Naser Keljmendi je danas proglašen krivim zbog neovlaštenog posjedovanja narkotika te je osuđen na šest godina zatvora pred Osnovnim sudom u Prištini, javlja reporterka N1.

Sudsko vijeće Osnovnog suda u Prištini proglasilo je Nasera Keljmendija krivim po 8. tački optužnice koja ga tereti da je stavio u promet 25 kilograma narkotičke supstance, bijeli heroin, sa osobom K2.

Keljmendi je oslobođen optužnice za organizovani kriminal, po ostalim tačkama optužnice, a oslobođen je i tačke optužnice za organizovanje ubistva Ramiza Delalića ili lišavanja života Ramiza Delalića, koje je navodno počinjeno 2007. u Sarajevu.

Nije dokazano da je Keljmendi povezan niti da je izvršio krivične radnje, javlja reporterka N1.

Vrijeme provedeno u zatvoru ulazi u izrečenu kaznu.

Kako je javila reporterka Zana Cimili koja je pratila suđenje Keljmendiju, sutkinja Ana Adamska Gallant kazala je kako je “djelovalo da o slučaju zna cijeli Balkan i cijeli svijet”, ali sud, naglasila je, ne može da bazira svoju odluku na “pričama ili špekulacijama”.

Dodala je da su svjedoci često mijenjali iskaze, te da se jedino moglo potvrditi da su zaštićeni svjedoci K1 i K2 dali iste iskaze u vezi sa transportom 25 kilograma heroina do Austrije.

Izvor: N1

Suđenje Naseru Keljmendiju počelo je od 2015. godine, a od juna 2017. on se brani sa slobode.

Specijalno Tužilaštvo Kosova pri Osnovnom sudu u Prištini podiglo je jula 2014. godine optužnicu protiv optuženog Nasera Keljmendija. Keljmendi je optužen za više krivičnih djela, uključujući i “organizovani kriminal, upravljanje organizovanom kriminalnom grupom, teško ubistvo Ramiza Delalića u Sarajevu 2007. godine”.

Izvor: N1

Iako je Sud BiH tražio njegovo izručenje, do toga nije došlo, zato što prema kosovskim zakonima građanin Kosova ne može biti izručen nijednoj državi koja ne priznaje državu Kosovo i s kojom Kosovo nema međunarodni sporazum o izručenju, prenosi Tanjug.

Na prvom pojavljivanju pred sudom Naser Keljmendi je odbacio sve optužbe protiv njega, ocijenivši ih politički motivisanim, jer je bio “sponzor političara koji danas nisu na vlasti”.

Specijalno tužilaštvo je navelo i da je 1. juna 2012. Odsjek za trezor Sjedinjenih Američkih Država, Nasera Keljmendija identifikovao u skladu sa Zakonom o inostranim šefovima narkotika, kao trgovca narkoticima, prenijeli su mediji.

Tužilaštvo je Keljmendija označilo kao vođu kriminalne i organizovane grupe. Keljmendi se na početku suđenja izjasnio da nije kriv ni za jednu tačku optužnice.

A ko je Naser Keljmendi?

Od policijskih agencija označen je kao vođa kriminalne organizacije i jednog od najjačih balkanskih narko kartela, osoba sa crne liste SAD-a i potjernice Interpola, optuženik za organizovani kriminal, ubistvo Ramiza Delalića Ćele 2007. u Sarajevu, te posjedovanje i trgovinu drogom. “Nisam kriv”, 2015. rekao je Keljmendi pred Osnovnim sudom u Prištini.

Agencija za istrage i zaštitu BiH još je 2008. u svojoj prezentaciji Interpolu navela da je Keljmendijeva zločinačka organizacija umiješana u krijumčarenje droge, cigareta i nafte, trgovinu ljudima, pranje novca i kamatarenje. Isto stoji i u Izvještajnom projektu o organizovanom kriminalu i korupciji. Naser se 2011. hvalio potvrdom da se protiv njega ne vodi nikakav proces u BiH. No, zvanična istraga pokrenuta je u septembru 2012. kada se provodi i akcija “Lutka”, tada bez glavne mete. Naser Keljmendi pobjegao je Crnu Goru. Uhapšen je u Prištini 2013. Tako je ostao nedostupan policijskim i pravosudnim bh. institucijama.

