Ispod linije siromaštva živi pola miliona stanovnika Srbije, koji nisu u stanju da zadovolje minimalne egzistencijalne potrebe, podaci su Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. Kako bi bar malo olakšale i ulepšale težak život u siromaštvu, grupa humanih osoba, uglavnom žena, okupljenih oko Sabihe Dacić, pomaže desetak porodica u Prijepolju, a paketima humanitarne pomoći obradovali su i mališane iz centra za azil „Berlin“ u Sjenici.
Sabiha Dacić se humanitarnim radom bavi više od dvadeset godina, koji joj je, kako kaže, životno zadovoljstvo. Od 2012. godine, kada je potreba za dobročinstvom prerasla njene lične mogućnosti, pored porodice, počinje uključivati i svoje prijateljice i komšinice.
Zaista u našem gradu i okolini ima potrebe pomoći drugima. Ne mora to biti novčano, ima drugih načina kako se može organizirati, kako se može pomoći. Moje prijateljice i ja trenutno opremamo domaćinstva, onda šaljemo namirnice, odeću… Kod mene je emocije izazvao i onaj val izbjeglica iz Sirije i javila se velika želja da im pomognem. Jednog dana sam u svojoj kući otvorila sve ormane – imam četvoro djece, Bogu hvala, i mi smo tu – i onda sve što je bilo viška našlo se tu na sred sobe. Pozvala sam i nekoliko prijateljica, objasnila im o čemu se radi. One su to podržale i onda su mi se pridružile tu u spremanju i pakovanju – kaže Sabiha Dacić.
Najduže pomaže jednoj porodici iz Brodareva, u kojoj žive tri devojčice osnovnoškolskog uzrasta, čija je majka umrla pre šest godina, a kojima je pre nekoliko dana obezbedila uvođenje struje.
Mnogim porodicama je uz pomoć donatora dopremila najneophodniji nameštaj i belu tehniku.
Zamislite vi na današnjici da žena nema kupatilo, da žena nema električni šporet, da nema frižider – to je nešto nezamislivo – ali Boga mi ima. Kad se ode, pa se vidi, želudac se prevrne od te neke tuge i žalosti. Opremili smo pet – šest kuća tim nekim dobro očuvanim namještajem. Ja ovom prilikom apelujem da se ne baca taj namještaj, već da se raspita i vidi kome on može koristiti. Treba otići u Centar za socijalni rad, pa naći makar jednu porodicu i ovako ljeti kad se skupi dijaspora, opremiti – ističe Sabiha.
Ona poziva lokalnu samoupravu, Centar za socijalni rad i Crveni krst da se više angažuju kako bi se porodicama slabijeg materijalnog stanja obezbedio egzistencijalni minimum. Takođe ističe da u humanitarnom radu ne treba gledati ni nacionalnu ni političku pripadnost, već od srca pomoći onima kojima je ta pomoć zaista neophodna.
Mora se napraviti neka fotografija. Malo to bude neprijatno meni lično, ali moramo pokazati drugima koji mogu pomoći da postoje porodice kojima je pomoć neophodna. Ja znam kolika je vrijednost tajnog dobrog djela, odnosno sadake, ali nekada se o tome mora i ovako javno progovoriti, samo iz tog razloga da se u nama probudi ta svijest da se drugima mora pomoći. Mi na kraju sa sobom u bolji svijet nosimo samo naša dobra djela, sve ostalo je, Boga mi, prolazno – zaključuje.
Trenutno se pripremaju pošiljke koje će za Bajram obradovati 210 mališana iz centra za azil u Sjenici, ali i nekoliko porodica u Brodarevu, Kolovratu, Dušmanićima i Istočnom Sarajevu.
Više u video prilogu: