Poput Grčke i Turska je dozvolila turistima iz Srbije da dolaze u ovu zemlju bez PCR, već sa potvrdom o vakcinaciji.
Potvrda može da bude onlajn i da se nosi u telefonu ili odštampana, jer je samo potrebno imati jasan QR kod.
Međutim, ova zemlja kao i Grčka traži da turisti 72 sata pre puta onlajn popune PU dokument. Turisti na engleskom odgovaraju na 10 pitanja, a “najteže” je poslednje – adresa. Oni koji napišu svoju adresu pogrešiće, pošto je potrebno upisati tačan naziv hotela.
Pored “zelenog pasoša” o vakcinaciji koji izdaje naša Euprava i PU formulara koji se popunjava onlajn, potrebno je poneti i “Kovid osiguranje” koje košta skoro kao i obično putno zdravstveno osiguranje koje su naši turisti godinama kupovali.
I ove, kao i prošle godine, prijavljivanje i upis na sedam državnih univerziteta u Srbiji proteći će uz mere zdravstvene zaštite.
Iako se epidemiloška situacija smiruje, maske na prijemnim ispitima i držanje distance biće obavezni. Takođe, većina fakulteta omogućila je onlajn prijavljivanje kandidata, kako se ne bi stvarale gužve.
– Kako sada stvari stoje, kandidati će morati da imaju masku, ali početkom juna održaćemo sastanak svih rektora i dogovoriti precizne mere koje će zavisti od epidemiološke situacije u tom momentu – rekao je za “Novosti” prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu prof. dr Petar Bulat. Da bi se izbegle gužve, omogućen je i upis elektronskim putem, ali prijemni ispit biće isključivo po principu “papir-olovka”.
DOKUMENTA ZA PRIJAVLJIVANJE
* Svedočanstvo za svaki razred srednje škole
* Diploma o položenom maturskom ispitu
* Dokaz o uplati naknade za polaganje prijemnog
* Diplome sa takmičenja
Međutim, ono što se ne menja jeste činjenica da će za upis na neki od željenih fakulteta maturanti morati da pokažu zavidno znanje. Oni najbolji studiraće o trošku države, a kvote o broju studneta čije će se školovanje plaćati iz budžeta uskoro bi trebalo da usvoji Vlada Srbije. Oni koji ne “uđu na budžet” moći da studiraju o sopstvenom trošku.
Zasad postoje predlozi koje su fakulteti uputili Ministarstvu prosvete o tome koliko akademaca planira da upiše na budžet, a koliko njih bi trebalo da plaća školarinu.
Prema predlozima fakulteta, na Univerzitet u Beogradu trebalo bi o trošku države da se upiše 8.925 studenata, a samofinansirajućih 4.670.
Univerzitet u Novom Sadu predlaže da se na budžet upiše 4.949 studenata, a o sopstvenom trošku da studira 3.454. Te kvote treba da usvoji Vlada Vojvodine.
Kragujevački univerzitet predložio je upis 2.736 akademaca na budžet, a da njih 1.092 sami plaćaju školovanje.
Univerzitet u Nišu predlaže da se o trošku države upiše 3.259 studenta, a samofinansirajućih 1.290.
DOKUMENTA ZA UPIS BRUCOŠA
* Overene fotokopije dokumenata i originalna dokumenta
* Izvod iz matične knjige rođenih
* Popunjen obrazac ŠV-20
* Indeks
* Dve fotografije formata 4,5 puta 3,5 cm
* Dokaz o uplati naknade na ime troškova upisa
* Dokaz o uplati školarine za samofinansirajuće
* Dokaz o uplati naknade za centar za razvoj karijere
Na državnom univerzitetu u Novom Pazaru predložene kvote su u ukupnom broju kao one koje je za proteklu školsku godinu odobrila Vlada, a jedino je na studijskom programu softversko inženjerstvo zbog velikog interesovanja broj povećan za 20.
Tako bi u Novom Pazaru na budžet trebalo da bude upisano 660 studenata, a samofinansirajućih 305.
Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici planirao je upis 1.178 studenta o trošku države, dok bi njih 470 trebalo da studira o sopstvenom trošku.
