U novopazarskim rekama su nekada plivale ribe, a sada…???

“Domovina se brani rekom
i ribom u vodi
i visokom tankom smrekom
što raste u slobodi.”
( “ Domovina se brani lepotom”, Ljubivoje Ršumović )

Nastanak civilizacije se vezuje za reke. Još od pradavnih vremena, pokraj reka nicala su naselja. Ljudi su podizali gradove u blizini reka jer su tu bili najbolji uslovi za život, uz reke su se širile plodne ravnice koje su hranile grad, a na brdima iznad reka podizane su bedemi i kule da štite grad od neprijatelja. Na obalama reka Tigar, Eufrat i Nil stvorene su prve velike ljudske civilizacije i prve uređene države.

I danas većina gradova ima svoju reku. Beograd leži na ušću Save u Dunav, Rim na Tibru, kroz Pariz teče Sena, kroz London Temza, a Njujork se nalazi na oblama reke Hadson. Novi Pazar je lociran je u zvezdastoj dolini reka: Jošanice, Raške, Deževske i Ljudske. Tu je i reka Trnavica. Dakle, neprocenjivo bogatstvo koje zahteva potpunu odgovornost svih nas.

“U novopazarskim rekama su nekada plivale ribe, a sada delovi nameštaja, ostaci životinjskih utroba” – upozorio je svojevremeno u izjavi za “Blic” profesor Miroslav Pavlović, predsednik Ekološkog pokreta „Ibar”.

“Zagađenje je vidljivo golim okom – voda je zamućena, u centru se oseća neprijatan miris, vidi se kako pluta otpad. U blizni fabrika za preradu teksasa voda je nekad plava, u blizini klanica crvena. Najgore je što ljudi u jednom delu grada tu vodu koriste za zalivanje povrća, koje onda prodaju na pijaci, i ne znamo šta mi onda svi jedemo“, tvrde zabrinuti građani.

Prizori stotina plastičnih kesa, flaša, ali i kreveta, frižidera i drugih komada nameštaja koji plutaju ili se nalaze u koritu reke Raške gotovo su svakodnevni, a ništa ređi nisu ni slučajevi ispuštanja krvi iz klanica i raznih industrijskih hemikalija.

Poštovani prijatelji,
na snimku je rijeka Raška koja protičke kroz Novi Pazar. Svedok sam da je toliko danima zagađena da kada šetate gradom miris koji se oseća dovodi do gušenja i mučnine. Da li će iko reagovati na ovo? @NEASrbija @ZeleniZEP @JadarRadjevina @SavoManojlovic pic.twitter.com/IT8l1JUe1M

— veni_vidi_vici (@HuzejrovicA) June 7, 2022

Poslednja istraživanja zagađenosti te reke, rađena prošle godine, pokazala su da se ona ne bi smela koristiti ni za zalivanje bašta zbog višestruko uvećanih vrednosti amonijum nitrata, fekalnih bakterija, crevnih enterokoka.

Nedavni snimak kako se iz kamionske mešalice za beton otpad ispušta u reku Rašku ponovo je aktuelizovao pitanje njene zagađenosti, nesavesnog ponašanja građana Novog Pazara i nečinjenja nadležnih zbog čega je kvalitet vode u njoj najgore, pete klase, pišu Zelene novine.

Firma “ukras” istovara ostatke cementa iz mešalice direktno u reku Rašku. pic.twitter.com/VxBv2FgA26

— Eko Straža (@EkoStraza) April 30, 2022

Taj incident desio se 30. aprila, a na snimku objavljenom na društvenim mrežama vidi se mikser za beton, sa logom kompanije “Ukras”, iz kojeg se u reku ispušta otpadna voda nastala pranjem mešalice.

Desetak dana pre toga, građane je šokirao i prizor muškarca, koji tokom radova na uređenju obale Raške u samom centru Novog Pazara, iz kolica izručuje građevinski šut i otpad u reku.

Prema zvaničnim podacima lokalne samouprave, komunalni inspektori podneli su prošle godine pet, a od početka ove godine sedam prekršajnih prijava protiv kompanija, odgovornih lica u njima i fizičkih lica zbog bacanja otpada i zagađivanja reka na teritoriji Novog Pazara.

 

Iz komunalne inspekcije navode da se ove prijave odnose na odlaganje otpada u reke, dok je za zagađivanje krvlju ili hemikalijama nadležna republička inspekcija za zaštitu životne sredine.

“Da ih opština udari po džepu, ne bi bacali”, smatra E. S. iz Novog Pazara. On navodi da je gledao kako nabujala reka nadomak njegovog doma nanosi smeće sa desetina divljih deponija. Više od tri hiljade diviljih deponija registrovano je u poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine Srbije, a od toga gotovo 1.500 nije bilo očišćeno. Većina anketiranih građana, je za primenu strožijih kazni za sve one koji svesno ili nesvesno zagađuju naše reke.

