgubio uticaj, muftija Muamer Zukorlić „seli“ se u severnu Crnu Goru gde se, uprkos što ova država ima Islamsku zajednicu i reisa Rifata Fejzića, već proglasio za glavnog muftiju crnogorskog Sandžaka. Njegova stranka BDZ drži promotivne skupove u Rožajama, Beranama i Bijelom Polju i pokušava da na sledećim izborima ostvari bolje rezultate nego u srpskom delu Sandžaka.
Glasači će u nedjelju izabrati gradonačelnika Istanbula, ključnog grada za AK Parti.
Izbor za gradonačelnika Istanbula, koji će se održati u nedjelju, odrediće sudbinu najveće turske provincije, iste one u kojoj je počela priča vladajuće AK Parti.
Kandidat Stranke pravde i razvoja (AK Parti), aktuelni gradonačelnik Kadir Topbaš, osvojio je 44,2 posto glasova na izborima 2009. godine. Ostalo je tek dva dana do lokalnih izbora na kojima će od građana zatražiti podršku za treći uzastopni mandat na ovoj poziciji.
Njegov protukandidat će biti Mustafa Sarigul, načelnik istanbulske opštini Sisli – centra trgovine i shoppinga u Gradu na Bosforu. Sarigul je član glavne opozicione stranke: Republikanske narodne partije (CHP) i povratnik je na političku scenu od novembra prošle godine. Razlog njegovog izostanka u prethodnom periodu bio je interni sukob sa bivšim liderom stranke CHP – Denizom Baykalom.
Izbori koji će se održati u nedjelju odlučiće gradonačelnika Istanbula, poziciju koja je u periodu između 1994. i 1998. godine povjerena sadašnjem premijeru Republike Turske – Recep Tayyip Erdoganu.
Erdogan je na toj poziciji bio veoma uspješan u riješavanju ključnih pitanja poput nedostataka u vodosnabdijevanju, zagađenja i saobraćajnih gužvi.
Nakon više od jednog desetljeća, u Istanbulu se provodi nekoliko novih, ambicioznijih projekata: treći most preko Bosfora, treći međunarodni aerodrom i umjetni plovni put nazvan “Canal Istanbul” dizajniran tako da na minimum smanji rizik brodovima koji prevoze sirovu naftu preko Bosfora.
Sarigul, kao glavni opozicioni kandidat, protivi se lokacijama i načinima provođenja projekata, tvrdeći da će uzrokovati štetu okolišu. Smatra da ih je potrebno relocirati na neka druga mjesta. Topbaš, međutim, tvrdi da su njegove tvrdnje lažne i bazirane na političkim kalkulacijama.
Bosfor je transportni koridor za najmanje 55 hiljada brodova godišnje. Oko 16 hiljada brodova su tankeri, koji prevoze gorivo i za koje Topbaš tvrdi da su uzrok brojnih požara u proteklih nekoliko godina, što ugrožava ostali saobraćaj u ovom moreuzu.
Ukoliko bude izabran za gradonačelnika Istanbula, Sarigul planira obnovu njegovog distrikta Beyoglu, na evropskoj strani. Najavio je uklanjanje reklamnih panoa i klima-uređaja koji vise na zidovima zgrada. Izgradnja školskih ustanova otpornih na zemljotrese je još jedan od planova u Sarigulovoj kampanji. Njegov plan je srušiti 50 postojećih školskih zgrada, a zatim ih ponovo izgraditi.
Topbaševa kampanja uključuje i obnovu gradskih šumaraka u osam regija koje okružuju Istanbul, u narednih pet godina.
– Ankara između AK Parti i MHP –
Gradonačelnik Ankare, Melih Gokček, na toj je poziciji već rekordnih 20 godina. Njegov najjači protukandidat je Mansur Yavas, kandidat Stranke nacionalističkog pokreta (MHP). Njihove kampanje su fokusirane na poboljšanje javnog transporta u glavnom gradu Turske i očuvanju starih dijelova grada.
– Izmir: Uporište turskih ljevičara od 1999. godine –
Izborna neizvjesnost vlada i u trećem po veličini gradu u Turskoj. Njegova populacija, od oko četiri miliona stanovnika, odlučivaće između bivšeg turskog ministra prometa – Binali Yildirima, kandidata AK Parti i aktuelnog gradonačelnika Aziza Kocaoglua, kandidata CHP, koji tu funkciju obnaša od 2004. godine.
Njihove kampanje baziraju se na basnoslovnim infrastrukturnim ulaganjima u transport, ubrzavanje ekonomije i otvaranje novih radnih mjesta.
