Hamad Međedović plasirao se danas u finale kvalifikacija za turnir u Barseloni nakon što je savladao Litvanca Vilijausa Gaubasa rezultatom 7:6, 6:4.
Meč trajao 2 sata i 17 minuta
Trenutno 83. teniser sveta slavio je posle dva sata i 17 minuta, uspevši da preokrene pritisak u ključnim trenucima protiv 122. igrača na ATP listi.
Taj-brejk presudio u prvom setu
Prvi set rešen je u taj-brejku, pošto su oba tenisera bila sigurna na svom servisu. Međedović je dobio taj-brejk sa 15:13 i poveo u meču.
Pet brejkova u drugom, više sreće za srpskog tenisera
U nastavku viđeno je pet brejkova, a jedan više napravio je Međedović, čime je obezbedio finale kvalifikacija.
Protivnik u finalu biće iz drugog polufinala
U finalu kvalifikacija Međedović će igrati protiv boljeg iz duela Mateo Arnaldi – Kantan Alis, nakon što je ostvario plasman u poslednju stepenicu takmičenja u Barseloni.
Fudbaleri Udinezea savladali su večeras u gostima ekipu Milana sa 3:0, u utakmici 32. kola italijanske Serije A.
Autogol Bartezagija i precizni Udinezeov nalet
Udineze je poveo u 27. minutu autogolom Davidea Bartezagija. Samo deset minuta kasnije, Jirgen Ekelenkamp je povisio na 2:0 i praktično prelomio meč.
Ata postavio tačku na meč
Konačnih 3:0 postavio je Artur Ata u 71. minutu, čime je Udineze upisao ubedljivu pobedu bez ostavljanja dileme.
Serija rezultata i šta sledi
Ekipa Masimilijana Alegrija zabeležila je 12. pobedu od početka šampionata i trenutno je deseta na tabeli sa 43 boda. Milan, koji je uoči ovog kola imao drugačiji ritam u prvenstvu, ostaje treći tim lige sa 63 boda. U narednom kolu Udineze dočekuje Parmu, dok Milan gostuje Veroni.
Fudbaleri Barselone savladali su večeras na svom terenu Espanjol sa 4:1, u meču 31. kola španske Primere.
Feran Tores rešio utakmicu za Barselonu
Dvostruki strelac za domaće bio je Feran Tores, koji je pogodio u 9. i 25. minutu. Prednost Barselone dodatno su uvećali i Lamin Jamal u 87, kao i Markus Rašford u 89. minutu.
Espanjol je uspeo samo da ublaži poraz
Jedini gol za Espanjol postigao je Pol Lozano u 56. minutu, ali to nije bilo dovoljno da se izbegne ubedljiv poraz.
Barselona prva na tabeli sa velikim bodovnim plusom
Barselona je upisala 26. pobedu kod kuće i nalazi se na prvom mestu sa 79 bodova, odnosno devet više od Real Madrida. Espanjol je deseti sa 38 bodova.
Naredni mečevi: Selta za Barselonu, Rajo Valjekano za Espanjol
U sledećem kolu Barselona dočekuje Seltu, dok Espanjol gostuje Rajo Valjekanu.
Fudbaleri Liverpula pobedili su danas na domaćem terenu Fulam rezultatom 2:0, u utakmici 32. kola Premijer lige.
Ngumoa i Salah rešili meč do poluvremena
Ekipa Arnea Slota pitanje pobednika razrešila je u finišu prvog poluvremena. Rio Ngumoa je pogodio u 36. minutu, a Mohamed Salah je povisio na 2:0 u 40. minutu.
Prekinut loš niz, Liverpul na petom mestu
Liverpul je tako prekinuo niz od tri uzastopna poraza u svim takmičenjima, kao i seriju od tri meča bez pobede u domaćem prvenstvu. Liverpul sada ima 52 boda i nalazi se na petom mestu na tabeli, dok je Fulam ostao na 11. poziciji sa 44 osvojena boda.
Naredni mečevi za obe ekipe
Nakon revanš utakmice četvrtfinala Lige šampiona protiv Pari Sen Žermena na Enfildu, Liverpul čeka gostovanje Evertonu u Premijer ligi. Fulam će u narednom kolu gostovati Brentfordu.
Odbojkaši Novog Pazara savladali su večeras gostujući Dunav Volej sa 3:2 u setovima (23:25, 25:19, 21:25, 25:23, 15:13) u poslednjem, 26. kolu Prve lige Srbije.