Keljmendi je u BiH izbjegao hapšenje. Postajali su policijski navodi da je kamatario sa 20 miliona maraka po mjesečnoj stopi od 10 odsto, te pod sumnjivim okolnostima stekao kapital za hotel Casa Grande, nekoliko kuća i stanova, fabriku sladoleda i skupocjene automobile. Sa svojim je sinovima imao i 13 krivičnih prijava i dozvolu za nošenje oružja.

Za četvrtak u 15 časova zakazano je izricanje presude Naseru Keljmendiju, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) njegov advokat Besnik Beriša.
Keljmendi se od juna 2017. brani sa slobode.
Keljmendijevo suđenje traje od 2015. godine, a tereti se za organizovani kriminal, teško ubistvo, te kupovinu, posjedovanje, raspodjelu i neovlašćenu prodaju rizičnih narkotika i psihotropnih supstanci.
Optužnicu protiv njega podiglo je Specijalno tužilaštvo Kosova u julu 2014. nakon što je u maju 2013. bio uhapšen na Kosovu na osnovu Interpolove poternice.
Iz Tužilaštva su rekli da je Keljmendi bio vođa kriminalne i organizovane grupe, dok se kao teško ubistvo navodi ono Ramiza Delalića u Sarajevu 2007.
Keljmendi se na početku suđenja izjasnio da se ne oseća krivim ni po jednoj tački optužnice, te je rekao da je ovaj proces montiran u Bosni i Hercegovini.

Sud BiH potvrdio je optužnicu koja Mileta Kosorića, Borislava Stojišića, Momčila Tešića i Rajka Drakulića tereti da su počinili krivično delo genocid na području Srebrenice, saopštio je Sud BiH.

Oni se terete da su za vreme napada Vojske Republike Srpske i Ministarstva unutrašnjih poslova od 6. do 19. jula 1995. godine na zaštićenu zonu UN Srebrenicu, kao pripadnici Vlaseničke brigade “počinili krivično delo genocid”.

U saopštenju se navodi da su optuženi, znajući za taj napad i da njihove radnje čine deo toga, “svesno pomogli članovima udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bio da zatvore i pogube vojno sposobne muškarce Bošnjake iz srebreničke enklave, a prisilno premeste žene, decu i starce iz enklave i tako ih unište kao grupu”.

BEOGRAD – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prihvatio je poziv hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović za posetu Hrvatskoj i saopštio da će poseta biti 12. i 13. februara.

Istakao je da ne očekuje lake i prijatne razgovore, da je mnogo otvorenih pitanja, ali da u Hrvatsku ide sa željom da uradimo nešto dobro za našu decu i za budućnost.

“Kakav će rezultat biti… Nadam se da ćemo malo stvari pomeriti unapred, ali lošije da bude od trenutnog stanja, mislim da ne možemo ni da očekujemo, niti bi trebalo toga da se plašimo”, rekao je Vučić.

“Smatram da je za našu zemlju važno što smo dobili poziv Kolinde Grabar Kitarović. Razgovaraću sa svim hrvatskim zvaničnicima i razgovaraću sa predstavnicima srpskog naroda. Gledaću da posetim obične ljude, Srbe koji žve u Hrvatskoj…”, rekao je Vučić novinarima nakon sastanka sa predsednikom EP Antonijom Tajanijem.

Kako je istakao, nije trenutak u kojem bi Srbi i Hrvati trebalo da se “nadgornjavaju” u težini reči koje će jedni protiv drugih da izgovore, da razmišljaju kako će srpska i hrvatska javnost dobro da reaguju ako se izgovori više teških reči ili uvreda.

Važno je, naznačio je, da razgovaramo i rešavamo probleme koji postoje između dve države, i to ne samo po pitanju prošlosti i različitog viđenja te prošlosti, već da razgovaramo o tome šta možemo da uradimo.

“Mislim da možemo mnogo zajedničkih projekata u budućnosti da imamo i da mi pomognemo Srbima u Hrvatskoj, a siguran sam da će to pozdraviti i hrvatska manjina u Srbiji. Mi se ne stidimo, već se ponosimo onim što učinimo za pripadnike hrvatske manjine”, rekao je predsednik Srbije.

