Predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji Simo Spasić izjavio je da mu je u Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu obećano da će ove ili sledeće nedelje biti provereni navodi o postojanju masovne grobnice srpskih žrtava kod Đakovice.

“Tužilaštvo će ove ili sledeće nedelje krenuti na tu lokaciju. Mislimo da su prošle godine bili na toj lokaciji kod Đakovice, ali da su promašili”, rekao je Spasić posle sastanka s tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem.

Povodom navoda da postoji Albanac koji želi da svedoči i pokaže lokaciju na kojoj su sahranjeni posmrtni ostaci ubijenih Srba, on je rekao da je reč o proverenom licu koje nije učestvovalo u zločinima, već je na “ulicama sakupljao kosti ubijenih na nekoj livadi i sahranjivao ih na mestu samo njemu poznatom”.

Informacije o postojanju masovne grobnice kod Đakovice pojavile su se u oktobru 2014. godine, a srpsko tužilaštvo tada je očekivalo da će na lokaciji kod sela Piskote pronaći posmrtne ostatke žrtva iz logora “Likovac”, međutim istraga je završena bez rezultata.

Spasić je rekao da je na sastanku bilo reči i o radu Specijalnog suda na Kosovu, čije se formiranje očekuje, kao i da mu je tužilac Vukčević objasnio da su svi dokazi predati i da će svi rezultati rada Tužilaštva sada biti u tom Specijalnom sudu.

Spasić je istakao da su srpski generali osuđeni za zločine, a da za zločine nad srpskim žrtvama niko nije odgovarao.

“Očekujemo da Hašim Tači, Ramuš Haradinaj i Fatmir Ljimaj budu procesuriani i osuđeni po komandnoj odgovornosti za predratne, ratne i posleratne zločine”, rekao je Spasić.

izvor: N1

Hrvatska vlada na Twitteru je objavila da je Povereništvo za analizu i preporuke primene indijske konoplje u medicinske svrhe preporučilo korištenje kanabisa u medicinske svrhe.

Povereništvo trenutno razmatra izmene postojećih zakona i izrađuje pravilnik kojim bi se kanabis mogao koristiti u medicini.

Marihuanu bi tako mogli koristiti oboleli od niza bolesti, poput multiple skleroze, malignih bolesti, dečjeg epileptičnog sindroma.

Kako i na koji način nalazi se u uputstvima koje je objavila Vlada.

izvor: N1

Nemačka vlada odlučila je da izdvoji tri milijarde evra za 16 nemačkih saveznih država i opštine kao pomoć u nošenju sa talasom od 18.000 izbeglica i ekonomskih migranata koji su stigli tokom prošlog vikenda, navodi se u današnjoj zajedničkoj izjavi vladajuće koalicije u Berlinu.

Tokom petočasovnog sastanka, lideri iz vladajuće koalicije nemačke kancelarka Angele Merkel postigli su dogovor i o nizu drugih mera, kao što je ubrzavanje procedura za dobijanje azila i olakša za izgradnju skloništa za azilante.

Pored tri milijarde evra za nemačke savezne države i opštine, zvanični Berlin planira da izdvoji još tri milijarde evra za finansiranje svojih troškova, kao što su plaćanje naknada za azilante, navodi se u istoj izjavi, prenela je agencija Rojters.

Sporazum uključuje proširenje spiska zemalja koje se smatraju bezbednim što se odnosi na one koji, uglavnom, nemaju pravo na dobijanje azila – sa Kosova, iz Albanije i Crne Gore.

Među onima koji su već u toj kategoriji su državljani Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine.

Cilj je da se ubrzaju procedure za dobijanje azila odnosno izručenja za (ekonomske) migrante iz jugoistočne Evrope, kako bi se fokusirali na izbeglice iz ratom zahvaćenih zemljama kao što su Sirija, Irak i Avganistan.

Sastanak nemačke vladajuće koalicije došao na kraju vikenda kada je oko 18.000 izbeglica ušlo u zemlju pošto su Nemačka i Austrija postigle dogovor sa Mađarskom da se odustane od pravila kojim se predviđalo da izbeglice podnose zahtev za azil u prvoj zemlji Evropske unije u koju su stigli.

izvor: N1

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je uverena da će najnoviji sporazumi u dijalogu sa Prištinom dati “važan impuls napretku Sbrije u evropskim integracijama”, a premijer Srbije Aleksandar Vučić izrazio je nadu da će poglavlja biti otvorena još u toku ove godine.

