Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) rezervisala je u 2021. budžet od 5,75 milijardi dinara za javne pozive u vezi sa merama aktivne politike zapošljavanja, a direktor NSZ Zoran Martinović kaže da se ove godine očekuje i više od 100 različitih poziva u saradnji sa lokalnim samoupravama u Srbiji u realizaciji mera.

Zoran Martinović je za Tanjug rekao da je NSZ već početkom aprila raspisala 13 javnih poziva, a da se očekuje da će lokalne samouprave učestvovati sa dodatnih 800 ili 900 miliona dinara, što je bila praksa i iz prethodnih godina, a što će dodatno uvećati budžet i obuhvat lica.


Pozvao je lokalne samouprave da do 5. maja podnesu svoje zahteve za udruživanje sa NSZ kako bi mogli da se finansiraju i njihovi lokalni akcioni planovi za zapošljavanje i naveo da je svake godine više od 100 lokalnih samouprava konkurisalo, kao i da i ove godine očekuje veliko interesovanje.

Očekuje se, kaže, da će se se zahvaljući ovim sredstvima u programe uključiti najmanje 18.000 lica, od čega će više od 2.000 biti osobe sa invaliditetom.

“To je neka preliminarna brojka imajući u vidu da smo prošle godine uključili oko 26.500 lica upravo zahvaljući sredstvima koja izdvaja pokrajina Vojvodina i gradovi i opštine i to onda svakako bude mnogo više od onog početnog plana”, rekao je Martinović.

Objasnio je da svaki sporazum sa lokalnim samoupravama zahteva novi javni poziv i napomenuo da je ovo je dobra prilika da svi nezaposleni i poslodavci prate sajt NSZ i one javne pozive koji im omogućavaju subvencije.

“Već smo sa nekoliko lokalnih samouprava i sa pokrajinom Vojvodinom potpisali sporazume koji omogućavaju da oni sami izdvoje sredstva, a da NSZ pruža tehničku podršku”, kaže Martinović.

Naveo je da se dosadašnjih 13 javnih poziva NSZ odnose na subvencije poslodavcima i nezaposlenima, uglavnom poslodavcima iz privatnog sektora, da je jedan deo rezervisan i za javni sektor, a jedan deo za nezaposlene koji žele da započnu sopstveni biznis.

“Generalno posmatrano najveći korisnici ovih naših sredstava su poslodavci, a krajnju korist imaće i nezaposlena lica, jer poslodavci moraju da zapošljavaju one kategorije lica koje smo definisali kao teže zapošljive kategorije”, naveo je Martinović.

Te kategorije su, kaže, definisane Nacionalnim akcionim plana zapošljavanja i one su godinama gotovo nepromenljive.

Kako je precizirao, one uključuju mlade do 30 godina, pogotovo one bez kvalifikacija ili sa niskim kvalifikacijama, tehnološke viškove, starije od 50 godina, Rome, osobe sa invaliditetom, kao i dugoročno nezaposlena lica koja se nalaze na evidenciji NSZ.

“Imamo i posebne kategorije kao što su lica koja se nalaze u domskog smeštaju ili hraniteljskim porodicima, ili žrtve porodičnog nasilja. Zbog toga je važno da poslodavci vode računa o tome koja lica angažuju, da li su ona u krugu tih teže zapošljivih kategorija kako bi mogli da koriste subvencije”, rekao je direktor NSZ.

Martinović kaže da je NSZ prošle godine za javne pozive imala nešto manji budžet, a da je ove godine uvećan za oko dve milijarde dinara zahvaljući Programu “Moja prva plata” u koji je uključeno 8.300 lica koja dobijaju mesečne isplate.

“Možemo reći da ipak idemo jednom uzlaznom linijom kada je u pitanju odnos države prema podsticajima i subvencijama koje se plasiraju preko NSZ”, navodi Martinović.

Veliko interesovanje poslodavaca


On je rekao da je veliko interesovanje poslodavaca, ali da veliki broj ne može da ispuni stroge uslove.

Kaže da poslodavci koji konkurišu na javne pozive NSZ moraju da ispune uslove definisane javnim pozivom i to da im račun nije u blokadi, da su redovno izmirivali poreze i doprinose, da nisu prethodno otpuštali radnike i da daju određena sredstva kao garanciju za ona sredstva koja su bespovratna.

“To je nešto što moraju da ispune, a svakako se boduju i neki drugi kriterijumi u pogledu broja zaposlenih, broja lica koja su ranije zapošljavali uz korišćenje naših podsticaja. To je nešto što svakako predstavlja određenu konkurenciju među poslodavcima”, kaže Martinović.

