Tamna stakla na automobilima i legalizacija naknadno zalepljenih folija ponovo su u fokusu vozača i vlasnika vozila u Srbiji. Kako piše sajt Polovni automobili, situacija sa zatamnjenim staklima je najzad rešena. Sada znamo kakve folije smeju da se lepe na stakla, ko vrši ispitivanje, ko izdaje atest i koliko će sve to da košta.

Kada je reć o tamnim folijama, na stakla smeju da se lepe samo i isključivo folije koje imaju atest – dakle, proizvodi koji su prošli određene provere i koji ispunjavaju određene uslove.

Da se ne biste našli u nebranom grožđu, lepljenje folija najbolje je prepustiti renomiranim servisima koji garantuju i za folije koje lepe i za svoju uslugu.

Koja stakla smeju da se zatamnjuju, a koja ne smeju?

Prednji vetrobran, tj. šoferšajbnu ne smete da dirate! Prednja bočna stakla (kod vozača i suvozača), mogu da se zatamne, ali samo tako da ukupna vrednost prigušenja svetla ne prelazi 30%.

Zadnja bočna stakla i zadnje staklo, odnosno zadnji vetrobran možete da zatamnite koliko god želite.

Praktično možete i da ih prefarbate.

Kako da znam da će automobil nakon lepljenja folija proći ispitivanje (dobiti atest)?

Folije koje lepite na stakla moraju da imaju sopstveni atest.

Međutim, pitanje je da li će stakla vašeg automobila na koji su zalepljene te folije proći ispitivanje.

Verovatno su stakla vašeg automobila već donekle zatamnjena, pa će folije prilikom ispitivanja pokazati mnogo veću zatamnjenost (laički rečeno).

Ovo je još jedan razlog da lepljenje folija prepustite renomiranom servisu, kod kojeg ćete moći da ostvarite reklamaciju i nadoknadite troškove ukoliko zbog njihove greške ne prođete ispitivanje.

Gde se radi atest (ispitivanje)?

Kada je u pitanju ispitivanje zatamnjenih stakala, odnosno ispitivanje stakala na koja je zalepljena folija, to trenutno radi samo Centar za motorna vozila Auto-moto saveza Srbije (CMV AMSS).

Nakon što automobil prođe ispitivanje, podnosite zahtev Agenciji za bezbednost saobraćaja.

Problematična saglasnost (potvrda) proizvođača

Da biste prošli ispitivanje, neophodno je da od ovlašćenog predstavnika proizvođača u Srbiji dobijete saglasnost za lepljenje folija na stakla vašeg automobila.

Neki predstavnici proizvođača ovu saglasnost daju besplatno, drugi naplaćuju simbolično, a kod trećih košta i više od 100 evra.

Vlasnici automobila marki koje nemaju ovlašćenog predstavnika u Srbiji nalaze se u velikom problemu, pošto praktično ne mogu da dobiju saglasnost (potvrdu proizvođača).

Koliko košta atest (ispitivanje)?

Ispitivanje nije uopšte jeftino. Troškovi su sledeći:

Saglasnost (potvrda) proizvođača: Od 0 do preko 10.000 din u zavisnosti od proizvođača
Republička administrativna taksa: 300 din
Obrada dokumentacije: 3.300 din
Izdavanje uverenja: 3.000 din
Ispitivanje (atestiranje): 4.800 din
Tehnički pregled: 800 – 2.000 din

Šta da rade oni bez papira za folije koje su već zalepljene na stakla?

Situacija je jasna – moraće da ih skinu.

Šta je sa polovnim automobilima iz uvoza?

Ukoliko imaju papire, odnosno atest folija koje su zalepljene na stakla, mogu da prođu ispitivanje kao da su ih zalepili u Srbiji.

Ako je podatak o lepljenju folija upisan u saobraćajnu dozvolu, to znači da je auto već prošao ispitivanje u inostranstvu.

Nema atesta za plin bez atestiranih stakala sa folijama?

Pre nekoliko godina jedan vlasnik automobila sa zatamnjenim staklima i ugrađenim TNG uređajem (vozi na plin) otišao je da produži atest svog uređaja za plin i ostao u velikom čudu kada su mu rekli da ne može da dobije atest dok ne skine folije sa stakala ili prvo atestira stakla sa zalepljenim folijama.

“Kakve veze imaju folije sa plinom?”, čudio se on i dobio odgovor da automobil sa zatamnjenim staklima bez atesta jednostavno nije tehnički ispravan i da kao takav ne može da uđe u proceduru ispitivanja TNG uređaja.