Ribnica ide u Superligu, Pazarce čeka plej-aut
Kako je Ribnica iz Kraljeva ranije slavila protiv Slovena iz Rume sa 3:0, Novi Pazar se okreće borbi kroz plej-aut za plasman u elitnu diviziju. Pazarci su završili sezonu sa skorom 22 pobede i četiri poraza, odnosno 62 boda.
Najefikasniji Halilović, Dunav Volej predvodili Čubrilo i Popić
Samed Halilović predvodio je Novi Pazar sa 31 poenom. Elvir Zuković je upisao 16, Habib Prušević 13, Marko Božović 11, dok je Kemal Šećeragić dodao osam poena za domaćina. Kod poraženih Novosađana najviše su se istakli Nemanja Čubrilo sa 21 i Stefan Popić sa 19 poena. Nikola Vuksanović je zabeležio devet, a po šest uspešnih poena imali su Aleksa Kozić, Nikola Milković i Andrej Đurković.
Plej-aut startuje u sredu u Staroj Pazovi
U Sportskoj dvorani Pendik, pred oko 250 gledalaca, utakmica je trajala sat i 45 minuta. Plej-aut serija na dve pobede startuje u sredu u Staroj Pazovi, dok je revanš u Novom Pazaru zakazan za subotu.
Iz Prve lige Srbije ispale tri ekipe
Iz takmičenja je ispalo tri najslabijeplasirane ekipe: Dunav Volej (7/18), Klek (6/19) i Užice (5/21). Novi Sad, koji je zauzeo 11. mesto sa skorom 8/18, pokušaće opstanak kroz baraž.
U fokusu narednih dana biće i borba za preostala mesta u višem rangu, a detalje o ključnim utakmicama možete pratiti i preko pregleda ranijih duela Novog Pazara.
Najcesca pitanja
Ko je pobedio u meču 26. kola Prve lige Srbije?
Novi Pazar je pobedio Dunav Volej sa 3:2 u setovima.
Kako je glasio set-skor?
23:25, 25:19, 21:25, 25:23, 15:13.
Kada počinje plej-aut za Superligu?
Plej-aut serija startuje u sredu u Staroj Pazovi, a revanš je u subotu u Novom Pazaru.
Fudbaleri Bajerna iz Minhena savladali su danas u gostima Sankt Pauli sa 5:0, u utakmici 29. kola nemačke Bundeslige. Ekipa iz Minhena upisala je 24. pobedu od početka sezone i preuzela nedodirljivu poziciju na vrhu tabele sa 76 bodova.
Musijala rano slomio otpor, potom je usledila serija golova
Džamal Musijala je u devetom minutu doneo Bajernu vođstvo, a taj pogodak ostao je jedini u prvom poluvremenu. U nastavku, Leon Gorecka je u 53. minutu povisio na 2:0, a Majkl Olise samo dve minute kasnije na 3:0.
Nikolas Džekson zatresao je mrežu u 66. minutu, dok je konačan rezultat postavio Rafael Gereiro u 89. minutu, za ubedljiv trijumf 5:0.
Slede mečevi: Real u revanšu, pa Štutgart u Bundesligi
Naredne sedmice Bajern prvo očekuje revanš četvrtfinala Lige šampiona protiv Real Madrida, a potom i gostovanje odnosno meč sa Štutgartom u okviru Bundeslige. Sankt Pauli će naredno kolo odigrati pred svojim navijačima protiv Kelna.
Geopolitička slika na Bliskom istoku ulazi u novu, neizvesnu fazu, a sve više pokazatelja upućuje na duboke promene unutar zapadnog savezništva. Posebno se postavlja pitanje koliko Sjedinjene Američke Države i dalje čvrsto stoje uz Izrael, što analitičari i povjesničari ocenjuju kao proces sa mogućim dugoročnim posledicama po globalni poredak.
Primirje najavljeno, napadi nastavljeni
Iako je najavljeno dvonedeljno primirje između Irana i međunarodnih aktera, situacija na terenu pokazuje drugačiju realnost. Izraelske snage nastavile su intenzivne napade na Liban, uključujući i Bejrut, gde su zabeleženi veliki ljudski gubici. Takav razvoj dodatno dovodi u pitanje stabilnost dogovora koji je trebalo da smiri tenzije.
Poruke iz Jerusalima i Vašingtona ostaju u raskoraku
Premijer Benjamin Netanjahu poručio je da izraelska vojna kampanja nije završena, dok je iz Bele kuće stigla poruka da predsednik Donald Tramp neće pristati na iranske uslove. Uprkos tome, pregovori Vašingtona i Teherana nastavljaju se u složenim i često kontradiktornim okolnostima, a Trampove izjave su kod mnogih protumačene kao ozbiljna pretnja globalnoj bezbednosti.