Za maturante koji su skloni umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu planirao je da na budžet upiše 278 akademaca, a samofinansirajućih 148.
Tako, ukupan broj indeksa koje fakulteti nameravaju da podele je 33.414.
Inače, prijavljivanje kandidata za prijemne ispite planirano je u periodu od 23. do 26. juna. Liste prijavljenih kandidata ističu se 26. juna, nakon čega budući brucoši neće imati pravo da se prijavljuju, odnosno ne u ovom upisnom roku.
Prijemni ispiti biće organizovani od 28. juna do 2. jula u zavisnosti od fakulteta koji će rezultate objaviti najkasnije 5. jula. Oni koji nisu zadovoljni rezultatima mogu priložiti žalbu fakultetu, nakon čega dekan ima obavezu da postupa po žalbi u roku od 24 sata. Rang-liste se zaključuju nakon postupka žalbi, posle čega studenti dobijaju konačnu rang-listu koja će biti istaknuta najkasnije do 12. jula. Od tog momenta, pa do 16. jula, kandidati moraju da se upišu na fakultete, kako ne bi izgubili pravo koje im je omogućeno mestom na rang-listi.
Dekani kažu da visokoškolske ustanove spremno dočekuju kandidate.
Elektrotehnički fakultet će zbog tradicionalno velikog broja prijavljenih maturanata i ove godine prijemni održati na Beogradskom sajmu.
– Interesovanje je i ove godine veliko – kaže prof. Milo Tomašević.
– Spremni smo za prijemni ispit, a što se tiče mera zdravstvene zaštite, mi ćemo kao i prethodne godine, tražiti od Zavoda za zaštitu zdravlja preporuke koje mere treba ispoštovati. Prošle godine dobili smo spisak zahteva koje treba ispoštovati, a tako će biti i ove godine. Ovaj fakultet ima i onlajn promocije za koje vlada veliko interesovanje budućih brucoša, a pripremna nastava počela je još u novembru, sada su toku onlajn promocje i otvorena vrata gde zainteresovani srednjoškolci mogu dobiti sve infomacije.
Filološki fakultet u Beogradu odlučan je u nameri da privuče što veći broj studenata sveobuhvatnim predstavljanjem na različitim medijima.
– Nastojimo da učenicima ukažemo na širok spektar znanja i veština koje će steći na Filološkom fakultetu i koje će ih spremiti za izazove savremenog doba i raznovrsna zanimanja u mnogim sektorima – kaže za naš list dekanka Iva Draškić Vićanović.
– Naš fakultet je jedan od stožera humanističkog obrazovanja u Srbiji, koje je poslednjih decenija zanemareno, ali sve se više pokazuje kao neophodno u savremenom svetu koji od nas zahteva sposobnost da sagledamo i procenimo, analiziramo i vrednujemo. Humanistika uči ljude da misle, a ne možemo i nećemo umeti da živimo ako ne umemo da mislimo.
Što se tiče prijemnog ispita, on će biti organizovan u skladu sa trenutnom epidemiloškom situacijom.
– Poštovaćemo mere, imamo uslove, naša Sala heroja u kojoj se održavaju prijemni ispiti je ogromna – kaže profesorka Draškić Vićanović.
Za prijem novih brucoša spreman je i Univerzitet u Novom Pazaru.
– Državnom univerzitetu gravitira veliki broj studenata, koji su iz Novog Pazara i susednih opština, ali i iz brojnih gradova centralne Srbije, kao i iz severnih delova Crne Gore i Kosova i Metohije – kaže za “Novosti” rektor prof. dr Miladin Kostić.
– Za većinu njih je od presudne važnosti da se školuju kao budžetski studenti, ali je takođe činjenica da Državni univerzitet godinama unazad ne povećava školarine za samofinasirajuće studente, koje su najniže u Srbiji. Ali je, uz to, najvažnije što ova visokoobrazovna ustanova nudi akreditovane studijske programe i kvalitetno obrazovanje.
