Dr Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja je za uvođenje kovid propusnica, ali i obavezne vakcinacije zdravstvenih i prosvetnih radnika.

– Apsolutno sam za uvođenje kovid propusnica. Egzit i drugi festivali pokazali su se kao odlična stvar, tu nismo imali povećanje broja novoobolelih. I ne bih se složio s pričama da je to kažnjavanje nevakcinisanih zato što možete ući i ako priložite potvrdu da ste bolovali kovid 19 ili ste negativni na antigenskom testu. Ako bismo samo delili na vakcinisane i nevakcinisane, to je diskriminacija, a ovako ne bi bilo diskriminacije, a zaštitili bismo živote ljudi.

Potez s kovid propusnicama je potpuno opravdan i mnogo iskusnije i starije zemlje koje su vodile računa i o ličnom i o građanskom pravu su uvele kovid propusnice i to se pokazalo kao pozitivan potez. Zašto to i mi kao država ne bismo uradili – kazao je Đerlek i naveo da je to njegov lični stav, dodajući da bi plaćanje antigenskog testa u tom slučaju moglo bi da bude još jedna stimulacija za vakcinaciju, što bi pomoglo da ne produžavamo ovu agoniju i ne dozvolimo virusu da mutira.

Naveo je da i je njegov lični stav da bi trebalo uvesti obaveznu vakcinaciju zdravstvenih i prosvetnih radnika, a li da on o tome ne odlučuje.

– Treba da iskoristimo Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti jer je svega oko 50 odsto nastavnika vakcinisano i to može da bude ozbiljan problem u sprovođenju nastave. Krizni štab treba ozbiljno da razmisli kako će i zdravstveni i prosvetni radnici ući u ustanove gde obavljaju svoj posao jer bi bila katastrofa i nedopustivo da zdravstveni radnik zarazi pacijenta koji dođe da operiše, recimo, žučnu kesu ili da nastavnik zarazi učenika. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti nam daje dosta mogućnosti da ipak za te dve kategorije bude obavezna vakcinacija – rekao je Đerlek za TV Prva i dodao da je on pre tri dana sam primio treću dozu i to prvu komponentu Sputnjika V, koga je primio u dve doze i ispunio svoju građansku dužnost jer “septembar je mesec respiratornih infekcija, često ulazi u kovid bolnice, a i preporučeno je da svi zdravstveni radnici prime treću dozu”.

Đerlek se nada će đaci krenuti u školu kao u stara dobra vremena jer onlajn nastava nije dala rezultate što se tiče kvaliteta znanja, što potvrđuje i upis studenata.

– Nadam se da ćemo ove godine makar 1. septembar dočekati tako da đaci budu u klupama, jer deci nedostaje socijalni aspekt, druženje, predavanje uživo. Međutim, moramo biti obazrivi i videti kako će tada biti epidemijska situacija. Krizni štab će doneti pravu i najkvalitetniju odluku za naše školarce, a da li će ona biti sledeće nedelje ili dan-dva pre početka školske godine, videćemo. Imajući u idu pogoršanje epidemiološke situacije vrlo je teško znati kako će biti za 10 dana, jer imamo rast boja novoobolelih, hospitalizovanih i pacijenata na respiratorima – naveo je Đerlek i dodao da je sigurno da će biti obavezno nošenje maske u školi, a podela na vakcinisane i nevakcinisane đake u ovom trenutku nije tema.

On je naveo i da je zdravstveni sistem u potpunosti spreman, da se radi se na proširenju kapaciteta, da imamo dovoljno kadra, lekova…

– Očekujem manji broj hospitalizovanih i ljudi koji će izgubiti život jer ipak nije isto septembar 2020. i septembar 2021. Iako nismo zadovoljni procentom vakcinacije, ipak smo prešli 50%, a i iskusniji smo. I ponovo apelujemo da se ljudi vakcinišemo dok se četvrti talas nije razbuktao jer tada neće imati efekta masovna vakcinacija – istakao je Đerlek.

Kurir.rs

Foto: Printscreen/RTS

Vranje, vakcinacija

FOTO: KURIR/T.S.

Podeli

Za podsticanje razvoja grada Novog Pazara i opština Tutin i Sjenica, iz republičkog budžeta, u prvoj polovini ove godine, izdvojeno je oko 385,5 miliona dinara.

Najviše sredstava, 206,5 miliona, opredeljeno je za Novi Pazar.

Više od polovine sredstava, 131 milion dinara, bio je namenjen za zapošljavanje.Za podsticanje razvoja zdravstva bilo je namenjeno 36 miliona, oko 19 miliona za razvoj poljoprivrede, za zaštitu životne sredine 12 miliona i za podsticanje proizvodnje izdvojeno je 8,6 miliona dinara. Većina izdvojenih sredstava je bespovratna, samo je 8 miliona kredit.