Pukotine u NATO logici i sporovi oko Hormuškog moreuza
Istovremeno, unutar Zapada se sve jasnije vide razlike. Zahtevi iz Vašingtona da evropske zemlje vojno angažuju u Hormuškom moreuzu izazivaju podeljene reakcije. Među kritičarima američke politike navode se lideri poput Pedra Sančesa i Đorđe Meloni, što dodatno govori o slabljenju jedinstva unutar NATO saveza.
Najveći preokret dolazi iz američkog društva
Najznačajniji pomak, međutim, analitičari povezuju sa promenom raspoloženja u samim Sjedinjenim Američkim Državama. Prema dostupnim istraživanjima, više od polovine republikanaca mlađih od 50 godina više ne smatra Izrael ključnim saveznikom. Jakovina upozorava da bi taj trend mogao postati najteži udarac za izraelsku strategiju, jer „Izrael može opstati uz snažan Iran, ali bez podrške SAD-a to je potpuno drugačija situacija“.
Ko je „pobednik“ i dalje nije jasno
Na terenu, sukob i dalje ne daje jasan odgovor o tome ko će izvući odlučujuću korist. Iako pojedine procene sugerišu da je Iran uspeo da promeni strateški balans, konačan ishod ostaje neizvestan. Analitičari podsećaju da taktičke pobede ne moraju automatski značiti i trajnu dominaciju, posebno u svetu koji se brzo menja i u kome Bliski istok sve češće postaje ključna tačka globalnog preslagivanja moći.
U kontekstu tih kretanja, dodatnu pažnju privlače i komentari regionalnih aktera o politici prema Izraelu, kao i rasprave o tome dokle će trajati otpor i kakve će posledice imati na bezbednosne odnose. Više o tome: Erdogan napao Izrael i Qassem iz Hezbollaha o otporu.
Istovremeno, promena dinamike na moru dodatno komplikuje sliku, pa se beleži i nastavak kretanja američkih ratnih brodova kroz Hormuški moreuz: američki brodovi ponovo kroz Hormuški moreuz.
Najcesca pitanja
Da li je najavljeno primirje između Irana i međunarodnih aktera počelo da se poštuje?
Najavljeno je dvonedeljno primirje, ali se na terenu beleže nastavak napada, posebno u Libanu, što dovodi u pitanje njegovu stabilnost.
Šta analitičari navode kao ključnu promenu u odnosu SAD-a prema Izraelu?
Ukazuju na trend slabljenja podrške u američkom društvu, naročito među mlađim republikancima, koji sve manje Izrael smatraju ključnim saveznikom.
Kako situacija utiče na jedinstvo zapadnih saveznika?
Pojavljuju se podeljene reakcije oko američkih zahteva za vojno angažovanje evropskih zemalja u Hormuškom moreuzu, što produbljuje razlike unutar NATO logike.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izazvao je snažne reakcije u međunarodnoj javnosti nakon što je oštro kritikovao odluku izraelskog Kneseta o ponovnom uvođenju smrtne kazne za osobe osuđene za terorizam.
Reč je o predlogu zakona usvojenom u martu, koji predviđa obaveznu smrtnu kaznu za Palestince koje vojni sudovi na okupiranim teritorijama proglase krivim za ubistva počinjena kao čin terorizma. Kritičari upozoravaju da se zakon primenjuje selektivno i diskriminatorno.
“Rasistički i diskriminatorni” potez
Erdogan je bez zadrške ocenio da je u pitanju „rasistički i diskriminatorni zakon“, dovodeći u pitanje i njegovu pravnu i moralnu osnovu.
U obraćanju je postavio pitanje da li je smrtna kazna uvedena isključivo za palestinske zatvorenike zapravo oblik aparthejda, odnosno da li se zakon koristi kao instrument rasističkog autoritarizma.
Kontroverzna paralela s Hitlerom
U nastavku govora, Erdogan je otišao korak dalje i napravio paralelu koja je dodatno zapalila raspravu u svetu. On je uporedio odluke izraelskih vlasti s historijskim zločinima koje je počinio Adolf Hitler.
„Postoji li stvarna razlika između monstruozne politike protiv Jevreja u vreme Hitlera i poteza koje danas slavimo u izraelskom parlamentu?“, upitao je Erdogan, izazvavši burne reakcije.
Upozorenje na sistemsku represiju i posledice
Predsednik Turske je poručio da ovakve mere, kako tvrdi, predstavljaju nastavak sistemskog pritiska na palestinski narod, uz političku represiju i institucionalnu diskriminaciju.