On je rekao da je već počelo dodeljivanje sredstava po određenim javnim pozivima i da je najveći broj javnih poziva tvoren do 30. novembra ove godine.

Precizrao je da će javni poziv za zapošljavanje osoba sa invaliditetom biti otvoren do kraja godina, a da su neki konkursi otvoreni kraće, kao što je program samozapošljavanja za lica koja žele da započnu sopstveni biznis, koji je otvoren do 17. maja.

Dodao je da je program javnih radova otvoren do 10. maja

IZVOR:TANJUG

Povodom Dana sarajevske opštine Stari Grad, učenjem Fatihe, delegacije su odale počast utemeljitelju Sarajeva Isa-begu Ishakoviću, najvećem vakifu grada, Gazi Husrev-begu, najboljim sinovima koji leže na Šehidskom mezarju Kovači i predsjedniku Predsjedništva RBiH Aliji Izetbegoviću.

Delegaciju su predvodili su  načelnik Ibrahim Hadžibajrić i predsjedavajući  vijeća Mirza Batalović, a činili su je pomoćnici  načelnika, zamjenici predsjedavajućeg  vijeća i šefovi klubova stranaka koje djeluju u Opštinskom vijeću.

Dan opštine građani su prvi put je obilježili, odmah nakon agresije na BiH.

Galib Gicić

Naknada za roming u zemaljama regiona potpuno će nestati od 1. jula, što će građanima ovih zemalja, ali i poslovnim subjektima značiti i više novca u budžetu, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) generalna sekretarka Veća za regionalnu saradnju Majlinda Bregu.


Od 1. jula više neće biti rominga između zemalja Zapadnog Balkana.


“Građani će imati malo više novca u džepu, onoga koji bi bio potrošen ako bi plaćali te račune u regiji zbog tarifa uzrokovanih romingom. Kao drugo, mislim da je važno naglasiti da se nije samo povećao broj ljudi koji koriste internet, već smo tokom pandemije shvatili da se povećala količina vremena koju ljudi provode na internetu, što, takođe, daje određenu težinu. Primetili smo da mladi u regionu smatraju olakšice u romingu jednako korisnim kao slobodu kretanja, i smatram da će i za ovu target grupu ovo biti odlična poruka”, kaže za Radio Slobodna Evropa generalna sekretarka Veća za regionalnu saradnju Majlinda Bregu.

Ona je ocenila i da je odlično što su lideri u regionu prihvatili u novembru plan o zajedničkom regionalnom tržištu.

“Tržište koje će imati zajedničku politiku u oblasti inovacije, industrijalizacije, čak i pomoći turizmu i tako dalje. Ono što mislim da će biti najvažnije je da će se, od sada ne samo fokusirati na to da se dostavi ono što treba. Očekujemo da se prve stvari koje će biti na tom polju predstave na Berlinskom samitu, što će se desiti do jula, naročito one koje se tiču slobode kretanja u regiji sa ličnim kartama”, rekla je Bregu.


IZVOR:


RADIO SLOBODNA EVROPA

Vernici koji proslavljaju Vaskrsenje Hristovo po Julijanskom kalendaru slave Vaskrs, najveći hrišćanski praznik, koji je suština hrišćanskog učenja.


U Hramu svetog Save održana je vaskršnja liturgija, koju je služio episkop remezijanski Stefan, a jutarnju vaskršnju liturgiju će u Hramu služiti patrijarh SPC Porfirije.

Vaskrs ili Uskrs je suština hrišćanskog učenja i označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih kao pobedu vere i života nad smrću.

Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa “Hristos vaskrse” i “Vaistinu vaskrse”. U crkvama se peva: “Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt pobedi…”.

Slavi se prve nedelje posle punog meseca iza prolećne ravnodnevnice i pokretan je praznik, kao i ostali koji su vezani za njega, kao Vaznesenje i Duhovi.

Za hrišćane je praznik Vaskrsenja Hristovog, praznik nad praznicima i događaj koji je pre više od dva milenijuma izmenio istoriju čovečanstva.

Za Crkvu vaskrsenje Hristovo predstavlja “obnavljanje ljudske prirode, presazdanje ljudskog roda, življenje eshatološke realnosti”.

Vaskrsenje znači i početak novog duhovnog života u hrišćanskom iskustvu.