Sjeničkoj opštini je dodeljeno oko 105 miliona. Najviše sredstava izdvojeno je za razvoj poljoprivrede, 90,7 miliona i 10 miliona dinara je namenjeno za zapošljavanje.

Najmanje sredstava, u prvom ovogodišnjem polugodištu,  namenjeno je opštini Tutin, 74 miliona dinara. Jedna od najsiromašnijih opština u Srbiji, najviše novca, 25 miliona, dobila je za zapošljavanje, 20 miliona namenjeno je razvoju poljoprivrede, a ostalo za druge namene.

Ovo su podaci Agencije za privredne registre (APR), po kojima je Novi Pazar,u prošloj godini dobio 468 miliona dinara za podsticanje razvoja, za 55 odsto više nego pre dve godine, kada je iz republičke kase stiglo 258 miliona dinara. Ove godine izostala su sredstva za razvoj naučno-istraživačkog rada, obrazovanja, nauke,kulture, saobraćajne infrastrukture, jačanje institucija i sporta, piše Danas.

Podeli

Ulazak u Crnu Goru biće omogućen crnogorskim državljanima i strancima iz većine zemalja samo ukoliko poseduju dokaz da su vakcinisani makar jednom dozom vakcine protiv kovida-19, dokaz da su preležali koronavirus, imaju negativan PCR test ne stariji od 72 sata ili negativan brzi antigenski test koji nije stariji od 48 sati.

„Ukoliko lica, bez obzira na to da li su naši državljani ili stranci, sa stalnim mestom boravka u Crnoj Gori, ne poseduju nijedan od četiri dokaza, upućuju se u četrnaestodnevnu samoizolaciju koju je moguće prekinuti nakon šestog dana od ulaska u Crnu Goru uz negativan PCR test“, kazao je direktor Instituta za javno zdravlje Igor Galić na današnjoj pres konferenciji, prenose Vijesti.

Nove mere stupaju na snagu 21. avgusta. U Crnu Goru se bezuslovno i dalje ulazi iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Albanije, Kosova i Severne Makedonije. To se odnosi na državljane Crne Gore i na državljane navedenih zemalja, dodao je Galić.

Svi koji ulaze u Crnu Goru dužni su da poštuju zdravstvene mere u skladu sa zdravstvenim upozorenjem Instituta za javno zdravlje koje je dostupno na svim graničnim prelazima i na internet stranici Ministarstva zdravlja Crne Gore i Instituta za javno zdravlje, rekao je on.

Dodao je da epidemiološka situacija u zemlji postaje zahtevna i da traži dodatni oprez svakog ponaosob, dok zdravstveni sistem, kako je kazao, odgovara sa više od 100 odsto svojih mogućnosti i situacija je pod budnim nadzorom.

preuzeo: GG

Podeli

Ispraćena desetominutnim ovacijama sa sinoćne svetske premijere na festivalu u Sarajevu, ekipa filma “Toma” seli se večeras u Niš, gde će ostvarenje o simbolu “srpskog soula” otvoriti Festival glumačkih ostvarenja, popularne “Filmske susrete”

Publika na Letnjoj pozornici Tvrđave u Nišu imaće privilegiju da prva u Srbiji vidi dugo očekivani film “Toma” Dragana Bjelogrlića u kojem naslovnu ulogu igra Milan Marić.

Film “Toma” je impresionistički portret Tome Zdravkovića koji prikazuje same njegove početke, baš kao i vrhunac slave, ljubavi koje su ga inspirisale prilikom komponovanja nekih od najvećih hitova, baš kao i odnos sa velikim brojem prijatelja koje je imao u umetničkom miljeu tadašnje Jugoslavije.

Pored Tome, kroz film se prate i životi poznatih umetnika tog vremena: Silvane Armenulić, Zorana Radmilovića, Mike Antića, Tozovca i drugih.

Scenario potpisuju Nikola Pejaković, Zoran Lisinac, Dragan Bjelogrlić i Maja Todorović, a direktor fotografije je Goran Volarević.

U filmu osim Marića igraju Tamara Dragičević, Petar Benčina, Andrija Kuzmanović, Sanja Marković, Paulina Manov, Milan Kolak, i u ulozi majke – Mirjana Karanović.

Producent filma i kompozitor muzike je Željko Joksimović.

Konferencija za medije ekipe filma “Toma” u Nišu zakazana je za nedelju 22, avgust u 12 sati.

aln/dar/ G Gicić

Podeli