NOVI PAZAR – Atletičari Novog Pazara osvojili su četiri prva, drugo i tri treća mesta na krosu u Petnici.
Pobede su ostvarili Hamza Zukorlić kod starijih pionira na 1.500 metara, mlađa pionirka Aiša Tahirović na 1.000 metara, te Kaid Koca i Ahmed Čupović u nadmetanjima atletskih škola na 600 metara.
Kod atletskih škola, Saida Mušović bila je druga na 500 metara, dok su treća mesta pripala Aliju Hasanoviću na 600, Medini Mekić na 500 i Nermi Čebović na 400 metara.
Takođe u konkurenciji atletskih škola, četvrta mesta zauzeli su Belma Kolašinac i Aiša Zukorlić na 500, dok je Ahmed Đakovac bio peti na 600 metara.
Preko besplatne telefonske linija za psihološku pomoć gra]anima, otvorene 16. marta, pomoć je do sada zatražilo više od 12.500 građana, rekla je direktorka Klinike „Dr Laza Lazarević“ Ivana Stašević Karličić.
Ona je za RTS navela da se pored toga još oko 11.000 javilo na liniju za prevenciju samoubistva.
„Telemedicina je upotrebljena maksimalno. Najviše su zvale žene zbog depresije, a pitanja su se menjala zavisno od nedoumica koje su imali i koja su se menjala tokom epidemije“, rekla je Stašević Karličić.
Prema njenim rečima, posebno zabrinjava veliki broj problema sa adeloscentima, zbog čega je u okviru linije za pomoć otvorena opcija za ovu izuzetno ranjivu grupu.
„Najviše se žale na funkcionisanje u porodici, probleme u vršnjačkoj grupi, probleme u školi, a problem suicida najbrže raste upravo u ovoj grupi“, kazala je direktorka Klinike „Dr Laza Lazarević“.
Prvih psihotičnih epizoda bilo je za 20 odsto više u odnosu na period pre pandemije, a one su se dešavale kod hipersenzitivnih i ljudi koji su bili predisponirani za to.
„Mnogi su se razboleli i tokom, pa i posle preležanog kovida. Najčešće je reč o kongitivnim smetnjama poput zaboravnosti i konfuzije, a prve psihotične epizode obično su praćene idejama koje nisu utemeljene u realnosti“, navela je Stašević Karličić.
Ona je kazala da je svima kojima je potrebna pomoć na raspolaganju besplatan telefonski servis Klinike „Dr Laza Lazarević“ na broj 0800 309 309.
Ašanin je naveo da je u jeku epidemije, 30. marta, u Batajnici bilo 913 pacijenata, od čega je na intenzivnoj nezi bilo oko 100 pacijenata, a na respiratorima 66 osoba, što su bili gotovo popunjeni kapaciteti
Zbog povoljnije epidemijske situacije i manje pacijenata na bolničkom lečenju, iz kovid režima izašli su kliničko-bolnički centri “Zvezdara” i “Dragiša Mišović”, a tokom nedelje redovnom radu vraća se i Specijalna bolnica u Mladenovcu. Direktor Univerzitetskog kliničko-bolničkog centra Srbije prof. dr Milika Ašanin rekao je da će se sa kovidom boriti do kraja boriti Klinika za infektivne i tropske bolesti i kovid bolnica u Batajnici, čija se uloga u zdravstvenom sistemu tek sad vidi.
Prof. dr Milika Ašanin rekao je za RTS da će u kovid režimu do kraja ostati Klinika za infektivne i tropske bolesti i kovid bolnica u Batajnici. Istakao je da je, kada je reč o pacijentima, situacija u bolnicama bolja.
– U jeku epidemije u ovom poslednjem, četvrtom talasu epidemije, mi smo imali na dnevnom nivou i po 350 pregleda u našoj prijemno-trijažnoj ambulanti Klinike za infektivne i tropske bolesti, a u danu za nama imali smo 77 i taj trend je bolji”, naveo je Ašanin tokom gostovanja u Jutarnjem dnevniku.
Kako je dodao, uz to ide i manji broj hospitalizacija i da je klinika na polovini popunjenosti kapaciteta, a da se uloga kovid bolnice u Batajnici u zdravstvenom sistemu Srbije tek sad vidi.
Šakota o trenutnoj atmosferi oko kluba: Kritika će uvek biti, treba izdržati još 60 utakmica
– Prvo, spasila je zdravstveni sistem decembra prošle godine, uvođenjem velikih bolničkih kapaciteta, a sada je omogućila i bolju organizaciju i redistribuciju pacijenata na nivou zdravstvenog sistema – objasnio je Milika Ašanin.
Istakao je da je prelazak Gradske bolnice na Zvezdari i KBC “Dr Dragiša Mišović” u nekovid sistem bio moguć samo zbog toga što postoji kovid bolnica u Batajnici.
Ašanin je naveo da je u jeku epidemije, 30. marta, u Batajnici bilo 913 pacijenata, od čega je na intenzivnoj nezi bilo oko 100 pacijenata, a na respiratorima 66 osoba, što su bili gotovo popunjeni kapaciteti.