Od tada, i mnogi drugi vozači našli su se u istoj situaciji, mada treba reći i da je veliki broj njih prošao bez problema, u zavisnosti od mesta gde su radili ispitivanje.

Slična situacija je i sa kukom za vuču. Ko nema atest za kuku, često ne može da dobije ili produži atest za plin.

izvor: B92

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički izjavila je da neće, kao prema prvobitnom planu, 9.000 ljudi biti otpušteno iz javne uprave, jer je mnogo više onih koji će da se penzionišu.

“Neće 9.000 biti otpušteno, veliki deo tehnološkog viška će biti za penzionisanje. Mislim da ćemo završiti sa manje otpuštanje, nego što smo se u početku plašili”, kazala je Udovički u intervjuu za “Danas” od ponedeljka.

Ona je dodala da se sa ovom merom kasni, ali da nije probijen rok koji je postavio Međunarodni monetarni fond.

Upitana hoće li i zabrana zapošljavanja važiti i naredne godine, s obzirom da je Ustavni sud suspendovao zakon o maksimalnom broju zaposlenih, Udovički je kazala da će zabrana verovatno biti produžena, ali modifikovana.

“Ili će barem ostati da se ide na odobravanje Komisije, ali više neće biti jedan na pet (jedan zaposlen na pet otkaza), kao do sada već u okviru tog (predviđenog) maksimuma”, rekla je Udovički.

Upitana da prokomentariše saglasnost vlade za 9.000 radnih mesta u trenutku kada je zapošljavanje u javnom sektoru zabranjeno, Udovički je kazala da te saglasnosti ne znače i da je ta osoba primljena u stalni radni odnos.

“Te saglasnosti nisu nužno pretvorene u zapošljavanje. Jedan deo se odnosi na zapošljavanje na određeno, kao i na produžavanjeveć postojećih ugovora na određeno. Broj radnih mesta na neodređeno od početka zabrane smanjen je za oko 16.000 u budžtskom sektoru, dok je broj radnih mesta na određeno povećan za 4.500 i to uglavnom u prosveti”, kazala je ministarka.

Ona je navela i da je pokrenuta prijava protiv ministra privrede Željka Sertića koji je odbio da povereniku za informacije od javnog značaja pokaže ugovor o Železari Smederevo.

izvor: N1

Navijač Galatasaraja Kadri Aktaš (51), koji je prošle godine uoči košarkaškog meča protiv Crvene zvezde usmrtio Marka Ivkovića, osuđen je na 25 godina zatvora, objavio je turski Hurijet.

Sud u Istanbulu doneo je danas prvostepenu odluku, ali ujedno i oslobodio šest osoba da su umešani u ubistvo.

Marko Ivković je u novembru 2014. godine, uoči utakmice dva tima u Istanbulu u okviru Evrolige, ubijen nožem ispred hale Abdi Ipekči u sukobu dve navijačke strane.

izvor: N1

Na granici Srbije sa Hrvatskom Berkasovo – Bapska nalazi se oko 4.000 izbeglica, koje hrvatska granična policija ne pušta u tu državu, javlja reporter N1.

Hrvatska dovozi autobuse, ali ih je toliko malo da ne mogu da “otvore čep” koji se napravio. Podsetimo, sa ovog prelaza izbeglice se upućuju prema prihvatnom centru Opatovac.

Trenutno je zbog veoma malog broja srpske policije nemoguće održati mirnu atmosferu na granici, jer umesto policije red održavaju volonteri.

Odluke Slovenije i Austrije da više ne primaju izbeglice odrazile su se i na stanje na srpsko-hrvatskoj granici, gde je velika gužva.

Hrvatska Vlada je na svom Tviter nalogu objavila da je prelaz Trnovec sa Slovenijom zatvoren za sav saobraćaj.

Milanović je rekao da se sa slovenačkim premijerom Mirom Cerarom čuje svaki dan. “Slovenija je organizovana država, shvatiće da ljude moraju primati i slati dalje, inače će ljudi početi da im ulaze nekontrolisano”, izjavio je Milanović. On navodi da izbeglice prebacuju na severoistok Slovenije, i da stvari drže pod kontrolom.

Mate Granić, bivši ministar spoljnih poslova Hrvatske i predsednik operativnog tima predsednice Kolinde Grabar Kitarović, kazao je za N1 da Zagreb treba da zatvori zelenu granicu sa Srbijom i da angažuje vojsku.

izvor: N1