Inače, na fakultet mogu da se upišu svi koji su završili srednju četvorogodišnju školu, a na prijemnom se računaju bodovi na osnovu uspeha u srednjoj školi, koji nosi najmanje 16, a najviše 40 bodova. Oni se sabiraju sa bodovima sa prijemnog ispita gde se može osvojiti od 0 do 60 bodova. Za ulazak na budžet potreban je najmanje 51 bod, a za samofinansiranje 30 bodova. Međutim, to zavisi i od broja mesta na fakultetima, pa se događa i da brucoši sa većim brojem poena ne “upadnu” na budžet.
Međutim, ukoliko je učenik na takmičenjima, domaćim i međunarodnim, u poslednje dve godine srednje škole osvojio jednu od prve tri nagrade – njemu se upisuje maksimalan broj bodova iz tog predmeta.
I na kraju, životna poruka za studente mogla bi da bude:
– Ne birajte studije samo da biste studirali, mislite o sebi i svojoj budućnosti.
Novopazarska policija uhapsila je A. Š. (1987) iz ovog grada, pod sumnjom da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Policija je prilikom pretresa stana i drugih prostorija koje koristi A. Š. pronašla tri
kesice sa manjom količinom marihuane, džoint i saksiju sa stabljikama kanabisa.
BEOGRAD – Golman i kapiten Partizana Vladimir Stojković rekao je da je njegov tim zalužio da podigne trofej Kupa Srbije i da prihvata odgovornost za obećanje koje nije ispunio.
Fudbaleri Partizana poraženi su sinoć u finalu Kupa Srbije posle penala od Crvene zvezde 4:3.
“Moj tim je zaslužio da podigne trofej! Prihvatam potpunu odgovornost jer sam obećao nešto, a nisam ispunio. Oni, igrači i ceo stručni štab, su zaslužili da pobedimo. Za sve ovo se izvinjavam svim Partizanovcima! Neizmerno mi je teško. Izvinjavam se i što sam izgubio dostojanstvo u jednom momentu i obećavam da ću sve ove trenutke, koje sam želeo da im ispunim i ostvarim sa timom, kad-tad nadoknaditi i vratiti”, rekao je Stojković u saopštenju dostavljenom medijima.
Stojković je zaradio i žuti karton nakon rasprave i koškanja sa igračem Zvezde Nikolom Krstovićem.
“Ponavljam, toliko mi je teško jer sam izneverio trenera i saigrače u želji da podignemo trofej Kupa o kome sam sanjao zajedno sa njima, kao malo dete! U toj želji sam sagoreo! Oni su ovo zaslužili više nego ikad! Preteško mi je, prvenstveno zbog njih i svih Grobara!”, zaključio je Stojković.
UŽICE – U bolnicama Zlatiborskog okruga hospitalizovano je 117 pacijenata, od kojih je kod 105 potvrđen kovid-19, saopštio je jutros Zdravstveni centar Užice.
Na respiratorima je osmoro zaraženih, šestoro u Opštoj bolnici u Užicu i dvoje u pribojskoj bolnici.
U toku jučerašnjeg dana u bolnicama Zlatiborskog okruga bilo je 11 više hospitalizovanih i šestoro više sa potvrđenim kovidom.
U poslednja 24 sata pregledano je 597 ljudi, ostvareno devet prijema i 15 otpusta.
U užičkoj bolnici hospitalizovano je devetoro pacijenata, od kojih je sedmoro obolelo od kovida-19, dok je 58 u privremenoj kovid bolnici u Krčagovu.
U pribojskoj bolnici je 15 kovid pacijenata, a u izdvojenom odeljenju u Požegi 25 pozitivnih na kovid-19.
BEOGRAD – Pretraga lokacije Kiževak, kod Raške, na kojoj su pronađeni posmrtni ostaci nestalih na Kosovu i Metohiji tokom ratnih sukobra, trebalo bi da bude završena danas, izjavio je za Tanjug predsednik vladine Komisije za nestale Veljko Odalović.
Tim povodom, lokaciju Kiževak danas će obići Odalović i šef prištinske delegacije nadležne za nestale, saopštila je vladina Komisija za nestala lica.