– Na današnji dan, mi imamo 342 pacijenta, imamo četrdesetak pacijenata u jedinici intenzivnog lečenja i 19 pacijenata na respiratoru – kazao je Ašanin.
Istakao je da je od marta prošle godine Urgentni centar imao oko 120.000 pregledanih pacijenata, a pružio je oko 260.000 različitih pregleda.
– Mi osećamo i prisustvo drugih bolnica u zdravstvenom sistemu. Prvo je izašla ‘Bežanijska kosa’, a danas, sutra izlaze dve velike bolnice i to će sigurno omogućiti da se naši pacijenti vežu za svoje bolnice gde su se i ranije lečili. Sigurno će nam biti lakše i suočićemo se sa situacijom da možemo slobodnije da radimo, da imamo više vremena i prostora, da imamo više dijagnostičkih mogućnosti i više mogućnosti za operacije – istakao je Ašanin.
Dodao je da se u poliklinici UKC Srbije godišnje obavi oko 340.000 pregleda i da nije bilo lako taj sistem prebaciti i razmestiti po objektima kliničkog centra, kao i da je bilo potrebno raditi u hodu.
– Meni se čini da u javnosti ne postoji ništa, nijedan komentar, da se to na neki način osetilo odlaganjem, neprimanjem terapije ili manjim radom u ambulantama dnevnih bolnica – rekao je Milika Ašanin.
Govoreći o lečenju nekovid pacijenata, Ašanin je naveo da su se trudili da se oni ne zanemare, pošto svaki drugi građanin Srbije boluje od kardiovaskularnih bolesti.
– Mi smo se trudili da se lečenje takvih bolesnika i intervencije u sali za kateterizacije i perkutarne koronarne intervencije sa implantacijom stenta održe i održali smo. Mi smo u našim salama za kateterizaciju obavili negde oko 4.000 intervencija. To je gotovo broj koji je malo manji od onoga koji smo imali 2019. godine – rekao je Ašanin.
Istakao je da je najveći zastoj zabeležen u domenu ortopedije i da je Klinika za ortopedske bolesti u dužem periodu bila sama, pošto je bolnica na Banjici dva puta ulazila na kovid sistem, ali da se sada otvara više prostora.
Your access to this service has been limited. (HTTP response code 503)
If you think you have been blocked in error, contact the owner of this site for assistance.
If you are a WordPress user with administrative privileges on this site, please enter your email address in the box below and click “Send”. You will then receive an email that helps you regain access.
Block Technical Data
Block Reason:
Exceeded the maximum global requests per minute for crawlers or humans.
Time:
Mon, 17 May 2021 11:15:38 GMT
About Wordfence
Wordfence is a security plugin installed on over 3 million WordPress sites. The owner of this site is using Wordfence to manage access to their site.
You can also read the documentation to learn about Wordfence's blocking tools, or visit wordfence.com to learn more about Wordfence.
Click here to learn more: Documentation
Generated by Wordfence at Mon, 17 May 2021 11:15:38 GMT.
Your computer's time: .
Atletičari Novog Pazara osvojili su četiri prva, drugo i tri treća mesta na krosu u Petnici.
Pobede su ostvarili Hamza Zukorlić kod starijih pionira na 1.500 metara, mlađa pionirka Aiša Tahirović na 1.000 metara, te Kaid Koca i Ahmed Čupović u nadmetanjima atletskih škola na 600 metara.
Kod atletskih škola, Saida Mušović bila je druga na 500 metara, dok su treća mesta pripala Aliju Hasanoviću na 600, Medini Mekić na 500 i Nermi Čebović na 400 metara.
Takođe u konkurenciji atletskih škola, četvrta mesta zauzeli su Belma Kolašinac i Aiša Zukorlić na 500, dok je Ahmed Đakovac bio peti na 600 metara.
NOVI PAZAR – Druga ovogodišnja sednica Skupštine grada počela je oko 10 sati. Pred odbornicima je preko 50 tačaka dnevnog reda.
Direktori pojedinih javnih preduzeća podneće izveštaje odbornicima.
Na dnevnom redu je i osnivanje Saveta za zapošljavanje, za nadzor i kontrolu ostvarivanje prava i slobode Bošnjaka, međunacionalne odnose, razvoj grada, zaštitu lokalne samouprave, za mlade, a i korisničkog saveta javnih službi.
Odbornici će raspravljati i o predlogu odluke o organizaciji gradskih uprava grada Novog Pazara, a biće i prezentavan završni račun budžeta za 2019.godinu.
Na ovoj sednici biće izabran i član Gradskog veća. Za novog člana Gradskog veća predložena je diplomirana pravnica Pemba Džanković.
Karatisti Šampiona osvojili su dve srebrne medalje na Kupu Srbije u Beočinu.