Vučić je rekao da će zatražiti pomoć hrvatskih vlasti za oživljavanje srpskih sela u toj zemlji, omogućavanje elementarnih uslova u nekim delovima gde žive Srbi, da mogu da žive i prežive, kao i rešavanje

problema nestalih, imovine…

“Mnogo je drugih pitanja, da razgovaramo otvoreno. Svakako da razgovori neće biti laki, ni prijatni, ali sam uveren da će biti veoma korisni i za Srbiju i za Hrvatsku”, podvukao je Vučić.

Kako je rekao, u posetu Hrvatskoj ići će sa željom da uradimo nešto dobro za “našu decu i našu budućnost”.

“Kakav će rezultat biti… Nadam se da ćemo malo stvari pomeriti unapred, ali lošije da bude od trenutnog stanja, mislim da ne možemo ni da očekujemo, niti bi trebalo toga da se plašimo”, rekao je Vučić.

BERLIN – U jednoj od najvećih racija u istoriji Severne Rajne Vestfalije razbijena je organizovana kriminalna mreža koja se bavila ilegalnim poslovima sa građevinskim firmama, uhapšeno je osam osoba među kojima ima i državljana Srbije i BiH, javio je portal Dojče vele.

U ovoj, kako je nazivaju “mega raciji”, učestvovalo oko 1.100 pripadnika policije, specijalnih jedinica, kao i predstavnika Nemačke carine, a pretreseno je više od 140 stanova, kuća i poslovnih prostora u više od 30 gradova: Duizburgu, Diseldorfu, Moersu, Monhajmu, Menhengladbahu i Leverkuzenu.

Uhapšeno je šest muškaraca i dve žene za koje se, kako se navodi, veruje da su glavni organizatori kriminalne mreže.

„Oni su optuženi za formiranje mreže lažnih kompanija koje su izdavale lažne račune za više stotina građevinskih firmi u Severnoj Rajni Vestfaliji“, izjavio je Armin Rolfink, predstavnik nemačke carine.

Među uhapšenima, starosti između 31 i 72 godine, su dva državljana Nemačke, dva Srbije (40 i 56 godina), jedna osoba je iz Izraela, i jedna iz BiH (52 godine) i još jedna osoba čija nacionalnost za sada nije utvrđena.

Tužioci smatraju da su uhapšeni koristili mrežu kompanija kako bi građevinskim firmama omogućili da izbegnu plaćanje poreza, odnosno doprinosa za socijalno osiguranje.

Veruje se da je usluge te mreže koristilo oko 450 građevinskih firmi.

Koristeći lažne kompanije, uhapšeni su građevinskim firmama izdavali račune za poslove koji nikada nisu obavljeni.

Građevinske firme su te račune plaćale, a zatim dobijale novac nazad, u gotovini, i njime isplaćivale radnike angažovane na crno.

Uhapšeni bi za taj posao uzimali 10 procenata od građevinskih firmi, objasnio je Hajnc Mihael Horst, predstavnik istražnog tima.

Veruje se da je preko takvih lažnih računa prebačeno oko 48 miliona evra, a da je država, na ime neplaćenog poreza i socijalnih davanja za radnike na crno, uskraćena za oko 35 miliona evra.

Tokom racija, tvrdi Dojče vele, otkriveno je i oružje, između ostalog dve automatske puške, sekire, noževi i jedan pištolj.

Zaplenjeno je, dodaju, i nekoliko vozila, kao i 230.000 evra u gotovini.

U akciji koja je započela u ranim jutarnjim časovima juče učestvovale su i specijalne nemačke jedinice GSG 9, s obzirom na to da su osumnjičeni ocenjeni kao „veoma opasni“.

Javni tužilac iz Vupertala Volf-Tilman Baumert ocenjuje da su razmere ilegalne mreže čiji je rad praćen od marta 2016. – zapanjujuće.

„Reč je o vrhunskim, profesionalnim kriminalcima kojima, ako budu osuđeni, preti kazna i do deset godina zatvora“.