“U Rimljanima 6, 4-5. apostol Pavle jasno povezuje istorijski akt Hristovog vaskrsenja sa novim životom – Kao što usta Hristos iz mrtvih, tako i mi u novom životu da hodimo. U Rimljanima 8, 11. apostol govori o Duhu Svetom koji je sila vaskrsenja Hristovog, ali i našeg novog bića. Sila vaskrsenja je pobeda nad grehom u nama”.

Pravoslavni hrišćani u više od 60 zemalja sveta, među kojima je i Srbija, obeležavaju Vaskrsenje Hristovo.

Uskrs po Julijanskom kalendaru slave Ruska, Srpska, Gruzijska, Konstantinopoljska, Grčka, Bugarska, Jerusalimska i druge pravoslavne crkve.

Prema predanju, u subotu po raspeću na krst su došli prvosveštenici i fariseji kod Pilata da traže od njega da postavi stražu ispred Hristovog groba, jer su se plašili da će neko od Hristovih učenika ukrasti njegovo telo i da će tako narod poverovati da je Isus vaskrsao, kao što je i najavljivao.

U nedelju je, prema verovanju, Hristos vaskrsao iz mrtvih, pošto je njegov grob ostao prazan i tako pobedio smrt i svim ljudima darovao večni život.

Vaskrsenje Isusa Hrista je temelj hrišćanstva i sva vera i propoved Hristovih učenika, a kasnije i svakog hrišćanina, niče iz tog najvažnijeg Hristovog dela.

Na istini da je Hristos vaskrsao zasniva se i nada hrišćana u sopstveno vaskrsenje.

Na taj dan se čita tradicionalna praznična poslanica patrijarha i arhijereja SPC sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu.

Patrijarh srpski Porfirije poručio je u vaskršnjoj poslanici da su misli i molitve SPC ovih dana posvećene svim bolesnima, a naročito inficiranima virusom kovid 19, kao i ka svim lekarima i medicinskom osoblju koji se, kako je naveo, samopregorno, rizikujući i svoj život, bore da spasu obolele od korone i drugih bolesti.

U prvoj Uskršnjoj poslanici od stupanja na dužnost prvog među jednakima, patrijarh SPC Porfirije sa svim episkopima pozvao je na bratsku slogu, unutrašnje crkveno, a onda i nacionalno, jezičko i kulturno jedinstvo svih.

“Ne dopustite vremenu i prilikama da vas podele i odvoje jedne od drugih, a time i od Majke Crkve! I pored činjenice da ste stalno pod određenim pritiscima, što među vama izaziva nesuglasice i rasprave, molimo se Vaskrslom Gospodu za vas da u njemu vaskrslome pronađete snagu za svoje jedinstvo i krepost za bratsku slogu”, naveo je parijarh Porfirije.

Kod hrišćana je običaj da se za Vaskrs pripreme obojena jaja, na kojima se crtaju hrišćanska obeležja. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života.

Taj običaj se vezuje za dan kada je Marija Magdalena u Rimu propovedajući jevanđelje stigla do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo kao kada bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: “Hristos vaskrse”, i sva jaja u korpi su postala crvena.

Prema drugoj legendi, stanovnici Jerusalima su se rugali hrišćanima da Hristos nije vaskrsao jer je to nemoguće, kao što nije moguće da kokoške snesu crvena jaja. Sledeće godine, na dan Vaskrsa, sve kokoške u Jerusalimu su snele crvena jaja.

Crvena boja je simbol radosti i vaskrsenja, a prvo crveno jaje se čuva do narednog Vaskrsa kao “čuvarkuća”, zaštitnik porodice.

Izvor: Tanjug, foto:Pixabay

Direktor Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru Šefadil Spahić izjavio je danas da je epidemiološka situacija u tom gradu blago poboljšana u odnosu na prethodne dane, i da se beleži blagi pad broja zaraženih korona virusom.

Spahić je za RTS rekao da je poslednja tri dana epidemiološka situacija malo bolja i da sada imaju oko 20 novoobolelih na dnevnom nivou, a da ohrabruje i smanjeni broj prvih pregleda u kovid ambulantama i broj hospitalizovanih.

„U toku današnjeg dana posle dužeg vremenskog perioda imamo negde oko 99 hospitalizovanih u bolnici u Novom Pazaru što je posle tri meseca dvocifren broj“, rekao je Spahić.

On je naveo da je do današnjeg dana u Novom Pazaru dato 12.128 prvih doza vakcine protiv kovida 19, a da su revakcinisane 9.384 osobe.


Izvor: Beta,Foto: S. Župljanin