Jedino što Mladen Dodić može korisno da uradi za Novi Pazar je da pokupi stvari i ode sa klupe Plavih. To bi bio prvi i jedini pozitivan potez od dolaska u Pazar. Sve drugo je bilo poražavajuće i ponižavajuće. Ako odmah ne ode, postoji realna opasnost da Dodić uništi sve ono što je godinama mukotrpno stvarano.
Treba reći da uprava novopazarskog superligaša nije imala puno izbora kad je trebalo doneti odluku o novom treneru nakon smene Kurćubića. Malo je bilo slobodnih, a dobrih trenera. Ako je i bilo dobrih, nije bilo jeftinih. Klub mora da se pruži onoliko koliko mu je jorgan dug. A on je prilično kratak. Manje – više, celokupno finansiranje,palo je na opštinu. Sponzora nema,iako svi vole da kažu da je Pazar grad fudbala. Da nije opštinske kase, klub bi se verovatno,za kratko vreme,vratio tamo gde je I najduže igrao – u Srpsku ligu. To je naprosto pazarska realnost.
U takvoj situaciji, Dodić je zaista bio jedino rešenje, da klub moze da ga plati, a da poseduje kakvu- takvu fudbalsku reputaciju. Naime, bio je selektor mlade reprezentacije, trenirao Jagodinu za vreme njenog najvećeg uspeha, poznaje ligu,a takođe mu nije stran fudbalski ambijent u gradu na Jošanici. Prema tome, postojali su, na papiru, svi razlozi za dovođenje Dodića. Baš kao što sada postoje svi razlozi, u stvarnosti, za njegov hitan odlazak. Dok za ekipu ne bude kasno. Za ovih sedam kola ,koliko je u Pazaru, Dodić je definitivno pokazao da je trener malih dometa. Klasičan defanzivac i ziheraš koji ne oseća igru. Bez jasne formacije i taktike, a sa izraženim strahom za bilo kakvom radikalnom promenom. Nikada Novi Pazar nije igrao ovako loše kao sada, dok ga vodi Mladen Dodić. Ovo je fudbal iz sedamdesetih godina prošlog veka. Izgleda da je za Dodića stalo vreme.
Istine radi, sadašnji tim plavih, po kvalitetu je verovatno najlošiji u posledjih 5-6 godina. Malo ko bi od ovih igrača imao mesta u bilo kojoj poznatijoj superligaškoj ekipi. U Pazar su dolazili oni koji nisu mogli da nađu bolju priliku ili su ostajali u Pazaru zato što ih niko drugi nije hteo. To je takođe činjenica za koju Dodić ne snosi nikakvu krivicu. Ali za sve drugo je više nego odgovoran. I sa ovakvim timom, Pazar može mnogo bolje. Sa novim trenerom svakako, jer Dodić je izgubio svaki autoritet kod igrača. A kako i ne bi kad na poluvremenu utakmice sa Zvezdom, igračima,umesto da ukaže na greške tokom utakmice, jednostavno kaže “samo nastavite ovako, preokrenućemo mi rezultat”. I tako na svakoj utakmici.
On nema šta da kaže svojim pulenima, jer ne oseća igru, a oseća strah za svaki potez koji povlači. Zato I ne povlači nikakve poteze, a kad to uradi, to je po običaju pogrešno, čak i tragikomično. Svojim diletantskim odlukama, Dodić je na dobrom putu da i ono malo kvaliteta koji poseduju pazarski fudbaleri,potpuno dezavuiše i uništi. Tako je Pavlović, od jednog od najboljih igrača, došao do toga da mu publika,sve češće zviždi,i to samo zbog pogresnog mesta u timu. Čovek igra nešto što verovatno nikada igrao nije, troši snagu ,pokriva rupe Dodićevih miljenika i nije ni čudo što je postao i bezopasan po protivnički gol i skoro neprimetan na terenu.
Epizoda sa Tintorom je još ilustrativnija. Bez premca najbolji i najborbeniji igrač pazarskog zadnjeg reda, obreo se na klupi, dok je Vuković korzirao po terenu, još i noseći kapitensku traku. Na sličan način ,Dodić se poigrava i sa Damnjanovićem, pa i čitavim timom. Zbog činjenice da igra praktično bez klasičnog veznog reda, visoki centarfor je prinuđen da se vraća na svoju polovinu, da traži loptu, čime cela ekipa gubi na ubojitosti. Tako se Dodićeva igra svodi na staromodno bunarenje i durisanje lopte, što je karakteristika nižerazednih fudbalskih ekipa.
Ovaj tim Novog Pazara,sa Dodićem na čelu, sigurno ne može ni bolje ni više. Bez Dodića, verovatno će pružati više. Dodić je uspeo da anestezira tim i unese potpunu apatiju među igrače, a na tribine je doneo samo brigu, mučenje i razočaranje. Posle utakmice sa Voždovcem, fudbaleri Plavih, više su se nervirali što nisu ” pogodili tiket” nego što su onako sramno poraženi.
Utkmica sa Čukaričkim ništa novo donela nije, što već nismo znali. Jednostavno, Dodić ne zna drugačije. Ili, što je tačnije,on ne zna ništa.
S.R.