Yildirim najavljuje 35 “projekata divovskih razmjera” – simbolično, po broj 35, što je oznaka automobilskih tablica za Izmir. Ukupna vrijednost projekata je 17,46 milijardi turskih lira.
Kocaoglu pak namjerava dalje razvijati rekreativne zone oko Izmirskog zaljeva i unaprijediti javni transport u ovom milionskom priobalnom gradu.
Turske vlasti su poništile pasoš islamskog učenjaka Fethullaha Gulena, koji je koristio 1999. godine, prilikom putovanja u Sjedinjene Američke Države, saopštili su zvaničnici u petak.
Ured guvernera provincije Erzurum, njegovog rodnog mjesta, poništio je Gulenov pasoš zbog netačnosti podataka koje je upisao u zahtjevu za izdavanje putne isprave, 1990. godine.
U ovom momentu nije najjasnije da li će poništenje pasoša zakomplicirati Gulenovu dozvolu o privremenom boravku u SAD-u rezultirati njegovom ekstradicijom.
Gulen je napustio Tursku 1999. godine, navodno zbog zdravstvenih razloga i otputovao u Sjedinjene Američke Države. Nakratko nakon njegovog odlaska, turski tužioci su otvorili pravni slučaj protiv njega, po optužbi za napad na sekularnu državu. Optužbi je oslobođen 2008. godine.
Trenutni sastav turske vlade optužio je grupu Gulenovih sljedbenika za formiranje “države unutar države” – mahom u policijskim i pravosudnim strukturama, sa jakim insotranim vezama. Osim toga, optužbe su upućene i zbog prisluškivanja na hiljade ljudi i pokušaj rušenja Vlade.
Član Akademije nauka BiH Muhamed Filipović upozorava da se budućnost ne može graditi tako što će se Republika Srpska nazivati “genocidnom” i ističe da u BiH ne postoji “temeljni narod”.
On smatra da se na tom terminu insistira i zato što je međunarodna zajednica pristala na to, “jer joj je bilo lakše da problem sa kojim se suočila rješava na taj način da jednima prizna pravo da budu žrtve genocida, a drugima prizna pravo da prave sebi republiku”.
Filipović ističe da temeljni narod, kao istorijski, pravni i državni pojam – ne postoji:
“BiH počiva na stanovništvu, koje je oduvijek etnički i vjerski šareno i ne bih se nikada složio da se pravi takve diferencije”.
On pojašnjava da se može govoriti o narodu koji je najbrojniji, koji je eventualno ekonomski najrazvijeniji, odnosno da se mogu ispitivati i definisati one osobine koje se mogu činjenično registrovati i dokazivati, ali da “temeljnom narodu” nema mjesta u tom kontekstu.
Filipović navodi da svaki jezik ima nacionalnu odrednicu i smatra da ne može biti sporenja oko toga kako će neko zvati svoj jezik.
“Privilegija svakog naroda je da jezik koji govori naziva imenom koji on misli da je najadekvatnije. Ne možemo jedni drugima vječno uslovljavati identitete, političke namjere. Moramo doći do tačke kada ćemo tolerisati različitosti, a ne optuživati se za razlike”, smatra Filipović.
On ocjenjuje da su “vanjski dušebrižnici” jako uticali na rat u BiH, da su ga i proizveli, odnosno da su ga mogli spriječiti, ali im to nije bilo u interesu.
Filipović podsjeća da je bio protogonista pronalaska racionalnog rješenja kako bi BiH ostala unutar Jugoslavije, tako da joj bude garantovan teritorijalni i ustavnopravni integritet, te da je na odbijenje te ideje najviše uticaja imao hrvatski predsjednik Franjo Tuđman, kome to nije bilo u interesu.
On ocjenjuje da je Tuđman vodio aktivnu antisrpsku kampanju, u okviru koje je donio ustav kojim je Srbe u Hrvatskoj lišio statusa konstitutivnog naroda.
“Sada nam hrvatski političari probiše glavu sa ‘konstitutivnim narodom’. Hrvata u BiH je bilo manje nego Srba u Hrvatskoj. Hrvati u BiH nikada nisu imali oblik teritorijalne, niti bilo kakve druge autonomije niti državnopravnog statusa, a Srbi su u Hrvatskoj imali autonomiju, ali su ih sveli na nacionalnu manjinu”, naglašava Filipović.
Profesor Filipović nema povjerenja ni u SDP, ni u SDA, ni u hrvatske stranke za koje vjeruje da su još uvijek samo filijala HDZ-a, kojeg sada vodi Tomislav Karamarko, “nosilac krajnje desne nacionalnističke politike, vrlo bliske ustaštvu”.
Filipović smatra da se Bošnjaci trebaju osloboditi iluzije da su vodili dobru, ispravnu politiku, ne samo u odnosu na svoj narod, nego i u odnosu na druge.