U saopštenju se podseća da je proces ekshumacije posmrtnih ostataka ljudi koji se vode kao nestali tokom konflikta na KiM počeo 30. novembra prošle godine, na osovnu odluke Komisije za nestale i Radne grupe za nestale na KiM, a na osnovu naredbe Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine.
Nakon prekida, proces je nastavljen 5. maja ove godine.
Iz posmrtnih ostakaka ekshumiranih na toj lokaciji biće uzeti uzorci za DNK analizu, što će omogućiti njihovu identifikaciju, koju će sprovesti Međunarodna komisija za nestale, navodi se i dodaje da je ekshumacija na lokaciji rudnik Kiževak od posebnog značaja za porodice nestalih, koje godinama pokušavaju da pronađu i dostojno sahrane posmrtne ostatke svojih najbližih.
Lokacija je bila predmet istraživanja i probnog iskopavanja proteklih pet godina na osnovu naredbe Tužilaštva za ratne zločine.
“Nakon forenzičko arheoloških, antropoloških i autopsijskih pregleda posmrtnih ostataka pronađenih na lokalitetu Kiževak, ekshumacija se završava”, navodi se u saopštenju.
Pored nadležnih državnih organa i tima sudskih veštaka iz Srbije koji rukovodi forenzičkim aspektom, na lokaciji su bili prisutni i stručnjaci Međunarodne komisije za nestale, Euleksa, MKCK i prištinske delegacije Radne grupe za nestala lica, u svojstvu posmatrača.
Generalni konzulat Republike Turske u Novom Pazaru danas su posetili zvaničnici grada Novog Pazara, gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac i predsednica Skupštine grada Anela Halilović Šemsovic.
Tema sastanka bila je saradnja Grada i konzulata.
Poseban akcenat tokom razgovora stavljen je na projekte koji se trenutno realizuju u Novom Pazaru od strane institucija i firmi iz Republike Turske, kao i na buduće projekte koji će biti realizovani.
Piše Lejla Lipa Gicić
Eskisehir je grad na sjeverozapadu zemlje. Smješten 235 km zapadno od Ankare i 300 km jugoistočno od Istanbula. Površina grada iznosi 14 hiljada km², a prema posljednjim podacima, u njemu živi 860 hiljada stanovnika. Početkom 14. vijeka, ovaj grad je bio treća prijestolnica Osmanskog carstva.
Danas je administrativni centar provincije Eskisehir. U prijevodu s turskog, Eskišehir doslovno znači “Stari grad”. Duh starih vremena prisutan je na svakom koraku. Ovaj grad zovu turska Venecija. Vožnja gondolom po rijeci Porsuk, neodoljivo asocira na vožnju kanalima Venecije.
Nastavak putovanja vodi nas u prekrasnu oazu mira, zelenila i mirisa- Park Sazova. Riječ je o popularnom mjestu za rekreaciju i zabavu, a nalazi se u srcu grada. Prostire se na površini od 400 hiljada m². Tu ćete naći slikoviti ribnjak, čiji su ukras crni labudovi i zlatne ribice. Park je čist, održavan i doslovno uronjen u zelenila drveća, mirisne cvjetove lavande i grmove s originalnim oblicima. Kompleks ima kafić u kojem se možete opustiti nakon šetnje i probati ukusna nacionalna jela ili samo uživati u sladoledu.
U centru parka je dvorac sa spiralnim stubištima, izgrađen u stilu Disneya. Znakovito je da je svaki toranj palače preslika vrha jedne od poznatih turskih atrakcija. Na primjer, ovdje se mogu vidjeti vrhovi kula Maiden i Galata, palača Topkapi i minaret Yali antalya. Unutar dvorca je čarobni- vodeni svijet. Takođe, u Sazovi ćete vidjeti i veliki gusarski brod, japanski vrt, zoološki vrt i muzej minijatura. Oko kompleksa prolazi mala parna lokomotiva, kojom ćete moći panoramsko razgledati park. Ovo je mjesto koje ne smijete zaobići, jer je namjenjen i djeci i odraslima. U magali Odunpazari, smješten je Muzej stakla (Cagdas Cam Sanatlari Muzesi). Otvoren je 2007. godine i posvećen je savremenoj umjetnosti stakla. U galeriji su predstavljeni radovi 58 turskih i 10 inostranih umjetnika.