U Zakonu o žaštiti voda svako zagađenje se definiše kao „direktno ili indirektno unošenje, kao rezultata ljudske aktivnosti, supstanci ili toplote u vazduh, vodu ili zemlju, a koje može biti štetno po ljudsko zdravlje ili kvalitet akvatičnih ekosistema ili suvozemnih ekosistema direktno zavisnih od akvatičnih ekosistema (priobalni ekosistemi), koje prouzrokuje štetu na materijalnim dobrima ili umanjuje ili ometa običajna i druga legitimna korišćenja životne sredine. Dakle, antropogeni faktor je prepoznat kao najveći zagađivač.

“Ipak, da odredbe o zdravoj vodi, a i životnoj sredini uopšte, ne bi ostale, samo mrtvo slovo na papiru, neophodna je veća odgovornost i aktivnost ne samo države i institucija, već i pojedinaca koji odgovornim ponašanjem i drugim aktivnostima treba da stanu u odbranu svog osnovnog ljudskog prava”, smatraju Novopazarci.

Stručnjaci su saglasni da se neuređene deponije, industrija, poljoprivreda, komunalne i gradske otpadne vode nalaze se na listi glavnih zagađivača voda u Novom Pazaru, ali i u celoj Srbiji.

U Planu održivog razvoja Novog Pazara, koji je bio na javnoj raspravi tokom jeseni 2021. godine, stoji da su vode sve četiri reke – Jošanice, Trnavice, Deževske i Ljudske, koje se ulivaju u Rašku, pre dve godine spadale u četvrtu kategoriju. Kao izvori zagađenja svih pet novopazarskih reka navedene su komunalne i industrijske otpadne vode, čvrsti otpad, ocedne vode sa gradske deponije „Golo brdo“ i deponije „Batinjak“, kao i osoka, tečno organsko đubrivo.

„U rečna korita se ispuštaju otpadne vode iz javne kanalizacije i iz industijskih postrojenja bez prethodnog tretmana. Karakteristične su otpadne vode iz kamenjara u kojima se vrši obrada tekstila i tom prilikom se koristi natrijun hipohlorid. Često dolazi i do izlivanja otpadnih voda u rečna korita iz klanica i drugih postrojenja koja ilegalno obavljaju delatnost, pa je teško utvrditi odakle potiču otpadne vode“ navedeno je u ovom dokumentu u koji je “Nova” imala uvid.

Biološkinja Monika Dudić pojasnila je za Sto plus da su fizičko-hemijska i mikrobiološka ispitivanja voda koje je sprovela Gradska uprava Novog Pazara pokazala da je čistoća uzorkovane vode u direktnoj vezi sa lokacijom.

„Reke Deževska, Ljuska, Jošanica, Trnavica i Raška u blizini izvora spadaju u drugu klasu, kod hotela Vrbak voda reke Raške je treće kategorije, dok na izlasku iz grada kod Tušimskog mosta prelazi u petu, najlošiju klasu kvaliteta, kojoj pripadaju i Jošanica i Trnavica“, rekla je Dudić.

Dodaje da mikrobiološka ispitivanja pokazuju prisustvo koliformnih bakterija i povećanog broja ešerihije koli, kao posledica izlivanja kanalizacije.

„Po tom kriterijumu, Raška i Jošanica kod Kruševačkog mosta spadaju u treću klasu, četvrtoj klasi pripadaju Deževska, Ljuska i Raška, kod Tušimskog mosta, dok Trnavica, Jošanica kod ušća u Rašku i Raška kod hotela Vrbak spadaju u petu najlošiju klasu“, rekla je Dudić.

Ona dodaje da je ovakva uzorkovanja poželjno raditi minimum dva puta godišnje, kao i da u izveštaju nije navedeno prisustvo velike količine krupnog otpada u rekama, pretežno plastike.

Stručnjaci tvrde da grad, pijaću vodi dobija sa planinskih izvora, zahvaljujući čemu građani bar u domovima imaju čistu vodu. To, međutim, nije slučaj i sa vodom iz gradskih česmi, koje se snabdevaju iz lokalnih bunara. Tako je u pomenutom Planu navedeno da je 2019. voda sa čak pet od šest gradskih česmi bila neispravna.

U nekoliko navrata lokalna vlast u Novom Pazaru je donosila propise da se utroba i ostaci životinja ne smeju bacati u reke nego u specijalne kontejnere koji se voze na deponiju. Klanice su uglavnom pored reka i pored svake ćete naći poneku utrobu.