U nedavno objavljenoj djelu “Kraj bošnjačkih iluzija”, Filipović navodi da je centralno pitanje da Bošnjaci – moraju priznati da su izgubili zbog pogrešne politike.
“To je apsolutno pogreška Izetbegovićeve politike. Njegova politika je bila nekompetentna, pogrešna i ona je potencirala elemente suprostavljanja i separacije”, tvrdi Filipović.
Filipović smatra da BiH ima budućnost, ali da se mora riješiti svih iluzija.
“Kao što Bošnjaci moraju da se riješe svojih iluzija i da se osvijeste, tako to moraju učiniti i Srbi i Hrvati i da pođemo od činjenice da nas međunarodni koncept podrazumjeva kao jedinu zemlju”, navodi on.
Akademik Filipović smatra da Srbija ne treba da odustane od Kosova te da “niko nema pravo da pravi državu na teritoriji druge međunarodno priznate države”.
“Uvijek sam govorio – nemamo pravo da priznajemo Kosovo. Dali su sebi za pravo da naprave državu na teritoriji međunarodno priznate države, a to je jednako agresiji na tu državu”, smatra on.
Filipović ističe da BiH ne treba novi Dejton, već da “mora nastati nova politička snaga i politička orijentacija koja će se bazirati na međusobnom razumijevanju i konsenzusu svih”.
“Konačno treba da sjednemo i da bez imputa iz vana razgovaramo kao ljudi koji su najviše zainteresovani da se ovdje srede stvari. Sve ovo su improvizacije i samo se čeka kad će neka nova Ukrajina, neka nova Libija…”, zaključio je akademik Filipović u intervjuu Srni.
Novi Pazar – U organizaciji Kulturnog centra DamaD, 26. i 27. marta 2014, u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici realizovani su seminari na temu „Rodna ravnopravnost u praksi na lokalnom nivou“. Seminari su bili namenjeni odbornicima i odbornicama i članovima i članicama lokalnih saveta za rodnu ravnopravnost i jednake mogućnosti iz ovih opština.
Na seminarima je kombinovan pregled nacionalnog zakonodavstva i politika sa preporukama Evropske unije u oblasti rodne ravnopravnosti, ukazano na ulogu skupštine u stvaranju ambijenta za ostvarivanje rodne ravnopravnosti i ¨lokalizovano¨ razumevanje rodne ravnopravnosti u smislu poboljšanja života svih ljudi u lokalnoj zajednici.
Predavačice su bile: Jasmina Mitrović –Marić, Savetnica predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića;
Jasna Vujačić, viša savetnica u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike; Milica Pavićević, savetnica Poverenice za zaštitu ravnopravnosti; kao i Višnja Baćanović, autorka Vodiča za učešće žena u javnom i političkom životu.
Domaćini ovih seminara su bili: Sadija Plojović, predsednica GS grada Novog Pazara, Mustafa Baltić, predsednik SO Sjenice, i Muhedin Ziljkić, zamenik predsednika SO Tutin.
Na seminarima je promovisan i »Vodiča za učešće žena u javnom i političkom životu“. Vodič sadrži informacije i teorijske uvide u specifičnost i značaj političkog učešća žena u odlučivanju, ali i praktične smernice za povećanje ne samo (aktivnijeg) učešća žena, već i otvaranja dijaloga i partnerstva sa muškarcima u nastojanjima za povećanje rodne ravnopravnosti. Vodič nastoji da otvori dijalog sa muškarcima u političkim strankama, promoviše i međustranačku saradnju (žena) i ima za cilj da ohrabri žene da učestvuju u političkom životu lokalne zajednice.
Vodič je namenjen svim akterima/kama na lokalnom nivou koji mogu doprineti da se čuje ženski glas u politici. Prvenstveno političkim strankama i njihovom rukovodstvu, a koji razumeju da je važno uključiti žene u političke procese, ali ne znaju uvek šta to podrazumeva. Takođe, Vodič je namenjen političarkama ili ženama koje to žele da postanu i to u delu praktičnih smernica, ali i argumentacije.
Posebno je namenjen ženama i muškarcima koji se nalaze na mestima odlučivanja i mogu da podrže započete procese uvođenja principa rodne ravnopravnosti u lokalne politike i da menjaju postojeće prakse
Seminari su realizovani u okviru projekta “Žene Sandžaka – primena postojećih mehanizama za rodnu ravnopravnost u praksi” koji finansijski podržava Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji kroz program EIDHR. Projekat je suštinski usmeren ka unapređivanju okruženja za šire učešće žena u javnom i političkom životu u opštinama Novi Pazar, Sjenica i Tutin.