Ovo nije samo muzej staklenih figura, nego jedinstvena radionica u kojoj se staklo i umjetnost pretvaraju u originalne proizvode. Tu ćete vidjeti nadrealna djela, staklene slike i zamršene instalacije. Muzej će biti zanimljiv i ljubiteljima umjetnosti i ljubiteljima neobičnih ideja.
Nedaleko od muzeja nalazi se mala manufaktura- radionica za izradu predmeta, nakita i ukrasa od stakla. Vode je majka i sin, porijeklom iz Bugarske. Bila je to prilika da se i sami okušamo u izradi nakita. Iako prvi put, ljubazni domaćini pohvališe naše umjeće. Saznali smo da je Eskisehir grad poznat i po staklu i svemu onome što se od sirovog ili industrijskog stakla može napraviti. Eskisehir je i univerzitetski grad. Najmlađi u Aziji, po strukturi stanovništva.
BEOGRAD – Dragan Vasiljević danas je imenovan na mesto pomoćnika direktora policije za unapređenje organizacije i funkcionisanja Direkcije policije, saznaje Kurir. Vasiljević važi za vrsnog policajca i vrhunskog profesionalca koji iza sebe ima bogato iskustvo u policijskom radu i ostvarene zavidne rezultate, a za svoj rad je i više puta nagrađivan.
KO JE DRAGAN VASILJEVIĆ
Vasiljević je rođen 1970. godine u Kragujevcu, srednju školu završio je u Priboju, a Vojnu akademiju Kopnene vojske 1993. godine u Beogradu. Po završetku Vojne akademije zbog iskazanih izuzetnih sposobnosti, znanja i veština, ubrzo odlazi u Novi Pazar i obavlja dužnost komandira čete u jedinici tadašnje Vojske Jugoslavije. Nakon godinu dana službe u vojsci, svoju profesionalnu karijeru nastavlja u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Karijeru u policiji započinje u SUP Novi Pazar, najpre na dužnosti pomoćnika komandira, zatim oficira za Posebne jedinice milicije, komandira policijske stanice i zamenika načelnika Odeljenja policije u Novom Pazaru.
2003. godine prelazi u jedinicu Žandarmerije, u kojoj do juna 2018. godine obavlja dužnosti šefa Odseka za operacije u Komandi Žandarmerije, pomoćnika komandanta i od 2007.godine komandanta Odreda Žandarmerije u Beogradu. Poslednje 3 godine u jedinici bio je pomoćnik komandanta Žandarmerije. Potom prelazi na mesto komandanta Interventnih jedinica policije u Direkciji policije. Od 2020. godine do imenovanja na mesto pomoćnika direktora policije, obavljao je dužnost komandanta PJP Policijske brigade u Policijskoj upravi za grad Beograd. Pored obavljanja redovnih dužnosti, od 1994. godine do 2001. godine bio je komandir čete tadašnjih Posebnih jedinica milicije-policije. Zbog izuzetnih rezultata postignutih u suzbijanju terorizma i značajnom doprinosu u ostvarivanju bezbednosti Republike Srbije i njenih građana, vanredno je unapređen u čin majora 1999. godine. Za svoj rad više puta je pohvaljen i nagrađen, između ostalog Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti Prvog stepena, prvom nagradom ministra unutrašnjih poslova povodom Dana Policije, pištoljem od strane ministra unutrašnjih poslova povodom Dana ministarstva unutrašnjih poslova i Dana policije.
Pored neprestanog profesionalnog i stručnog usavršavanja, 2020. godine je završio i Visoke studije bezbednosti i odbrane. Vasiljević je porodičan čovek, otac troje dece, visoko cenjen među svojim kolegama, častan policajac i iskreni patriota. Inače, kako saznajemo, narednih dana, uslediće esmene, a verovatno i hapšenja nekoliko ključnih imena, iz sfere Nebojše Stefanovića.