Članovi tog novopazarskog kluba stigli su do odličja u kadetskoj konkurenciji, a uzeli su ih Daris Mujanović kod boraca lakših od 57 kilograma i Emina Čalaković u kategoriji do 54 kilograma.
Osim kadeta, na Kupu Srbije u Beočinu nastupili su još juniori i seniori.
Nastavlja se period nestablinih vremenskih prilika, česti pljuskovi, a u pojedinim krajevima jaka kiša praćena grmljavinom i vetar sigurno će otežavati vožnju, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije (AMS S) i apeluje na vozače da prilagode brzinu kretanja uslovima na putu.
Prema poslednjim informacijama dobijenim od JP “Putevi Srbije”, na naplatnim stanicama nema zadržavanja.
Kako je saopštila Uprava granične policije, zadržavanja nema ni na putničkim terminalima graničnih prelaza u zemlji.
Na teretnim terminalima vozila na izlaz iz zemlje na Batrovcima čekaju tri sata, na Kelebiji dva, a na Horgošu 90 miuta.
Poslednja ratna epizoda između Izraela i Hamasa dovela je u pitanje efikasnost izraelskog višegodišnjeg ponosa, protivvazdušnog sistema kratkog dometa zvanog Gvozdena kupola (Iron Dome), koji se smatrao za najveću vojno-tehnološku inovaciju u istoriji ove države.
Gvozdena kupola je do sada u više navrata odigrala ključnu odbrambenu ulogu u trajnim izraelsko-arapskim sukobima, presrećući brojne pokušaje raketnog delovanja po tamošnjim gradovima. Ipak, njena neefikasnost ovog utorka nije se moglo tako lako sakriti. Vojno krilo Hamasa ispalilo je tog dana više od 130 projektila na Tel Aviv uspevši lako lako da probije metaforičko “gvožđe“ protivvazdušnog kišobrana: mrtvi građani, srušene zgrade, zapaljeni naftovodi, zatvoren i oštećen aerodrom Ben Gurion… svedočili su o njegovih slabosti.
Mnogi vojni analitičari sa tugom su konstatovali kako raketa od hiljadu dolara s lakoćom buši presretačku “kupolu“ u koju je uloženo, kako se procenjuje, od 2,5 do 3 milijarde dolara. “Jerusalem Post” otvoreno se zapitao da li je završilo doba njene dominacije i hermetičke sigurnosti koju je do sada uvek pružala građanima Izraela, istovremeno propitujući u svojoj analizi još važniju sigurnosnu dilemu: Jesu li Iran i Hezbolah u međuvremenu išta naučili od palestinskog Hamasa?
Izraelska Gvozdena kupola je sistem protivvazdušne odbrane koji su zajedno kreirale izraelske kompanije Rafael Advanced Defense Systems i Israel Aerospace Industries, uz finansijsku i tehničku podršku Sjedinjenih Država.
Njegov mozak predstavlja višenamenski radar koji u krugu od 5 do 70 kilometara izuzetno brzo traži, locira i prati kretanje svakog objekta u vazduhu: aviona, rakete, bombe. Nakon što detektuje potencijalnu opasnost, računar aktivira rakete-presretače koje takve projektile obaraju na tačkama dovoljno udaljenim od branjenih zona.
Vojska SAD-a je pre nekoliko godina analizirala mogućnost nabavke Gvozdene kupole, ali su od svega odustali, procenivši da sistem ima znatne šupljine i nesavršenosti. Američke procene dobile su potvrdu i u praksi da se Iron Dome ne može baš nositi s malo gušćom “kišom” raketa.
Palestinci su mu očigledno našli “ahilovu petu”, napunivši pojas Gaze veoma gustom balistikom u vidu domaćih raketa, koje su bile pogoubne za štit Gvozdene kupole nad izraelskim gradovima, čime je Hamas demonstrirao kako se razvio u lukavog protivnika čiji raketni arsenal postaje sve teže uništiti.
“Jerusalem Post” piše kako su izvori iz obaveštajne i sfere nacionalne sigurnosti već duže vreme upozoravali njihove novinare da libanski Hezbolah ima dovoljno projektila da “zaspe Izrael sa više od 500 raketa dnevno”, a to je svakako broj kojem ne može odoleti Gvozdena kupola.
Ratni kabinet i izraelske obaveštajce je očigledno iznenadilo to što su po pitanju raspolaganja borbenim arsenalom jako podcenili palestinski Hamas.
“Ako je izraelska doktrina nakon 50-dnevnog rata u Gazi 2014. godine bila da će nadživeti Hamas, jer je Gvozdena kupola skoro pa hermetička zaštita za većinu države, ovo sad veoma menja odnose. Ako i Hamas ima više tih projektila dugog dometa, onda to itekako može uticati na izraelske ratne planove, a posebno na procene trajanja ovog rata. Ako “jadni” Hamas može da probije protivraketni štit sa 100 raketa za nekoliko minuta dva puta u danu, koliko štete tek mogu naneti Hezbolah i Iran sa daleko moćnijim i većim količinama raketa?” piše “Jerusalem Post”.