Nemačka kancelarka je istakla da je najnovjim sporazumima napravljen suštinski napredak, čime je stvorena situacija koja značajno doprinosi miru na zapadnom Balkanu.

“To su hrabre odluke koje su donete od strane Prištine, ali posebno od strane Beograda”, istakla je ona.

“Verujem da će ti rezultati dati važan impuls napretku Sbrije u EU”, istakla je ona.

Ona je izrazila zadovoljstvo što posle kratkog vremena ima ponovo priliku da razgovara sa Vučićem, koji je, kako je dodala, doputovao u Berlin da bi Bundestagu, to jest pred Odborom za EU, govorio o rezultatima reformi koje je preduzela njegova vlada.

Srbija suočena sa talasom izbeglica

Merkelova je podvukla da je Srbija suočena sa velikim izazovom talasom izbeglica.

“Srbiju, iako nije članica EU, ali je činjenica da izbeglice u tu zemlju dolaze iz jedne države članice, i potom ponovo ulaze na tlo EU, posebno pogađa ovaj problem”, rekla je Merkelova.

Ona je dodala da, imajući u vidu probleme Srbije, mora prijateljski razgovarati sa srpskim premijerom o zajedničkom delovanju.

Što se tiče lažnih azilanata iz regiona zapadnog Balkana, Merkelova je kazala da postoji saglasnost sa Srbijom da je ona, kao zemlja kandidat, bezbedna država i da njeni građani nemaju pravo na azil, ali i da će se činiti sve da mladima u Srbiji bude data perspektiva.

Kada je reč o lažnim azilantima, Vučić je rekao da je Srbija saglasna sa programom nemačke kancelarke koji je najavljen, a koji predviđa smanjenje finansijske pomoći podnosiocima molbi za dobijanje azila.

S tim u vezi je najavio da će Srbija doneti zakon da oni koji traže azil, a ne dobiju ga, jer su lažni azilanti, neće moći da očekuju socijalnu pomoć u našoj zemlji. To će, prema njegovim rečima, drastično smanjiti broj azilanata iz Srbije.

U vezi izbegličke krize Vučić je ocenio da je to najteže pitanje za celu Evropu, koje nije lako ni za Srbiju. On je ukazao da postoje ekonomske izbeglice, a to su lica iz Pakistana i Avganistana, i izbeglice koje beže od rata u Siriji i Iraku, koji čine 70 odsto izbeglica u Srbiji. Srbija se, kako je podvukao, ponašala odgovorno i evropski.

Iako nije prva zemlja na čije tlo su kročili u Evropi Srbija je prva koja je registrovala i pružila medicinsku pomoć izbeglicama, kao i medicinsku intervenciju onima kojima je bila potrebna. Srbija je, kako je naglasio, zemlja koja čeka konačan odgovor EU.

“Za nas to nije problem Nemačke, ili bilo koje pojedinačne zemlje ili EU, već cele Evrope. Mi smo spremni da sarađujemo sa svim zemljama EU i da svoj deo odgovornosti ponesemo po tom pitanju”, kazao je Vučić izrazivši uverenje da će Srbija biti zemlja pružiti ozbiljnu pomoć EU.

izvor: N1

Turski premijer Ahmed Davutoglu danas je oštro kritikovao “smešno mali” udeo izbeglica koje prihvata Evropska unija, nazvavši stari kontinent “hrišćanskom tvrđavom Evropom”.

– Turska je samo iz Sirije i Iraka primila dva miliona izbeglica i time stvorila tampon zonu između haosa i Evrope – napisao je Davutoglu u autorskom članku za sutrašnje izdanje nemačkog lista “Frankfurter Algemajne Cajtung”, a prenela agencija AFP.

On je takodje istakao da je finansijski doprinos EU turskim naporima za prihvat izbeglica mali.
– Evropa ima jedan zgodan refleks da prebacuje problem izbeglica na leđa Turske i da gradi hrišćansku tvrdjavu Evropu – napisao je Davutoglu i istakao da je takav pristup protivan evropskim vrednostima i da Turska kao kandidat za članstvo u EU ne može da zamisli da taj pristup ima podršku većine Evropljana.
– Vreme je da Evropa konačno preduzme zajedničke mere po pitanju imigracije – rekao je turski premijer, dodajući da je njegova zemlja spremna za koordinisanu saradnju sa evropskim partnerima.