Na kraju je upozorio da bi primena ovakvih zakona mogla voditi ka uspostavljanju sistema koji podseća na najteže oblike segregacije, pa čak i na strožiji model od aparthejda u Južnoj Africi, ukinutog 1994. godine. Njegova izjava dodatno je zategla odnose Ankare i Tel Aviva, dok međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj situacije i moguće posledice po regionalnu stabilnost.
U kontekstu pojačanih tenzija na Bliskom istoku, pažnju javnosti privlače i dešavanja u regionu, uključujući i najave o kretanju ratnih brodova kroz Hormuški moreuz.
Kritikuje odluku o ponovnom uvođenju smrtne kazne za osobe osuđene za terorizam, uz obaveznu smrtnu kaznu u slučajevima koje presude vojni sudovi na okupiranim teritorijama.
Zašto je zakon izazvao međunarodne kritike?
Zbog sumnji na selektivnu i diskriminatornu primenu, kao i upozorenja da se zakon koristi za sistemsku represiju nad palestinskim stanovništvom.
S čim je Erdogan uporedio izraelske poteze?
U izjavi je povukao kontroverznu paralelu s Hitlerovom politikom, što je izazvalo burne reakcije u međunarodnoj javnosti.
Lider Hezbollaha, Naim Qassem, poručio je da će pokret nastaviti borbu protiv Izraela bez povlačenja i bez vraćanja na ranije stanje.
Obraćajući se, kako je naveo, „nepokolebljivom i požrtvovanom narodu Libana“, Qassem je istakao da je jedinstvo države, vojske i naroda ključno za očuvanje suvereniteta.
„Zajedno ćemo zaštititi našu domovinu i suprotstaviti se svakom pokušaju ugrožavanja naše teritorije. Prijetnje i vojna sila neće nas pokolebati“, naglasio je on.
Qassem tvrdi da izraelske snage nisu ostvarile ciljeve
U svom govoru, Qassem je dodao da smatra kako izraelske snage nisu postigle svoje vojne ciljeve na terenu. Prema njegovim rečima, borci otpora odgovorili su na napade i sprečili planirane operacije.
On je naveo da su sukobi na terenu obeleženi intenzivnim okršajima i da su izraelske snage, kako tvrdi, u pojedinim zonama nailazile na organizovan otpor i gubitke.
Tenzije na Bliskom istoku u fokusu
Ove izjave stižu u trenutku pojačanih tenzija na Bliskom istoku, dok međunarodna zajednica i dalje poziva na smirivanje situacije i izbegavanje daljnje eskalacije sukoba.
U međuvremenu, u regionu se prati i kretanje vojnih snaga, pa su u javnosti zabeleženi izveštaji o prolasku američkih ratnih brodova kroz Hormuški moreuz.
Nekoliko ratnih brodova Američke mornarice prošlo je kroz Hormuški moreuz, što je prvi takav potez od izbijanja sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana krajem februara ove godine.
Potvrda bez koordinacije s Teheranom
Informaciju je objavio novinar Barak Ravid, pozivajući se na neimenovanog američkog zvaničnika. On je potvrdio da prolazak nije bio unaprijed koordinisan s Teheranom, čime je dodatno naglašena osjetljivost situacije u regionu.
Bliski istok pod pritiskom eskalacije
Ovaj potez dolazi u trenutku kada međunarodni akteri pokušavaju da zaustave dalju eskalaciju sukoba. Prema dostupnim informacijama, Pakistan je pokrenuo diplomatsku inicijativu za postizanje trajnog primirja, nakon što je ranije posredovao u dogovoru o dvosedmičnom prekidu vatre.
Hormuški moreuz opet u fokusu zbog energetskog značaja
Hormuški moreuz, kao jedan od ključnih svjetskih energetskih koridora, ponovo je privukao globalnu pažnju. Kroz ovaj uski prolaz svakodnevno prolazi značajan dio svjetske trgovine naftom i ukapljenim prirodnim gasom, pa svaki poremećaj direktno udara na cijene i raspoloženje na svjetskim berzama.
Posljedice sukoba već se osjećaju
Rat SAD-a i Irana već je izazvao ozbiljne poremećaje u transportu energenata, uz rast cijena i pojačanu zabrinutost investitora. Zvanični iranski izvori navode da je u sukobima poginulo skoro 3.000 ljudi, dok američka strana potvrđuje smrt najmanje 13 vojnika i više desetina ranjenih.
Analitičari upozoravaju na rizik novih incidenata
Iako diplomatski napori traju, prolazak američkih ratnih brodova kroz Hormuški moreuz pokazuje da je situacija i dalje izrazito napeta. Analitičari upozoravaju da bi svaki novi incident u ovom strateškom području mogao imati dalekosežne posljedice, ne samo za region već i za cijeli svijet.