U gradskoj upravi ne spore da je zagađenje reka veliki problem i najavljuju da će taj problem biti rešen za izgradnjom postrojenja za preradu otpadnih voda što podrazumeva izradu projektne dokumentacije. Prema najavljivanim projektinma kolektorska mreža biće duga 40 kilometara i obuhvatiće sva naselja. Procenjena vrednost projekta je oko 28 miliona evra. Računa se na pomoć Vlade Srbije i Evropske unije, koja je već odredila sredstva za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda.

U želji da svi zajedno saćuvamo naše reke podsećamo čitaoce portala Indeks Online na Ćlan 97 ( Zakon o zaštiti voda) u kojem se, između ostalog navodi:

Radi zaštite kvaliteta voda, zabranjeno je:

9. odlagati čvrsti otpad i druge materijale u vodotoke, akumulacije, retenzije, melioracione i druge kanale, upuštati zagađene vode ili druge materije i vršiti radnje, kojima se može oštetiti korito i obala vodotoka, uticati na promenu njegove trase, nivoe vode, količinu i kvalitet vode, ugroziti stabilnost zaštitnih i drugih vodnih objekata ili otežati održavanje vodnog sistema;

10. vršiti, bez odgovarajućih vodnih akata, intervencije u koritu (osiguranje obala, pregrađivanje korita, proširenje i produbljenje korita i drugo);

11. izvoditi radove koji bi mogli ugroziti stabilnost brane ili njenu namenu, kao i menjati prirodne uslove u okolini akumulacionih i retenzionih basena na način kojim bi se prouzrokovalo klizanja terena, pojave erozije ili nastajanje vododerina i bujica;

„Iz komunalne inspekcije su nam rekli da znaju ko ispušta prljavštinu u reke, ali ništa ne mogu da preduzmu a građani pitaju : Pa kakva ste vi inspekcija koja ne može ništa da preduzme?! Zatvorite klanice i fabrike ako ne ispunjavaju uslove!“, poručuje naš sagovornici..

Ipak, nije sve tako crno. U naselju Lug reka Raška je čista, prostor oko reke uređen I predstavlja pravi odmor za dušu. Meštani ovog naselja ne dozovoljavaju da im, bilo ko naruši oazu čiste vode u uređenih zelenih površina pored Raške.

“Ovde su se , kao deca, igrali naši roditelji, plivali u reci, lovili ribu. Tu smo odrasli i sada se i naša deca brinu o čistoći reke. Sve je do porodičnog vaspitanja. Dužni smo da poštujemo ovo što nam je priroda darovala, da našu decu usmeravamo da cene svaku kap vode”, kažu Lužani koji su ponosni na svoj trud i svest o čistoj i zdravoj životnoj okolini.

Iako je dosadašnja borba za bolju životnu sredinu bila neuspešna, građani ne odustaju, pa je u toku potpisivanje onlajn peticije pod nazivom Apel za zaštitu životne sredine u Novom Pazaru u kojoj od institucija traže da ih o zagađenju adekvatno i pravovremeno obaveštavaju, kao i da preduzmu hitne i dugoročne korake za rešavanje ovog problema.

I za kraj, poštovani čitaoci, evo kako veliki pesnik Miroslav Antić piše o reci:

Reka bi mogla da bude
okean, ako se zgrči
toliko ima u sebi
ogromne, večite vode.
Al ako ikada zapne
i umori se dok trči
umreće bez daljine,
umreće bez slobode.
Umreće u njoj vetar.
Umreće šume i žita.
Umreće bokori sunca
što se uz obalu pletu.
Zato ne sme da stane
i zato večito hita,
sa usnama od vode,
najžednija na svetu!

Miroslav Mika Antić

Tako kaže pesnik, a mi treba da se pitamo: Šta možemo i moramo da učinimo da nam reke budu čiste? Da ih štitimo i održavamo u svakoj prilici. Ono što nama izgleda malo i nebitno danas, nekome drugom će u budućnosti mnogo značiti. Ne zaboravimo, mnogo ljudi bori sa nedostatkom vode. Ključ je kako rukujemo vodom i to je problem, koji treba da nam bude prioritet.

Univerzalna primjenljivost vode s jedne strane i neodgovorno ponašanje tim dobrom s druge, dovode do neprestanog smanjivanja zaliha čiste vode. Zagađenje vode ne poznaje granice, tako da je svi moramo čuvati i racionalno koristiti, jer voda je stvar naše kulture i našeg života.

Zato: Zavrni rukave, očisti i sačuvaj reku! indeksonline.rs

POVEZANE VIJESTI
- Advertisment -

POPULARNO